Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Забулила се белом марамом, па залива цвеће; засукала рукаве до више лаката, а оне беле ручице, љубљене сунчевим зрацима, рекао би да су изрезане од карарског мермера, у који је Канова¹ и румене крви помешао; а кроз танку
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико не може самртника, који се решио да иде са овога света, задржати, и на своју страну привући. Без љубљене жене, ето и ти си.
Као што то бива, у младости, Петра је била обузела, тога дана, слутња смрти, и љубомора, према ономе, ко поред његове љубљене жене остаје, жив.
Теодосије - ЖИТИЈА
Како да те понесемо? Како да те попут копља или оштра мача предамо родитељима и браћи? О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А имали су велику салу овде још непознатих Рембранта. Тај тужни сањало, који је, после смрти љубљене жене, изгубио сваку везу са јавом, заливао је својом златном маглом месец дана живот Париза.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И нека каже чар љубљене жене У свом старинском љубавничком жару.
да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим веселима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су Миленију: — А Миленијо! Ах ти, мори, мазнушо! Ти бајаги нећеш! Ти ли?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко на груди љубљене Зажудим да спустим главу. Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад
Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице! Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.