Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Што проживите, слатка, то вам је... — Право кажете — потврђује гђа Сока. — Јест, бо’ме! Па опет људ’ма све нешто тесно док су живи! Гледам баш нашу господу парохе, поп-Ћиру и поп-Спиру само; тхе, а шта ћете!
Познавала је она више господе хирурга. Све су то били фини људи који су се дружили опет с финим људ’ма, као с г. презесом, апотекаром, ритмајстором, а и сами се звали докторима и друге докторе звали »колегама«.
нисам; да сам поно мој рођени, а да је то нечија ваистину сатанска и паклена унцутарија и моја сувишна искреност према људ’ма, и да сам ја невина жертва свега тога... да ми је неко променуо и подметнуо!... Ајâ...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Звер звера, птица птицу, — човек човека једе. — Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма. — Није толико човјек зао да се неће наћи гори. — Човјек је човјеку вук.
Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људ’ма.
Свакога на твоју поштену софру дочекивао, пунану је справљао, пред људ’ма постављао, никад ти у кући не пресушило, а највише себи оставио.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја похудити себе и другим грешним људ’ ма уподобити? Нипошто и никако! Ја ћу девство моје хранити, анђелом ћу подобан бити!
Он није одређен да у пустињи живи, него у миру у градови и у сели међу људ’ма и женама; и човек, будући од тела и крви, како га је бог створио, ако није ожењен, у великом бедствованију находи
„јединац“ и „саможивац“, ком је место — пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем)
Ово је по вољи божјеј намереније јестества, не само при људ’ ма, него и при свему шта живи по воздуху, на земљи и у води.
а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет поизмешате међу римске церкве људ|ма. Он пође у велики пост своје људе исповедати и причестити. Млад свештеник као и ја, дакле, заједно исповедамо.
Како живу! Шта ли се и у њи[х]овим на[х]оди књигама. [Х]оћеш Инглитеру? Ево ти је; ’ајде сад говори с људ’ма! Душа человеческа има ово у себи добро својство: како је о чем нибуд оскорбљена, она природно брже—боље тражи
” „Ћути, богати”, одговорим му, „та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима би[х] и без ручка радостан пошао.
Александру такове обиде не примајући сто [х]иљада талира што му он на дар шаље: о овим у самој вешти и истини великим људ’ма ко има само зрно памети, сасвим другојаче ваља да мисли; а ко и[х] год с онима првима почне мешати, нек нимало не
Да сам имао нужни[х] новаца за опстајати јоште три месеца ту, и тако може бити да би[х] се с овим људ’ма, о којима ће следовати реч, познао, али би[х] и[х] само мимогред и слабо познао, зашто не имајући никакове потребе
С оваковим људ’ма чистосердечну не бити, ово би точно светотатство било. „Који ћете правији узрок од овога”, одговорим, „него, прво,
из њи[х] најбоље моћи познати моја достодолжна чувствованија к оним блаженим великодушним и божјим на лицу земному људ’ма. | Благодетељна госпоже!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном: - Међу људ'ма си, међу ближњима“...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма! Лаку нојцу трудном свету, добрим људ’ма! Лаку нојцу гдегод нема злобе худе, И на мору и на копну — и свуд свуде! »Невен« 1890.
сјајем, Да загрли цело друштво Једним загрљајем; Да окрепи што је пало, Што је малаксало Да подсети шта је небо Људ’ма обећало. Ох, та то би мојој души Биле рајске сласти... Имао бих, имао бих, Много, много касти.
X Сећи трње, чупат’ коров, Па сејати чисто жито: То ј’ пред Богом и пред људ’ма Узорито, племенито. Ал’ с коровом и све чупат’ Што је никло самостално: То ја никад признат’ нећу Да је
Нећу даље: знамо причу Што је Христос људ’ма дао; Знамо, знамо, богаташ се: Али касно, покајао. А богат је онај свако Ком’ претече кора хлеба.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни смркнути ни сванути међу људ'ма, јер ја нијесам чојек већ блентави Крстан. Зар није тако, брате Крстане? — Тако је, брате, тако...
Суд је суд!. Боле, насул'те се 'вође, у селу, пред својим људ'ма, јер коме данашњи суд суди... Туј су оне молбенице, они протокури, туј оне закрпе, туј трошкови...
Мријети ваља — није ни за турског земана било праве, ама... Немојте, моја рођена дјецо! Насул'те се 'вође пред људ'ма, па се пољуб'те кô браћа... кô прави Србови. Нема у овој земљи прáве. Наша је прáва на Косову закопана...
„Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини. Право ће бити и Богу и људ'ма да то царевина узме себи кô, рећемо каз'ти неку награду, јер она је мене напасти ослободила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Они су људ'ма судили и пресуђивали по својој вољи, људе били и убијали, глобљавали, отимали (или узимали као своје) коње и оружје,