Употреба речи људескара у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Обре се на један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена, а раздрљио се.

Баш кад се ово десило у Неменикућама, био је тада у Београду један доста настран Енглез. Крупна нека људескара и веома снажан.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Било је време. Али, кад га је Вожд загрлио, Вишњић је осетио како је та топла људескара натопљена умором и ситним, оштрим мраком.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Трепћем, очи су ми пуне воде. И на своје запрепашћење, осећам како у томе уживам. Стојим ја људескара на киши раскречених ногу, зинуо сам горе у капак који ландара и шкрипи, у дугој мрачној јесењој ноћи, ја једини будан

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако ми саопштава звездано небо.“ Видим Кеплера како се намргодио. Сусед Кеплеров, плавокоса људескара, - чини ми се да су ми га претставили као сликара - прекиде одједном тајац, који је настао после Тихових речи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности