Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже. Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено
Она сједит пред дверми дому својего на столицје, или показујетсја на прозорје, да би младим људем угодила, украшајетсја да би их љубовију пљенила.