Употреба речи људима у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— вели капетанова сенка. — Други нико није пред вратима?... — Ту је и кмет Радован из Планинца, са још неким људима. Довели једно момче. Веле да је запалио кућу своме тутору. — Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

53 Мачак дивји и петао Дивји мачак ухвати петла и каже му да хоће зато да га убије што он у ноћи виче и не дâ људима с смиром почивати.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И док ме је џелат у конопце плео шта сам то у твоме сјају разумео, па ћутим пред људима што ме хлебом госте и пред судијама спремним да опросте?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја сам био подаље од те скупштине, и кад чујем наједанпут ту вику, и видим оно комешање међу људима, помислим да га убише, но кад дотрчим ближе чујем да сви вичу: „Срећно, срећно! Алекса је опет кнез!

у турске куће, онда неће се знати ни рз (чест), ни дин, ни српски ни турски, све ће бити брбат, а то неће ни Богу ни људима бити мило. А мало је зар што смо се с царем завадили, пак сада хоћемо и с Босном?

немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!” — Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите и̓ даље”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!...

— Имам ја још триста послова... Сутра ћемо! — Ама потра је најпреча, Стеване... Реци људима нек изиђу сад. — Е баш да ти не изиђу сад! Неће се до сутра свет преврнути. — Добро, добро, Стеване!

« Сад скидох и ту беду с врата! — Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те потре! Али шта ћеш?... Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа! Него одсад ћу и ја друкчије...

Петли учесташе. У саму зору стигао је кући. Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...

Мило ми је видети ваљана човека — одговори Милун. — Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. Игра и весеље трајало је до пред мрак.

— Ама јес', газда, тако је! — прихвати Среја — само ја бих најволео да није то ни писано. Доста је погодба пред људима. — Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун.

радити свој занат; да газда Милун мора оправити Сретену бубањ или му нов набавити; да је дужан платити Сретену да оним људима што су се жалили оправи судове или, ако то неће, да им мора у новцу дати накнаду.

Милун није накнадио штету по решењу ни Среји ни оним људима. Среја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако животарио.

— Одмах се ту поче свирка, игра, разговор. — Газда Никола, опет, одвојио се у побочну собу са својим људима па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да је сваки »бунтовник, издајица, изрод« итд...

и како се поп на њ жалио и молио га да га уклони одатле, јер деца ништа не напредују, а осем тога — још се завађа с људима. Учитељу се окрете она школа од чуда! А толи је. Сад већ зна све!...

Превртао се, мислио. Сећао се свега што је у свом веку чуо и читао о чудноватим зверкама и дивљим људима. Смишљао је како ће поступити кад изиђе на лице места.

— Легох мало, па ова врашка жега... ааа! А одакле ти, куме? — Па озго из села — одговори Пурко и седе. — Идох с људима До Мирјанића — неким послом... — Знам, да питате бабу Мирјану... — рече Живан, па се насмеја и зену.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст. Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.

И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске”

У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима. Зато их је чешће и призивао и договарао се. А било је и људи паметних!...

— Ја нећу крви!... Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!... Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... Маринко је жалио Турчина. Обојица дуго ћутаху.

— Куда ћу?... Тамо, мајко, тамо!... Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... — Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. — Морам, нано!

И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву. Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... Па притеже шару уза се и упути се лугом. Премишљао је: — Сад идем Деви... Он ће ме упутити...

Чудан беше то човек. Он је био... воденичар. Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу. Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори...

Алекси је освртао један дан као и други... Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима. Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. Већ се зајесенило. Ситна јесења киша сипила је...

— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо... Опет се десила крађа... Жубор прође људима. Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. — Јесте, браћо!... Опет Ивану учињена покрађа.

Иди, иди!... Тај човек био је Дева. 2. ЈЕЛИЦА Ми се дивимо људима из тога доба. Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.

И још се јадно спремам! Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима. А кад оно, ето... — А шта је? — Девојка неће. — Нека је нагнају! — Ко? — Отац. — Каки отац?... Зар је оно отац?

Чуо сам шта су говорили... Маринко ће га мучити.. — Па?... — Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити... Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

као ја некад у данима овим, У вечерњој немој агонији мора, Да донесе, мрачну, као песму бора, Стару песму туге међ људима новим?

Јер је радост у космосу преча него срећа међу људима. СВЕТЛОСТ Тај човек је чекао у звездари да у зодијаку блисне једна звезда коју ће он ухватити у своја огледала, и

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Па добро! Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди? Та овима је људима добро! Они су у чистом, једу добро, услужени су, имају ваљаног лекара! Па онда, ето ја сам ту, ја све то гледам.

Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и уђе у народ. Сви поустајаше. — Имао бих нешто да проговорим са старијим људима — рече поп. Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију. И млађи свијет оде.

Али сјутра се промијени код цркве све. Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: — Молим вас, браћо,

Поред нас сваки час протрчавају деца с оним чегртаљкама у рукама и људима од хартије, који, кад их повучеш за конац, шире руке и ноге и климају главом.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава. Али је зато и било свашта.

Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу. Али, бога ми, од ово тридесет и нешто мало више година, све је боље, тако да

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то највише просјацима и другим убогим људима. Јер веле: да што се тад њима, за у покој душа мртвих, дâ, да они поједу, попију, као да се самим мртвима дало, као да

Видари, гатари на све стране почели да ничу. Такође свеци почели појединим људима у сну да долазе, проричу им... Пре, ови просјаци и сви други божјаци већином неки од њих се разилазили и губили по

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Немецке и француске књиге све пишу о шармант људима, галант дамама, па какви’ лепи’ абентајера има у њима. — Шта су ти абентајери? — Шта, још ни то не знате?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Живим ја непрестано с људима заједно и сви ми овде требамо један другом и пречи смо од најрођенијег. И гледам ја њих годинама: сви су они рђави.

видим људи, које сам пре рата познавао, па их од онда нисам видео, како се ка гробу на једном раскречили, а на оним људима, са којима сам заједно био, никакве промене нема. Па и бабин мали унук гимназист коракнуо подобро у живот.

И ту ти се ваздан прича о неким кметовима, о изборима, о нашим људима; о томе како ћемо имати успеха, како се неко компромитовао (доставили га из министарства) и како га треба терати до

Имао је, кажу, само једну, чудну и сталну, особину. По цео боговетни дан руковао би се с људима, пушио или писао Наташи. КРАЈ.

Африка

Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци. Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих сународника.

Одмах од села, надносећи се над њим, почиње густо зеленило банана и какаоа. Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.

Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.

и најмања љубазност дира до суза, и мој живот није био тако апстрактан да ја нисам имао апсолутно патетичних додира са људима.

Пролази два сата у чекању да се шеф села врати са прикупљеним људима. Очигледно да је узалудно чекати га, утолико пре што не желимо заноћити усред саване. За један сат почеће ноћ.

Тропска клима је таква да и најјачим људима односи прекост и напраситост чулности. Понекад, тек после целе ноћи играња, чулна жеља црнчева долази до свог изражаја.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Енгелсхофен, који је све кречио – и куће, и штале, и латрине – одговарао је да се тако не управља људима и да ће те драконске мере отерати те верне војнике ћесара, у царство росијске императорке.

Људи су оболели, осиромашили, побенавили, од чекања награда и исплата. Шта им је требало да шаљу овог шкопца да људима тумачи да је лепо изићи из царевине и прећи у камералну земљу, где се струже стрњика.

Вели, он никада не заборавља да се ради о људима који су, за Ћесаревину, стекли пуно рана. Тако је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз

Гарсули је имао наређење да се рескрипт из Беча има да прочита људима, и, на српском, протумачи. А да ли ће они, после, слушати, или ће их вешати, то није била његова брига.

Стало му је било само до тога да се своје, сиромашне, рођаке отараси. Павла су тако оженили – као што се често дешава људима који су дуго били самци – изненада, на брзу руку, као што се спарују коњи.

А кад је, са својим људима, доведен у Темишвар, хапшен, штрапациран, његово име у Генералкоманди није се више ни помињало.

Зашто и међу људима, каже, у животу то тако, често, бива? Умире неко нарочито лепо девојче, нека лепотица, добра, чиста, а остају толике

Међу људима, међу животињама, рибама, инсектима. А бира најлепша створења. Најлепше лептирове међу лептировима. Тог дана, у дому

по њеној вољи, чак и против његове воље, Исакович је осећао да су они, сад, везани, и тешки пред Богом, ако не пред људима, као да су ланцима везани. Та туђа жена ће, мислио је, кроз девет месеци, његово дете родити.

Тако се сан, који личи на смрт, игра са људима. Тако се из једне стварности, и јаве, која је луда и бесмислена, кроз људске беде и сузе, прелази, сваке ноћи, у свет

и децу оловом засути, и она дрекну – да се Пеји рушила кућа, а не може бити царски бефел, да се руши кућа над живим људима. Гарчула је Пеју ударио бичем по врату. А Пеја је тек онда потегао из штуца. Тек онда, тек онда!

Волков му рече на то да је Црква разборита! Исакович, међутим, повика да је лако црквеним људима, понизним и ласкавим, а без породица.

Теодосије - ЖИТИЈА

Као што је светским људима обичај, туговањем оплакаше младића, и сви који су под влашћу њихове државе носећи црнину саосећаху са својим владарем.

даде многа и најбоља села, која се и до сада чувају неизмењено под влашћу манастира званога Хиландар, обогативши га људима и приплодним коњима и свакаквом стоком, као што су му и били заповедили преподобни.

све више и више добрим делима у души назидава, и степенице ка Богу оним виђењем у своме срцу полагаше, и са духовним људима разговараше, обилазећи и делећи милостињу онима који по пустињи тескобно живе, и ниште обасипајући милосрђем.

небесима пред анђелима слузи твоме, оцу мојему, милост твоју подарио, прославићеш га чудесно, Господе, и на земљи пред људима, да и ја, недостојни слуга твој, добијем поузданију смелост, да си послушао молитву моју, па ћу ти убудуће у животу

у делима својим и диван у милосрђу, довољна је нама грешнима ова вест твоје милости, колику божаства љубав имаш према људима који чувају твоје заповести. Ко је кадар да опише силе твоје, или ко ће стићи да искаже твоју милост?

И тако сви благодаривши Бога, утеху а уједно и починак добише. Диван беше видети од Бога људима, а мислим и анђелима, пренос светих моштију свога преподобнога оца нашега, дивнији од преноса старога Израиља, јер не

непокорном народу источио воду, на веће прослављење и почаст преподобнога, штавише на удивљење и утеху благопокорним људима, деци његовој и народу његову, новом Израиљу, учини својом силом да и ова од сухога креча миром извире, јер су

А светима, са земље узетима, земаљска пропадљива слава није потребна, нити од људи почасти ишту, пошто и нису са људима.

О, ко да искаже силе твоје, Христе, или ко да изброји мноштво милосрђа твојих, којима си људима даровао власт да чине чудесна дела вером у име твоје!

Јер први, молитвом скинувши огањ са неба, два педесетника с људима сажеже, и три стотине срамних пророка као богопротивних сам ножем закла, и пре тога речју затвори небеса и многе глађу

вере и љубави према њему, светим јеванђељем удостоји тога недостојнога себи за брата, обогативши га многим коњима и људима и свачим потребним.

И договоривши се да ће један другоме пружити сваку помоћ, и друге градове заузе и људима се умножи. Знађаху га загорски људи и к њему многи долажаху.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Њихови поступци, скоро револуционарни, уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен одмор, пре него што искрсну нови сукоби.

Обраћајући се људима свог народа, чак и ако су им сасвим непознати, динарски сељаци их ословљавају са брате, рођаче или стриче, сестро или

Код њега се констатују једино премештања из једног планинског предела у други, али је то било међу људима истог психичког варијетета.

Он је Косовац Јоване, витез Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им главе по Косову“.

Неписмени су ретки. Што им школа није дала теже да сами постигну. Нарочито се диве ученим људима. Одавно се поштују породице које „дају попове од пре 300 година“.

Многе је од хајдука народ сматрао светим, јер им је живот угодан Богу и људима. Кад погину, девојке су их у колу опевале.

Трпели су их, али се њихов карактер и њихови скривени начини нису допадали овим витешким и великодушним људима. Песма опомиње да ваља увек бити на опрези, јер су Млечићи „старе варалице“.

Ове промене, које нису само спољне, могле су се запазити нарочито на младим људима на Косову, у Метохији и у западној Македонији.

Чује се критика српске управе и често с разлогом. Особито је на оне у војсци повољно утицао додир са људима из старих граница, и од њих су брзо почели примати витешке начине и виша осећања.

Као драгоценост чувају оно своје старо и чезну да се врате своме сеоском животу. Жене које су са људима ишле у печалбу сматрају за грех да слушају нове песме које их буне и узрујавају.

Већ су раније многи од њих били по оделу, и по животу једнаки са световним људима. Они су били не само најпаметнији, него често и најјуначнији.

Готово сваког лета они долазе на краће време у своја села. У Београду имају посла са људима средњих друштвених редова и са својим многобројним земљацима, који су истих или сличних занимања.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Сви смо ми слаби, али не дотле да тим људима жртвујемо и своју судбину. То само малодушници чине, а ми то не смемо бити.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

довољно сам луд за то. На тим острвима читаво је чудо златног песка, палми и мајмуна. Издресираћу једнога да људима завлачи шапу у џепове и довести га у Караново, ако се вратим, мада мислим да се нећу вратити. А зашто бих?

Да није за време рата одлетела у небо, послала би свој извештај људима, анђелима и ђаволима и јеврејска синагога. Ћутање синагоге погоди ме као ударац песнице у желудац и, не знам због

Неке од њих биће девојчице, али он неће имати комплексе, иако је прешао педесету. Упитах се шта је то с људима око педесете.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату. — Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро!

— Дајете и ви! — Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима. Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити! — Не мораш баш целе ноћи.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао. Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места, тргујући

Осећала је да је сама. Никакве извесности, да ће јој се муж вратити. Са својим дивљим људима, коњима и псима, са својим великим трбухом, био је отишао далеко, тако далеко.

бедан створ, играчка, ствар у кући и гледала свој живот сасвим празан, али јој се никад није чинило све оно што Бог са људима ради, тако страшно, као у кући њеног девера, тога дана.

И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА Док је госпожа Дафина пала шака своме деверу, дотле је Вук Исакович, са својим људима, био почео да се пење у Штајерску.

Чист сјај плавог неба укочио му је очи, тако да је остајао дуго, непомично, загледан. Тад, као и његовим људима, први пут му дође мисао и нека нејасна жудња да се више не врати.

зидове стена, над којима се сјало небо сасвим бистро и сасвим бледоплаво, Вук Исакович се беше смирио, заједно са људима свога Славонско‑подунавског полка. Они су спавали.

О официрима, људима, наоружању, резервама, споменувши особито питање православља, тих шизматика и њину верност и оданост Царици, са

Зашто је хтео сад да све призна туђим људима, зашто је очекивао да ће му ти попови моћи нешто помоћи, кад је, пре, био уверен да је исповедати се бесмислено и

су скоро сви већ били срели, само је допунила несрећу која насеље беше снашла, откада је Вук Исакович био, са најбољим људима, отишао на војну. Око звоника се више није скупљало на молитву. По кућама снахе почеше да пате.

Тих дана Исакович је, са својим људима, прелазио Драву код Осека, вукући за собом сва кола, па и чунове, да их покаже и преда.

Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим његовим људима које је водио, није стишавао. Предвиђао је да ће опет, ако напусти војску, са децом и братом, проћи скоро сва већа

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

), па је овај зато прокуне.⁵⁵ Мисли се такође да је за трудницу опасно и ако дође у додир са душевно болесним људима, пијаницама, свађалицама и сл., јер ће јој и дете бити такво када га роди.

⁹⁷ Право, крштено име и у нашем народу се често крије. Нарочито страним људима нерадо се казује име детета. У Војводини, према приватном сазнању Тихомира Р.

Зато у многим српским крајевима родитељи децу нити хвале нити милују, а нерадо допуштају и другим људима да то чине, страхујући да им они и нехотице не „набаце урок“.

(У Црној Гори) (Вук, бр. 3413) — Што мора бити, бит ће. (Вук, бр. 6310) Наслеђе и средина — Ако ће курјаче и међу људима одрасти, опет ће курјак бити. (ЛМС, 1858, књ. 98, бс. 8) — Крсти вука, а вук у гору. (Вук, бр.

(Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Шале се рађало, збиља плакало, богу у људима ваљало. (Новаковић, С., СНЗ, с.

³⁵ На Косову за жену је „име мужевљево табу, и није га смела поменути ни пред људима, ни пред женама“.³⁶ У многим крајевима жена за мужа каже „мој човек“ или „он“, а муж за своју жену „она“ или „жена ми“.

), судбином и злим људима (то често могу бити рођена браћа, цар-таст итд.). Њега увек очекује „тежак задатак“ који захтева надљудске физичке и

⁷ С обзиром да су испитаници, посебно они са села, били прилично неповерљиви према „страним“ људима који долазе из њима „туђе“ средине и да су се уздржавали да изнесу своја интимна уверења и веровања (за која

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА ВРЛИНЕ У МАНЕ ПРОМЕТНУТЕ За оне што се због врлине претеране, међу људима недозвољене, изопаче, за човека кога анђео зачне, а ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Ако будем седео још само два и по сата, град ће се поново напунити људима. Позајмићу цигарете; неко ће ми платити лимунаду. Ништа се није догодило...

Ко би у тим људима уваљаним у зеленкасти муљ могао да препозна домалочас ледена, сигурна у себе и свој успех, лица возача који су се

Нај чешће су слушали свађе. Оне би букнуле готово без икаквог разлога, због ситнице. Људима би дојадила неудобна вожња у мрачно јутро кад их тролејбус одвози на посао, па би бес провалио брану због једне једине

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Мој матерински језик доста је сличан вашему, а ваш сам прилично научио за ове двије године откад сам с вашим људима, Граничарима. Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше.

Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима цијењена као паметна. Али је, вели веома несретна, јер је нероткиња... Међутијем се измијенише пјевидрузи.

Чим се чује да је слободна, навалиће просиоци... Међу људима бјеше се заврзла жестока распа око њечега. Зовнуше Јанка. Крцун му рече: — Ево да ти пресудиш!

“ — „Е, валај, ако ти то баста, даћу ти тврду плету! Хоћеш?“ — „Хоћу!“ — „Ма, нећеш.“ — „Ма, хоћу ево пред људима!“ — Онај право пред владику, скине капу и пољуби га у руку. Остали се примакоше да све чују: „Које добро, синко?

Одмах се тријем пред црквом испуни људима, а само главари уђоше унутра. Бјеху већином Цетињани, а то није значило што и данас, него људе из околнијех села, што

? — А то, што постаје туђа! Оно, истина је, крв остаје крв, али од тога тренутка туђим људима постаје покорна!... Онда долази пета здравица, која се зове „добре молитве“.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Свако уметничко дело је пројекат одређеног саобраћања са људима, па не треба видети превелику несрећу у склопу посебних односа који су се између ваљане дечје литературе и дечје

бавили (Милета Јакшић, на пример), оставили су брда неупоредиво бољих дескриптивних строфа о природи, годишњим добима, људима, стварима, итд., и на те се строфе данас нико не обазире.

осетљивошћу, слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне појаве, дешавања у природи, односе међу људима, радост због голог присуства на свету.

Ту сам лоше среће, буха и муха препричавају своја ситна, свакодневна неваљалства Колико ме видиш малу, Ја с људима збијам шалу; Ја им зујим око уха, Човек маше, трепће, духа, Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се

О селу, о људима на селу, о њиховим мукама и радостима, о деци, о природи, о животу и смрти, он зна само оно што је на почетку појмио;

слику, да угледа поновно враћене дане и непозната заштитника из детињства који се расплинуо на друмовима и међу људима.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

И они су магарци били који су га изабрали. СМРДИЋ: Та знате, што је начинио цркву о свом трошку, па људима остало то у глави. ШЕРБУЛИЋ: Та бом’, лако је правити цркве кад му се пресипа.

СМРДИЋ: Па гди су ти доктори? Зашто не казују људима да је то нездраво? ГАВРИЛОВИЋ: Јест, али треба имати што друго. Ајдете да накупимо између нас једно сто форинти, пак

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

подсетник и меморандум уз многобројне молбе које је владика упућивао руској царици и руским државницима, као и свима људима од утицаја, са циљем да заинтересује руске кругове о далеким и тако мало познатим рођацима на југозападу и да увери

Орфелин прославља ново доба и »шчастљиву Европу«, тако богату ученим, напредним људима који траже »шчастије садашњему человјеческому роду«, ново доба када се Европа прекрилила многобројним научним

Зато се пише тако да сваки може разумети, народним језиком који је приступачан и најпростијим људима. Нарочито је потребно да се наука и просвета тако схвате код једног тако запуштеног и заосталог народа као што је

Између писца и дела постоји пуна сагласност. Кротак, питом, нежан, сажаљив, пун симпатија према људима, врло социјалан по својој природи, он је лако примио човекољубиву и идеалистичку филозофију XВИИИ века.

идеје, које су вређале многе предрасуде и интересе, он, питом, љубазан и прилагодљив, није имао великих сукоба са људима и доста добро прошао је кроза живот.

Скроман и благ, са филозофском благошћу према људима, он је радо праштао и умео бити захвалан. Један такав човек био је предодређен за оптимистичку, алтруистичку и

не тражи толико истину ради истине, у његовим очима ока не вреди сама по себи, но од практичне користи коју она пружа људима.

елементи у српском народу и пре Доситеја Обрадовића вршили су критику црквених злоупотреба, водили борбу са црквеним људима и тражили црквене реформе, и Доситеј Обрадовић је дошао да тим њиховим осећањима и жељама да сувремен и књижеван израз.

« Црква треба да сједињује људе, а не да их мржњама раздељује. Верске мржње међу људима, синовима једног истог небеског оца, распирују они за које је вера постала занат од кога живе: маги, брамини, бонзе,

« У ствари, то није велики еп но низ историјско-епских песама о појединим људима и догађајима из устанка. Он често само суво и опширно излаже историјске догађаје.

У ствари, он је на књижевност гледао увек као на средство за ширење истине и добра међу људима, био морализатор, у том духу уређивао Шумадинку, писао поучне списе као Свештенство и ратарство, и у старости написао

о пролазности свега на земљи, о ништавилу живота, о правди, о слози, о слободи, о народности, о љубави према људима, о безмерности простора, и тако даље. Све је то казивано да поучи и да упути. То је поука у оквиру поезије.

Милићевић, Вук - Беспуће

његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане воде, не видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да

док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање жена; горе

Гавре Ђаковић одбијаше увијек његове позиве, јер није волио да се упознаје с новим људима и да одговара на њихова радознала питања.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и благовољеније. — Море, ти се не шалиш, — вели му Паја.

омилео предмет, да се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. Учитељ рече још неколико речи, па заврши.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Прије него ме одведу, журим да испричам златну бајку о људима. Њено су ми сјеме посијали у срце још у дјетињству и оно без престанка ниче, цвјета и обнавља се.

Тај ти је читаве године лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.

дједова баба, Милица, потиштени старац дуже времена налазио је себи разне послове све негдје подаље од куће, да је људима с очију. Крио је, у ствари, своју тугу, а већ на страну то што је мало и присрамотно да озбиљан човјек жали за женом.

са црквеног сабора, са какве свадбе, славе, крштења или неке друге радосне догодовштине, обављене честито, од срца, људима на корист и весеље, а себи за душу, да му се види и припозна пред строгим испосничким лицем славе његове Киријака

велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена.

Ајме мени, ко је сад ово? — трже се нека од жена, испрепадана свакаквим у бога људима, које је минули рат још увијек избацивао, као замуљене наплавке, на обале и најзабаченијих друмова.

Није још ни ујахо у господство, а већ удара по нама, овим, да кажемо, простим људима. Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово, опет по нама тарапана и клепет.

Сад се почешће извлачио и иза шанка, кратконог и ситна корака, и губио се с људима некуд иза биртије. Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и не тражи Јазбеца.

Што да сметам људима кад ме већ у књигама нема. МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА Истутња се рат у грдном треску гвожђарије, ватре и дима, а

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Мораћеш да се отргнеш. Овако нећеш ваљати ни себи, ни Богу, ни људима. Треба мало да се притрпиш. Време је највећи лекар. Данас ми изгледаш мирнија.

Нисам ни ја од јуче. Има их који се и у несрећи понесу! Па им се чини да су својом несрећом нарочити међу људима! Па, као, они знају оно што нико живи не зна! Могла би ти да будеш мало скромнија, и да престанеш да се заносиш.

То је положај с великим утицајем... ХАСАНАГА: Ја ја... четворе очи и уши. Ти ш мало више да се крећеш међ људима. Никад се не зна где се шта може дознати. Одвој и нешто бистријих војника, да пазе и да слушају.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Најзад попа, у споразуму са виђенијим људима из комшилука, договори се, те му одреди као неку плату, којом му се куповаше одело.

И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено. Људима око касапнице назове Бога према касапници.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

у оџаку своме разапети и ту га сушити за девет година, а кад прође девет година онда ће му кожу из оџака скинути и људима на опанке раскројити, па ће ји у тим опанцима послати у свет да му траже и доведу вереницу, за цара царицу, са којом

бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима ћеш ти вући најгоре терете, и чинити добре услуге које им нико други не би учинио, а као награду за то

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће

отиду, онда рече харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!

Ал' за мал, што се не насмија. Утом Мујо дође до својих врата, отвори врата, па се окрене људима: — Шта је, људи, што сте се искупили овди пред мојим вратима, шта хоћете?

Чудно било то људима, па ће га напослетку један пријатељ једнога дана запитати: — А зашто тако радиш, ефендија; најпре истучеш ђака, па му

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Затим објасните људима колико пута треба да се мазе недељно — и све образованије породице почињу да воде дупло сексуално књиговодство.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

А међу руљом, међу људима, чини ми наклон ружа Будима. Хвата се иње по рубу текста, па пршти, веје, док не обвеје домове шумне, строфине

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ту су многе откривене тајне, кретало се у даљи бескрајне. Тамо прве испрео сам бајке о људима свога родног краја, затрепташе у чудесном сјају остављене стазе завичаја.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана. Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим људима које збуњује што треба да имају о томе своје мишљење. Желим да променим разговор.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале! Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

овце у главу, са псима разговара, по цео дан слуша мелодичне звуке меденица, и мисли ваљда да је тако и доле међу људима. Он слеже раменима и чудно му је што се ја толико узбуђујем. А и да је штогод, шта се то њега тиче.

И зато оне више саосећају него што је то случај са људима. А уз то, човек се растрже у непрекидној борби, у којој очврсне, огруби, док је жена везана више за кућу, децу, коју

Батерија се притајила, као да је људима криво што је због њих командир добио прекор. Или се плаше гнева командира батерије.

Као да ишчезну оно колебљиво стање... Нека тако буде. И биће. А после овога као да настаде неки прелом у душама; људима овлада ново расположење И решеност... зачу се команда... — Здесна, у топовску колону!

Већ је трећи дан како не примају храну, а шљивара у близини нигде не беше. Коњи су вруштали зоб, а људима је вода ударала на уста гледајући како коњи халапљиво једу. У даљини се повремено чују пушке.

— Ја, чувају нас као „инштитутке“. Док је учитељ Милутин размишљао: — Напротив... Људима сада треба пружити мало разоноде. Дојадило ми је да гледам увек иста лица.

Још мало па смо на крају, Сава је близу, а ни са које стране не допиру пуцњи... Наредише да се коњи нахране. О људима и не мисле. Али искуство последњих дана научило је војнике да припремају сами резервну храну.

А нека црна слутња и неспокојство овлада људима. Господари су они на суву... Али неугодно је имати посла са водом... Бојажљиво се распитују који уме добро да плива...

Где се ко затекао, легао је на тврду земљу и заспао. Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан.

Некако око поноћи, на истоку заруде и огроман месец расу своју светлост над завађеним људима. У овој црној и страшној ноћи та светла кугла личи нам на неко огромно живо око, које нас у почетку посматра

А овај — па показа руком у правцу земунице командира чете — уместо да објасни, да разјасни, како је људима потребан одмор, јер смо и онако по целе ноћи на опрезу, он само вели: „Разумем, разумем!“... па Радојку на надлежност.

Прозебли и прокисли, прибили се уза земљу и чекали... Било је нечег великог у овим малим људима. Зора се тешко рађала. Притисли су облаци земљу као да је даве, а киша лије у крупним капима.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима. Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.

Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове... А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом,

И посао велики у почетку... Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери. И попа и учитељ згледаше се после његова одговора.

Гле, и то се испуња, и та жеља !... Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци ?... И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава

И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима... Љубица се пренерази од овако оштрих речи. Никад јој није тако подвикнуо. Шта је ово ?...

Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима. Она се трже и опет поцрвене. Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Желим да помогнем људима да разумеју живот! ФИЛИП: И шта још? ВАСИЛИЈЕ: И желим да им помогнем да га забораве! ФИЛИП: И шта још?

ВАСИЛИЈЕ: Шта се сад правите луди, какву дозволу! Дозволу за представе, коју сам вам дао пред овим људима! МИЛУН: Ти мени дао? ВАСИЛИЈЕ: А ви сте је поцепали и појели! МИЛУН: Ја? Шта ти то говориш?

ДРОБАЦ: Не могу! СОФИЈА: Не можеш, или не смеш, или нећеш? ДРОБАЦ: Ја и ова жила смо ти као вјенчани! И пред људима, и пред иконама! Не вреди ни кад би руку са њом осјеко! СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Па и на теби није више свила, са људима радиш цео дан, за љубав не чекаш да цвета јоргован, не гледаш са торња за мном.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир. Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их миловали.

Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева. С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима. Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је

У њему плану гнев свом жестином. И он се опет љутио као и пре, док је био у свету, међу људима; псовао је крчаг, као да је крчаг био крив.

“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек. Дружећи се с људима, он постаде толико благ, тих, добар и свет да су се сви дивили који су га пре познавали.

кад притисне поља, напале су једанпут на такву војску, нагониле је у бекство, натерале је у море, те се цела војска с људима, слоновима и коњима утопила у пучини морској...

И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу. А кад сељак с људима дође па виде краву на суву, рече: — А, гле! извукла се — хвала Богу!...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Он, сиромах, има доста деце, али се ипак држава стара о својим заслужним људима. Његова се мушка деца, знате, врло рђаво уче; и шта се могло друго урадити, већ да се изберу за државне питомце?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сазивање и скупљање мора се вршити у највећој тајности. Кмет с људима нека буде сутра, пре зоре, код великог раста у Грбићевој ливади« — тако је гласила капетанова наредба.

Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији, почеше неки да се шале, неки држе

сам се са »патарице« једног свог колеге, наместио се на кревету и почело је оно познато окретање, које се дешава људима кад мало више повуку.

Он ћути и гледа, а у оку му се огледа она суморна равнодушност, која је својствена неким људима при последњим часовима живота им.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: То је већ друго, сасвим друго. Само, отац је отишао даље од тога, он се упустио са последњим људима који измишљају, клеветају и подмећу. Хватају чак и оне које ја пословно гоним. Ето, сећате ли се онога...

ДАНИЦА: Јесам. ЈЕВРЕМ: Е, добро, с тим смо готови. (Мисли.) Сад би требало нешто и да се каже људима. Не може само „Браћо!” (Опет мисли.) Напиши... Е, па де сад; кад они то тако изненада... Напиши... напиши...

ИВКОВИЋ: Хвала! Пиши ти са твојим људима пашквиле. ЈЕВРЕМ: Другом то да кажеш, јеси чуо... ИВКОВИЋ: Ја теби кажем, а ти реци оном коме треба!

Потрошио толике паре, завадио се с толиким људима, изгрдили га, изрезилили га преко новина, дућан му затворен, а и похарали га и, преко свега још, отерао зета и то зета

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то! А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.

Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом. У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.

познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Растао би се Жућа с главом, Или би у ногу остао рањен; Јер ван обележеног места псима Као и људима Прелаз је најстроже забрањен!

И није га срамота, увече, код куће, Кад се ослободи униформе, пиштоља и обуће, Да руком, која људима ударце наноси, Помилује жену по образу и синчића по коси!

Тамо хоћу да живим, ништа боље не тражим, Тамо, где се улице зову по људима неважним, Где двојица, опкорачивши клупу, и задржана даха Од поднева до вечери играју партију шаха, А мало даље —

Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?” „Где сам то, међ зверима или људима? Историјо, зар ти је уназад потекла река? Ко нож да ми је сад у грудима: То је насртај на основна права човека!

Ко нож да ми је сад у грудима: То је насртај на основна права човека! Ви не знате да је трговина људима Укинута још пре пола века!

Где год пристанемо, ја се распитам Каква је на пијаци људима цена...” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кад је брод стигао до једнор острва близу северног краја Нове Гвинеје, где је Шмит хтео да се са својим људима искрца да би добио обавештења о јегуљама којих има у масама по слатким водама на острву, затекао је ту једну

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Мало људство, што си засл'јепило? Не познајеш чистог раја сласти, а бориш се с Богом и с људима, без надања живиш и умиреш. Крсту служиш, а Милошем живиш!

А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња. Не даш нигда плећа оглодати, но их грабиш из устах људима; мени си их стотину узео да ђавола приђе у њих видиш. У то ти је прошло по вијека!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи Трифун, тргујући по највећим градовима и мешајући се са највиђенијим људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богатства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у

Сиротињи | и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. Био је строг и прек.

у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на скупу — одржаше се, божија ти вјера, одржаше, успркос злим људима и злим временима, носећи на тјемену крст часни а на грудма Душанова орла! Но да наставимо наше причање.

Еле, разгранао им се разговор, као што обично бива међу нашијем људима, а како сваки говораше лагано и редом, захватило то бјеше комад времена. Цура је, међутим, имала пуне шаке посла.

Добар си и мени и осталим грешним људима. Добар и предобар, а ми какви смо према теби?“ рече ђакон и те ријечи попрати снажним уздахом.

— Какве кавге? Зар с тобом да се кавга замеће, балава погани? С људима се бој бије, а с такима се овако чини! — Па дохвати ону мотку, те мени по шији, неколика пута...

Бјеше лијепи Црногорац, бог да га прости!“ рече Владика. „Бјеше добар, Господару. Мио добрим људима и они њему... Баш с једним те добрим Његушем бијаше велики пријатељ.“ „А с којим, то?“ „Са сердаром Пејом!

„Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају! Петре овдје ти! Лука, Марко, ти Чевљанине сједи, сједајте. Што ћу вам ја, кућа мала, а вас много.

“ рече сердар, узврћући му једнако косу. Медик му сад раздрљи груди, скиде мелеме са рана, па их стаде показивати људима и објашњивати им. Сви се нагоше да га виде.

,,Не срчи се, чоче! Бог зна што је за боље!... Пусти нека он запођене. Ако ћеш ја ћу га баш навести да запођене пред људима... Па пошто искаже све, лако ћемо се ми извадити, и с образом ћемо изићи!“ Сердар се мало промисли.

Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже. Сердар, пред својим званицама и многијем људима из свога браства, иђаше носећи пуње и проскуре.

Еле, читаху славу као што је у србуљама, стару српску славу. А кад то обреди, засједи поп, па се причај с људима подуго, иначе би се домаћин увриједио.

Одите амо!“ рече им сердар, и они пођоше. „Намјестите тамо да сједнем, и наредите што за вечеру овијем људима!“ рече сердар, показујући главом на одају, у којој је Јанко пријед рањен лежао и која сад бјеше празна.

Мали Милун стаде уз његово кољено свијетлећи му и пиљећи и он очима у писмо. Женске се збише у ћошак, према људима. Милица је плела, Стана је нешто везла. Јока је сједила, наслонивши главу на руку. Сви погледи бјеху упрти у Јанка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О ЖЕНАМА 180 О НАШИМ ЉУДИМА 184 О РАЗНОМ 188 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 191 1. О БИЉУ 192 2. О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5.

О БИЉУ 192 2. О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 204 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 206 7. О ЦИГАНИМА 210 8. О БАБИ 213 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 215 10.

“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени. Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира), издати, поганице (падавице), од костобоље, несанице и уједа змије; б)

— То је, ага, шатра патра, — вилајетска затра! — „Бунца баба“ — рече Турчин — и оде у друго село. О НАШИМ ЉУДИМА Ако сахат лаже, сунце не лаже. — Казао је некаков (човек) те је био огладнио. Аџе Рамо, добар ти си!

— Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 1 Гонио Херо у врећама лонце на кобили, па га упитали: — Шта то гониш? — Ако превали, ништа.

Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде језике, да не би певањем објавили Тројану зору.

“ 2. ЉУДИМА Рђавој ткаљи Нова ткаља, нова натра, Цака! цака! три дин лакат! „Правичном“ кадији У нашега каде Два тега имаде:

Били ти класови ка накови, снопови ка попови! Вазда људима дава, који ти за част знали, а за здравље бога молили, а злија ти бог не дао!

одили, православну летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла образа носили, да бог да!

Бога се бојали, душе не огријешили, у цркву ходили, српску службу слушали, живе спомињали, мртвијем спомен чинили. Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Куда ћу оваки?” | А мати и жена салете га: „Па боље да си таки, и боље да си међу људима.” И тако га једва утишају. Кад то чује таст његов, одмах му још за свога живота преда царство, и тако он постане цар,

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, ни по што не

ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни ода шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

СВЕТОГ МАНАСТИРА ОВОГ ПРЕПОДОБНИМ ОЦЕМ НАШИМ и КТИТОРОМ ГОСПОДИНОМ СИМЕОНОМ И О ЖИТИЈУ ЊЕГОВОМ КАКВО БИ ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА Оче, благослови! Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше — ловишта зверова беху.

Јер, овог триблаженог, и уистину господина нам и оца, да знано буде свима нама, а и другима, Бог, чинећи на боље људима, не желећи људске пропасти, постави овог самодржног господина, названог Стефана Немању, царствовати свом Српском

и јереје да поштује, и над црнорисцима да бди, „да би се молили за тебе, и да ни у чему не будеш зазоран пред Богом и људима“.

И помишљајте добро пред Богом и људима. Уздајте се свим срцем у Бога, а својом премудрошћу не величајте се. На свим путевима својим знајте да прави буду

Песма девета Задиви се, дакле, небо и земља и ужаснуше се сви крајеви што се Бог људима јави у телу и утроба твоја шира је од небеса, стога те, Богородице, чиноначелства анђела и људи величају!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК: Шта ће мртвацу женско и подварак? ТАНАСКО: То сам ја осто гладан у животу! Други пут прво научи нешто о људима, па тек онда... Море, ајдемо, госкапетане! Ако нам је педесет година требало довде, требаће нам и педесет натраг!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити да други не разумију.

— питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима. Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву. Ајдемо, брате Брне. Није му било друге, но пође.

Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима. Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима. Минуше крај њих ко трун: двор по двор И врт Алхамбре са водама и клупама.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кратки резови ветра доносе далеку и нејасну опомену. Оданде одакле полазе ветрови, долазе и казне људима. Дрхти и нејасно осећа: мора нешто. Сети се Толе: „Мушки“, викнула је.

Ноћ му згазила зенице, ветар вришти под стрехама, па скаче на јасенове што и постоје да би показивали људима где је била пуста кућа Ђорђа Катића.

Од мраза, људима пуцкају ноздрве и они љуто псују војску, владу, крала и сваку власт на земљи. ...Сва су му сећања бистра и сва извиру

не боји вешала, позавидео му је тада и почео да га мрзи због снаге која постоји да би изазивала противљење и отпор у људима.

кућу и њиве наследи, и накоти децу што ће сва да се презивају Катићи, па и треће Адамово колено да се хвали пред људима да му је прадеда био Аћим Катић, онај кога су обесили кад је краљ Милан убијен.

Кучићи су јој и хлеб јели и воду локали. Кад крџалије побацаше коле с људима негде да нико није знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га није нашла, вратила се и села крај рупе што

Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода. Људима би се сушиле руке и одузимале ноге. Деца би се окаменила и из њихових уста врућа вода би текла.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да је ветар, појурила би улицама, замрсила гране дрвећа, поскидала људима шешире. Да је облак, спустила би се на врх Сребрне горе, окупала у мору, потрчала за звездама и птицама.

Зар је мало у паклу ђаволисао? Али, Ђаволку се није остављало друштво у коме се тако лепо забављао. Шта ће он међу људима? Препознаће га по репићу и роговима, одраће му кожу с леђа и вратити га у пакао. Нека неко други иде!

— Рогатих и репатих ће нестати и ти ћеш морати да бежиш. Али, не брини: и међу људима, као и међу ђаволима сваком је своја кожа најближа!

Давно, још кад се град зидао, живео је пустињак који је друговао са зверима, али и људима помагао проналазећи лековите траве. Ипак би одлучено да се испита Татагино кретање.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

“ Када се, после угушене буне, вратио у Београд окружен својим људима а са присталицама кнеза Милоша баченим у окове, већ је држао сву власт.

Било је важно још само то што је Милош далеко, изгнан, и што, уз Вучића, побеђује зло које се све луђе распламсава у људима: уживали су у смрти непријатеља а непријатељи им, већ одавно, нису били толико Турци колико пријатељи од некада.

3акони који владају речима постали су му занимљивији од закона који владају људима и чинило му се да што боље познаје понашање речи, то више зна и о понашању људи.

Најгори од свих зулума, зулум очаја, хара међу људима а у Васи, можда и стога што је више са дрвећем него са људима, расте сан о Баш-Челику који нестаје.

Најгори од свих зулума, зулум очаја, хара међу људима а у Васи, можда и стога што је више са дрвећем него са људима, расте сан о Баш-Челику који нестаје.

Истина, Зерек је био само једно од три места на којима су, истог дана и истим људима, ударане батине, укупно три пута по стотину удараца по човеку.

Умео је са људима, умео са марвом, чак и са временом. Они који су путовали са Добрачом брзо би се уверили да он зна да чита из облака и

Иметак му се смањивао а и међу људима као да је било све мање оних који су га препознавали. Слава је полако чилила, године су пролазиле а он је гледао како

Схватио је да то може а схватао и да мора јер је, где год се заустављао, прво препознавао, у људима, те две силе. Увек у путу а слуха изоштреног за промену, очекивао је да ће, бар негде, открити преимућство друкчијих

Отада је постао готово безбрижан: као да је до краја наслутио зашто се обрео, без вида, међу људима. Буна је започињала па трајала а он је ишао ка њој, привучен језом што се распламсавала.

Једног је дана, био је још у Хоћајy, код Змаја, дуго слушао о томе како су битке све теже а неповерење међу људима све дубље и одмах схватио да је добро што није проговорио.

То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита. Тада на све пролазе стане да улази и смрт, човек више не може ништа а Бог се не одзива.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Куд год сам дошао, говорио сам са најученијим људима, поучавао се код египатских геометара и халдејских астронома и пуних двадесет лета прикупљао знања где год сам их

Но, Боже мој, тај македонски двор! Не беше ли то дивља, непросвећена дружина у поређењу са оним људима који су створили све ово што је сад око себе сагледао?

опат је патио од болова у ногама, па често питао лекаре за савет, а и уживао је да се разговара и забавља са ученим људима, да у самоћи манастирској дозна шта се у свету дешава, да се разоноди и поучи.

На том пољу није био изложен бурама револуције. Нови управљачи државе обраћали су се у многим питањима људима науке за савет и помоћ и показивали се као њихови заштитници.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

падали праменови његове црне косе, па сам мислио: колико овај старешина, пун снаге и простоте, мора уливати поверења људима које води. — Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни.

у тешким ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ камене степенице и приђе узбуђеним људима, који се укочише по жустрој команди, као смрзнути.

Тада пружи она букет момку, откопча свилену торбицу, па болећиво приступи убогим људима. — ...Молимо госпоју, вашим... слепим а... а... а... ратницима. Она приђе слепом. — Кад си рањен, јуначе?

Али је идеја о националном начелу проузроковала нову подвојеност међу људима и нове и крвавије распре, које би свако друго стање ствари тешко могло изазвати.

пред човеком, та несрећа, као бела авет, која тамни јутром кад је он гледа с прикупљеном снагом, одморен и окружен људима, на светлости која открива нове наде, кад је лакше поднети сваки бол.

Удата сам, али људи данас... — Госпођо, нису сви једнаки. — Скоро сви нестали су. — О, о људима мислим ја горе од вас, много горе, госпођо. А ви сте рекли скоро сви... — То ми се не допада, брутално је.

бићем, ако би тако могао бар донекле да ублажи оне њене муке, те да их заборави и понова почне лепо и добро мислити о људима и о животу. — Да вам нешто кажем, госпођице Тања. Ви немате баш никог овде? — О да, о не! — Знате ли шта?

Обично, причао би јој он тада понешто од новости, и то чисто пословних, пошто се слабо мешао са људима и кафане није посећивао, јер то она није марила.

се није то једанпут десило да је он њу пакосницом и злом женом називао и пребацивао јој што је због ње и разговора са људима жељан остајао.

“ — „Мило ми је“, каже Митар, „видим, вели, сви смо наши, а ја сам ти друштвен човек, и кад видим да сам међу људима, готов сам сит да се исплачем.

Можда се одред налазио близу циља, кад сам се ја са својим људима кренуо, и без икаквог узнемиравања маршовао лагано по тамној ноћи, која је наступила.

Унаоколо свуд мрак, дубок, тајанствен мрак. Коњи се измешали са људима, топови с пешацима, редови с официрима. Све се одмара, јер је свему одмор потребан, не толико због онога, што је

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Нимало необичан осјећај, познат и сасвим припростим, једноставним људима, занатлијама, праљама. У очекивању принове, они могу прижељкивати ко зна какво дијете.

Јер уистину више не могу да гледам лица спавајућих. Запажао сам, код случајног ноћног другарства с непознатим људима, у каквом трећеразредном хотелу, на каквом скупном ноћишту, како брижљиво крију један пред другим лице.

Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора.

И то нешто као да не лежи само у људима, у кретању и мигољењу живог људског створа, већ и у природи, у читавом њеном ритму, па и у такозваним мртвим стварима.

Одатле нам постаје јасно како једна таква физичка лепота вишег реда, па и само једанпут и летимично виђена, може да људима постане једна доживотна вриједност. Идеал и осмишљење читавог њиховог живота и дјела.

Идеал и осмишљење читавог њиховог живота и дјела. И то не било каквим, ситним, незначајним људима, сентименталним душицама, него баш оним највећима и најјачима, и можда баш само њима: великим пјесницима, великим

У тим мојим религијско-хисторијским екскурзима некад сам негдје читао да је бог у људима настао отприлике овако: праснуо је гром; унезвјерени људождер пао је ничице — и бог је био рођен.

Снагу за све велике подвиге и чудесна дјела давале су одувијек људима и народима баш те Мама-Јумбе, те шимере и те лудости, више него „објективне истине ”.

Не, тамо му се није свиђало. Овдје, на уличном балкону, ипак је некако боље; живахније је, да речемо веселије — међу људима је!

И ствар готова. Напучио је своје књиге људима-амебама, својим књигама напучио је свијет. Можда ће добити не само награду за књижевност него и награду за мир.

Ето, до те мјере људима све до конца остаје она тежња из дјетињства да буду „одрасли”! А зашто — нека бог зна. Ја никад нисам сасвим разумио у

преко сваке мјере са мном поносио, непрестано, истицао да сам његов ђак, и, већ исхлапио, по бријачницама турао људима под нос оне моје програме, чист од осјећаја за смијешно, слијеп за подмигивање беспослењака.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази. Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на

— Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. — Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. — Нећу тако, но кажи одсечно, да знам!

— Ево ти десет дуката. Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже. Само из твога села траже пет кућа: Стојићи, Илија, Никола, Јово...

« XИИ Ђурица и Станка се састајаху свакога дана. Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно ! И његове везе почеше да избијају на видик. После три недеље опази их прво Станкина мати.

— Где год ја дањујем, и она ће са мном. Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. — Е, мој соколе, није женско срце као твоје.

— Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.

— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... — Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.

— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. — Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме

И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. — Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.

Шта ли је са њим, јадником?... Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима ...« Опет се зачу звиждање. — Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.

Али ти онај пакосник неће дати мира. — Зар Вујо ?... Шта он ради? — Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега. Звао ме да му кажем где си...

Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... — Не бојим се код тебе ничега. Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. — Маро!... о Маро!....

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сад знаш зашто су сви јаукали под вишњовцом и знаш ди је правда, па сад можеш отић и оцу казати. Него, да би и другим људима могô све то показати, узми те дви тикве са сузама, и нек те бог живи! Како то стари изустио, њег нестаде.

Међу људима увик иде правда са неправдом, добро са рђавим. — Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има

— Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити? — сад се опет поплашио отац. — То да ћу ићи по свиту с ове дви тикве и људима показивати шта је и како је, нек се уче, — на то ће син, и опрости се с бабом, па у свит.

— Јеси јунак, али не тако велики, него кад си дошао, ето сада је један делија отео старцу што веје жито кћер, а овим људима сестру, појури за њим, па ако отмеш девојку, узми је за жену.

бог магарца и рече му: — Ти ћеш се хранити најгором храном, па и ње нећеш свакад бити сит; име твоје биће руг међу људима, којима ћеш ти вући најгоре терете и чинити добре услуге, које им нико други не би учинио, а као награду за то

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће

отиду, онда рече харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ОНА, И ЊОЈ Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

када сам био сам, ја бих се отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, сусретао се са људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је да су они били за мене исто тако драги

Имао сам енергије напретек. Када сам прихватао неки задатак, нисам то чинио са решеношћу која је својствена обичним људима. За мене је то био свети завет, питање живота и смрти. Знао сам да ћу страдати ако не успем.

Ту сам упознао неколицину Американаца, који су ме заволели због моје вештине у игрању билијара. Овим људима сам објаснио свој изум и један од њих, господин Д. Канингем (Д.

путника и робе и преноса енергије, једнога дана ће се створити услови који ће обезбедити трајно пријатељство међу људима.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

, па је тако дошло и до победе Аустрије код Кустоце. Аустријски цар је исто тако био поштован међу људима као и Краљевић Марко, Карађорђе, Линколн и Гарибалди. Ова су се имена налазила у дому славних у Идвору.

И док сам размишљао о Ригеровом савету да се оканем национализма и оставим га искуснијим људима, а сам се посветим свом школовању, десио се један догађај који је изменио ток мога живота.

Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би их чврсто везало за једно одређено место.

за даном у мрачним подрумима и подземним просторијама, а ноћи у неудобној спаваоници у Норфолк стрит улици, окружен људима који су били већином странци-досељеници и веома непријатни, било је сувише туробно за српског младића који је познавао

Помишљао сам да је Принстон, са својим зградама у облику манастира, једно такво место, где се младим људима пружа прилика да уче и постану људи од науке, и да тако припремљени могу да посвете своје животе раду са сличним

Та се препрека није могла уклонити мешањем са људима источно од Бауериа, а ја сам се упутио баш тамо. Што се воз више ближио Њујорку, све мање сам желео да се нађем у

Ова је земља, младићу,” - узвикнуо је Џим неким необичним нагласком ”споменик умним, карактерним и радним људима који су је у ствари и створили!

Он је био тај други разлог који ме је гонио да останем овде. Иначе је био сушта супротност Џиму, а и свим људима које сам у животу срео. О практичним стварима није знао ништа, а нису га ни интересовале!

Мисли су му стално лутале у време пре три хиљаде година, када је Хомер певао, а богови управљали људима и народима. Иначе га ништа друго није занимало.

Они су потпуно одобравали Џимово мишљење, да је ова земља споменик оним великим људима који су је створили, а не једној јединој породици као што је на пример Хабзбуршка нородица у Аустро-угарској.

Али, уколико сам се више дружио са овим људима који су живели у скромној Принс стрит улици, недалеко од Бауериа, утолико сам више увиђао своје недостатке које бих, у

Саву и православље моје мајке, јер Бичер није причао само људима једне вере него целом човечанству. Његове речи су биле као сунчеви зраци који уливају живот у све оне које обасјавају.

Ћипико, Иво - Приповетке

И хтједе да своју мисао људима изрече, но погледавши на мрца, застидје се и не проговори. Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер

Часом погледа у њих а часом напоље, и сјети се па нареди службеници да људима вино донесе. Гледајући кроз прозор у залазак сунца и на морску пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице

— Брига те за њу.... — Није, бога ми, да се љутим ради ње, али што ме на моме круху срамоти пред људима, то ми је жао... А да није тога, нека ђаво носи њу и њену погану крв!... — Говори ти што хоћеш, кад си одумио!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али је однос и међу њима и са људима по правилу однос међу засебним бићима, и нигде се небеска тела не појављују сведена на саставни део, или на

Култура, међутим, живи у људима, у њиховој перцепцији и доживљајима, а не само у обичајима. Књижевност ту може имати нарочити значај.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

те за нас немерљиве, али за Станковићевог приповедача и мерљиве и знане разлике између онога што ликови пред блиским људима желе показати и што им се нехотично отима, заправо и долази она особена, осетно напрегнута, неким неодређеним

Нису то објективни описи онога што се дешава међу људима и у њиховој околини (природној, историјској, социјалној и др.

после венчања, нађе међу самим Марковим сељацима, она ће једнако запажати не друге, него чудновате навике, односе међу људима, понашање и одевање. Као да је све што је с лица познавала преокренуто на наличје.

Констрастирање између спољњег мрака и унутра, у соби, осветљеног простора, са раскомоћеним, међусобно блиским људима, свакако долази из раног дечјег доживљаја.

Заправо се нигде Станковићев јунак не може тако опустити, „раскомотити”, ни осетити срећним као овде, међу блиским људима који га разумеју, у топломе кућном простору.

Ослобађање тела у затвореном простору, пуштање на вољу своме чулно-чувственом животу међу блиским људима у породично-родбинском кругу, опонирано је с извесним - час јачим час слабијим - страхом од отвореног простора.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Ћути, кучко! — плану првак. — Види се да си шенула од памети! — Али не и од образа, господару! Рекох ти пред људима. Моја је беса тврда а не као твоја, витеже. Збогом!.. Она пође пут села. Арнаути одмах вешто окружише домаћина.

За једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу. Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Бл.“) Љубавне тајне твоје Нек’ чује само цвеће. Цвеће је добро, па те Исмејати бар неће. Људима немој причат’ О мору твојих туга: Месецу реци благом — Он не зна да се руга.

Краков, Станислав - КРИЛА

Као да угледа нешто страшно пред собом. Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима. А у високо подигнутој руци, која је грчевито стискала поверене ствари, вила се као застава крвава марамица мртвог

Ваљда каквог пијаног морнара. Под људима је шкрипао шљунак алеје. Лежали су сви мирни и чекали. Понеко је ипак плашљиво стењао.

аИл рігхт... све су те животиње исте... — Митфорде, ви мислите сувише рђаво о женама... — О женама и о људима... ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату... жене?... парење то је кноцк-оут...

Петровић, Растко - АФРИКА

Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци. Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих сународника.

Одмах од села, надносећи се над њим, почиње густо зеленило банана и какаоа. Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.

Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.

и најмања љубазност дира до суза, и мој живот није био тако апстрактан да ја нисам имао апсолутно патетичних додира са људима.

Пролази два сата у чекању да се шеф села врати са прикупљеним људима. Очигледно да је узалудно чекати га, утолико пре што не желимо заноћити усред саване. За један сат почеће ноћ.

Тропска клима је таква да и најјачим људима односи прекост и напраситост чулности. Понекад, тек после целе ноћи играња, чулна жеља црнчева долази до свог изражаја.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кад га чујеш у цркви како изнемаже, мислио би тај ће се сутра посветити, а кад изађе у село, он се свађа и грди с људима као циганка, каишари, пањка сељаке код капетана. Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу.

Ноћ уочи 9 августа била је и мирна и опет врло бурна; у природи је владао свечан ноћни покој, у људима и људским делима (а и неделима) бура и урнебес.

ј. оправдања својим поступцима бар пред собом самим), ето та особина, велим, јако смета људима са привилегисаним положајем у друштву, да разумеју извесне идеје које се противу њих окрећу.

Христову проповед опште слободе и равноправности међу људима пре су разумели прости рибари и блуднице, но тадашњи учевни свет римски... — Али...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сви су они решени да умру. А верујте, господо, нема ничег страшнијег од човека који презире свој живот. Пред таквим људима падају сви ратни изуми, сва техника оруђа.

— Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо. А сад, да запитам тебе нешто, о чему сигурно појма немаш. Да ли ти је познато како је гласила

Нешто ме дави. Сећам се речи: „Сан је лажа...“ Аја!... И без оваквих снова људима се у рату догађају свакојака чуда, а тек неће мени, који сам још сањао.

Цела падина била је покривена мртвим људима. Ја мислим да у светском рату није било страшнијег покоља за тако кратко време и на тако узаном простору.

Један од мојих јекну, и сломата се низ камење. Скочио је вероватно у бесвесном стању. Таман хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова. Ваздух као да се проломи.

Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно. Објаснио сам људима: — Један за другим у правцу онога ћувика.

Било их је лако познати. Живећи стално у рову са војницима, одвикли су се од разних смицалица позадине, прилазили су људима наивно, и веровали да је све истина што им се говори. А потпоручник „Кица“ објашњавао им је.

Онда се обратила тихо Пери: — Ах, што је досадно говорити са глувим људима. Једва су се некако објаснили. Али Пера је морао два дана да бежи од поручника, јер му је овај стално претио.

— Има читавих пукова који су се из основа обнављали људима по три, четири пута. У свести нашој појављује се визија те бескрајне колоне убијених људи.

— Као биолошку појаву. — По твоме, дакле, рат је међу људима неизбежан. — По свему изгледа да је тако. — Ја се са тиме не слажем.

ја... Добро, кад је тако... Здраво. Потпуковник Петар вратио се љут. — Просто не може човек да разговара са тим људима из штаба. Њима једно недостаје: познавање техничке стране борбе, и психологија оних који треба да погину.

А овде је живот стално у смртној опасности. Чудим се овим људима како они не зазиру много од смрти. Да ли је код њих урођена храброст, или висока свест о дужности?... — Лезите!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Пази-де се!... Давид (наставља мирно): Да сам ја луд, ја би' био у лудој кући, а не би се данас разговарô с царским људима. Ама, зар није тако? Него ви њега осудите. Ако га не осудите, скочићу у Врбас, јер жени не смијем на очи.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

веровања у натприродна бића (из међународног или националног каталога), дајући њихов портрет и понашање у сусрету с људима; у оквиру интернационалних схема та предања конкретизују амбијент.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да се сад, тако увече, уз пут кући, с виђенијим, првим људима који су ту, у својим трговинама, поразговара, припита. Ако је какав намет, порез, кулук, па ако има да се откаже, како

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Када су сељаци, бежећи од Турака, створили ново насеље, изабрали су и нов запис, а овај брест продали су неколиким људима, али га нико није могао пресећи »Један је крешући гране пресекао секиром ногу и једва остао жив; други је пао главачке

(гроб; извор или река; раскршће; буњиште; дрвљаник; кров од куће); или се дотура прецима на тај начин што се даје људима или животињама у којима су они инкарнирани (кокоши; тице; вук; полаженик). В.

У срезу бољевачком, п. се сипа у темеље (иб., 60): то је, свакако, жртва демонским чуварима куће, људима или животињама који су ту ритуално заклани и закопани; или опет душама предака, који су некада могли бити у кући

мало црвен: Срби приповедају да је оно црвено од пре веће било, па онда свакога дана бива мање, јер нестаје стида међу људима (Вук, Рјечн., ѕ. в.). СУНЦОКРЕТ Сонненблуме (хеліантхуѕ аннууѕ).

за свето дрво, и о томе причају једну етиолошку легенду: Кад је Нимрод са својим људима хтео да спали Аврама, јасика је дала своје дрво, а зелембаћ је ватру потпиривао. Само трешња не хтеде никако горети.

Да зли демони не би могли ући у зграду и напакостити људима и стоци, осигуравају се врата на тај начин што се више њих меће трн или трње (ЗНЖОЈС, 23, 56); то се, пре свега, ради

Ћипико, Иво - Пауци

— Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити. Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих.

— Што и од осталих, одговори племештак. — Кијамет! . —Казуј, болан! —Казивао сам овим добрим људима што знадох... Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци!

Раде шалабаза, забацује, али му не помаже. Газда вели: —Ти од поштена соја, па да те оно бодулче попа срамоти пред људима! Раде у неприлици сјети се: — Тешко је, господару, с њима парбити се! ... Бојим се навалиће на ме трошкове...

—Шта говориш! — чудио се Иво. —Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе... Ну ја се људима не чудим, нису никога силили... —И узимало се? — прекиде Иво.

— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: — Зар њима ко мукте даје?... — Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге.

Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак. Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је

Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. С њиме је пошао и стари Грле.

— одлучно одврати он. — Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! Младим људима овлажише се очи. Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали. Изљубише се и растадоше.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

једно тако згодно створење, таква једна реткост да је човек морао веровати како је Дадара у ствари опколио са својим људима неко вилинско коло о којем је Јевђеније онако живописно причао, и да је отуд отео најлепшу међу вилама.

Чим је Лауш одјахао са својим људима против Брзана и његових усорских разбојника, Јелена ју је отерала. Јевђеније је потом отишао од нас.

Да, ја сада могу тражити оправдање, говорити како сам био против Прохорове мржње према људима, његове себичности и жудње за славом, али остаје ту нешто што свако оправдање чини одвратним: ја сам ипак, заједно са

Тако сам и поступио. Наредио сам људима да тих десетак испијених и измрцварених црноризаца изваде из њихових распаднутих постеља и да их натоваре на коње.

Упашће, вели, да пљачка и да се свети за пораз од пре две године. Међу својим људима не види никога ко би му уливао поверење.

“ О Дадари ништа није хтео одређеније да ми каже. Има ту нешто што тек ваља наслутити. Заиста, међу свим Лаушевим људима, Дадара се издваја својом бистром главом, трезвеношћу и постојаношћу, али бије га тај несретни глас да је курвар.

Срећом, међу мојим људима нема ниједног који наваљује на мене да одемо одавде. Сви одреда су се лепо снашли. Излежавају се као вашци, ждеру са

Продужио сам мирно. Трудио сам се да покажем својим људима како сам потпуно равнодушан према ономе што се догађа. Неког младића, новајлију међу стрелцима, захватила је паника

гледам овога кењкавца како дрхтури од старачке изнемоћалости и како, шкрипећи док дише, држи проповеди о братству међу људима, о узајамној потпори о ослањању човека на човека. Попео сам се горе.

наше лење гузице, да нешто тобож метанишемо и чатимо, док други за нас ринтају, да се залажемо за неку једнакост међу људима не разликујући добре од злих, да помажемо и непријатеље као и пријатеље, смућујемо бистри ум људи лажним причама и

Отишао је тихо и достојанствено, као мудрац, не као кукавни очајник. Иза себе није оставио никакав мост. Ни према људима, ни према богу. Богдан Данас сам брзоплето улетео у Дадарине чељусти.

Можда ће једнога дана Доротеј бити слављен као светац, а Никанор куђен као злобник. Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ј. послао их бесплатно рецензентима, онда се остала његова деца размиле по широком свету и иду страним људима да их уче и забављају. То се од њих тражи - јадна сирочади!

Са великим људима је слично као и са старим маварским грађевинама: споља неугледне, откривају Вам оне своју лепоту, богатство и раскош

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сека се утркује с псима и са ждребетом. Али су у основи деца била добра, нису чинила штете ни пакости ни људима ни животињама. Мајсторица се понекад ипак потужи на урнебес и тутањ.

Али се и мајстор Коста вратио преображен. Док је тамо био, у разговору с људима, на малим излетима, његови се балкански појмови прилично расветлише, многа његова знања из читаонице се како треба

То је био час пред ноћ, час кад се у многим људима, па и у госпа Ноли, по књишки говорећи, мења ритам. Црно у зеницама јој се сузи у две оштрице, и поглед некуда утекне.

Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима. Предају се покорно своте новца маскираним људима, одводе се деца, промашен злочин се понавља новим покушајем, на истом месту, на истим људима.

своте новца маскираним људима, одводе се деца, промашен злочин се понавља новим покушајем, на истом месту, на истим људима. И власти и данас немоћне, често и нетражене.

Доста шеге и параде с Нолом Перчиновом!... Донеси, Јулице, новине, да видим шта ме чека у свету и међ живим људима. — Јулица се врати с новинама и с три писма у рукама. — Нисам хтела да ти говорим док си била болесна.

— Учим, али као допуну уз историју. Ви знате, ја волим историју нада све, јер волим науку о људима. И грчки језик учим тако и зато. Грчка књижевност, грчка философија, то је сам Божји човек и човеков живот.

— Одмах ћу бити готова; седи! У Талмуду стоји: да нема сиромаха који не учини годишње бар четири добра дела људима и животињама, четири добра у четири годишња времена, по речи Божјој...

У прошлост не може нико. У будућност, колико њих одабраних ће свега ући! Свима осталим људима остаје, од свет људства, само шака савременика!...

Бранку је објаснио: — Да будем с мамом колико још могу, али и да не изгубим везе с овим крајем и људима, ни пословне везе, ни пријатељске везе. Највише могу остати два месеца; затим морам путовати безусловно.

Павле седи пре подне у бироу; има завој око главе; виђа се с људима и отаљава послове. После подне скине завој, чита, пише, чека Бранка.

Полако полако, с почетка неприметно, продао је Стефан доста земље, раздао људима без добре подлоге доста новца. И одједаред за доста велики готов новац купио шуму, наравно, подаље од његова села и

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оно се смејало неправди као и правди, јер правда је често пута тежа људима од неправде. Оно се смејало истини као и заблуди, јер истина је често пута непостојанија од заблуде.

— А јеси ли бар искупио људске болове? — Не, болови су и даље остали међу људима, јер, веле, живот је бол и без бола нема живота. — А јеси ли бар познао и видео живот тај?

Узе реч и онај трећи, што се смејао: — Разглавио сам вилице смејући се, јер толико је смешнога међу људима и у животу људи. Све што сам више упознавао живот, што сам ближе упознавао људе, све сам се слађе смејао.

ја сам постао најоданији поштовалац медицинске науке, очаран њеним напретком, који јој је дао могућности да пружи људима тако обилну моралну сатисфакцију.

корак историје, чијој се мудрости гомиле клањају и који масама замењују олимпијске богове који су живели мећу људима.

одговори нису нас нимало приближили решењу питања, те би можда оправданије било да се оканемо науке и да се обратимо људима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А тада галоп... па шта коме Бог дâ. — Добро! — прихвати одмах поручник Коста. — Објасните људима, да се ово обави без иједне речи — са нагласком је изговорио командир последњу реченицу. — Чекајте...

Али природа је подарила људима само један живот, а свакога часа хиљаде су остајале на бојним пољима. Помоћи ни са које стране.

— Докторе... много си плашљив... И још се срамотиш пред овим људима. — Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим.

Одговорност наша велика. А клисура загушена од изнурене стоке, од поломљених и претоварених кола. Као да је у људима застао дах, па им је, у самртној агонији, свеједно да ли ће наша артиљерија моћи да прође, или ће је заробити.

Многе жене које беже са својим мужевима обукле војничке шињеле, главе увезале шаловима, па се измешале са људима, те се изгубила свака разлика. А и коме би падало на памет сада, у овом јаду...

И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог.

Разделили смо их и њима. После јела овладао је неки тежак умор људима. Једва су се кретали. Неки су се грчили од болова у стомаку и журно залазили у оближње шипраге.

Хладовита места су поседнута, а у кабинама је запара. Људима је скренута пажња да штеде воду, али ми смо по цео дан жедни. Војници непрестано промичу са чутурицама.

Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком. Ваздух се притајио. Из земље дрхће трептава јара. На људима пуна ратна спрема, и са њих капљу грашке зноја. Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују...

Коме?... Сигурно људима, који су дошли да поремете исконску тишину. Још више лево је кочоперни Катунац, који се из равнице нагло извија и

У овом моменту, ја не могу ничим да вам се одужим до тиме, да вам, као часним људима, пружим руку, и кажем: хвала, господо!

Пожалио сам се шоферу. Али шта ми он може помоћи, кад му је преча брига волан... А Солун је далеко. Иако сам међу људима, осетио сам самоћу и било ми је жао што сам напустио осматрачницу. Тамо су бар моји добри другови...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Па шта? Ко да то није само понор, а у људима љубав! О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај!

Ко зна: можда је тако и било, можда се људима само причинило. Једно је сигурно: нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од

Већ је и Цар некако мутно осетио да нешто није у реду, па за доручком упита свог Првог Доглавника: — Шта је овим људима, за име света? Доглавник само рече: — Микики-Мики-Но! Доглавник Првог Доглавника рече, такође: — Микики-Мики-Но!

Блед и збуњен посртао је међу људима, док не усправи главу и рече: — Моја ће бити Златокоса! Рекао је то само једном, али глас људскоме уху поверен и од

Шта се све није покушавало да се он очисти, без успеха: остаци кромпирових љуски, папира, прашине и чађи улазили су људима у очи и у уши, затрпавали улице. Домаћице нису ни отварале прозоре, али ветар је, свеједно, уносио прљавштину у куће.

— Ах-хах, хах-ах! смејала се сада читава улица, читав град, а ђубре и прљавштина су расли. Већ су до колена људима допирали, мада су челичне метле и црева пуна воде ступала у оштру, одлучујућу битку.

Звоно је тутњало и дању и ноћу, мукале краве, пиштала деца, злокобно крештале птице залећући се људима у лица. Нису знали како да се одбране, док неко не предложи да пуцају: кад неке побију — остале ће побећи!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени однос према људима и догађајима, према животу уопште? То би било немогуће ако певач у своје дело не би уносио сву своју душу, самога себе.

Кантакузин приповеда како се у том тренутку Момчило са својим људима десио при граду Перитеорију. Смотривши силну савезничку војску, Момчило навали да уђе у град, али му грађани затворише

Неких педесетак година затим већ се говори о људима који су „гледали кроз прсте“, о „невери, зависти и неслози неверних И неваљалих људи“.

Али несрећу нису доносили само странци. Она је лежала и у нашим људима, у њиховој закрвљености. Како се ту могла искоренити?

Народни певач је сачувао истину о томе како су Турци скупљали харач, како су ударали на женски образ, како су људима отимали имовину, како су измишљали свакојаке страшне муке да би рају натерали на послушност.

И зато су ове песме слободним људима драге исто толико колико и њихова слобода, и у свакој својој речи садрже опомену да нема напора који не би требало

Отуда у нашој епици — и не само у њој — воде се разговори не само међу људима него и међу људима и животињама и стварима. Говоре соколи, гаврани, коњи, па чак н мртве људске главе.

Отуда у нашој епици — и не само у њој — воде се разговори не само међу људима него и међу људима и животињама и стварима. Говоре соколи, гаврани, коњи, па чак н мртве људске главе.

8 Реч побратим означава веома важан и у народним песмама често помињан однос међу људима. Човек или жена побратими некога кад му у каквој невољи (у сну или на јави) каже: „Да си ми по богу брат!

Гдјекојијем су људима Турци осијецали откуп, па их на јемце или залогу пуштали да просе и откуп да састављају. Овакови је роб имао око врата

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Волео је чак и овце Па и оне јарце мушке Није знао ни за ловце Ни за

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У некој књизи, добијеној од учитељице Лане, он је читао о патуљцима, малецним добродушним људима, који лутају шумом. Ово је можда један од њих. Изгубио се у мраку и сад зове у помоћ. Зашто да га се дјечак боји.

Хајде, покажите се и сада кад је туђин земљу поклопио, кад главе људима скида. Нећете се ваљда данас уплашити. — Нећемо!

— јави се Стриц. — Они нек пазе на раскршће и нека гледају у који ће заселак усташе скренути, па нек трче да јаве људима. За тај посао узећемо тројицу најбржих. — Мене првог! — повика Потрк. — И Стрица, он је дугоног! — дочека Мачак.

Дим је све више растао у висину и дизао се над Голим брдом као моћан црн стуб, који надалеко и нашироко јавља људима да се селу примиче страшна опасност.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је њему, него мука је нама — мени и теби, и ономе тамо брату, — и показа на зајмодавца Љубисава — мука је поштеним људима!...