Теодосије - ЖИТИЈА
као жезлом подупиран стаде на молитву; и преподобне своје руке подигавши са сузама, због таква савета Бога похвали, и љубљеном сину рече: — Веруј ми, господине мој, чедо Божје, Бог који xоће наше спасење такву мисао до сада сакри од нас, да
душе, па чак и ову у Богу и с Богом њему предао беше, јер таква је била покорност И послушност преподобнога старца љубљеном и богодарованом сину његову, тако да није мислио да је човек него анђео.
И доиста, јер је била послана од доброга и предоброга и свеслаткога Господа Бога и цара Христа своме правом и љубљеном, добром и верном слузи на велику част, са многом љубављу.