Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ненародно, и то је било доба, по речима Љубишиним, када је »међу Баром и Задром бивало у изображеној врсти само седам људих, који нијесу били изгубили свијест свог имена и порекла«.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Боже један, три стотине другах, све попада мртво од смијеха! А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину.
ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ. ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ. ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Б. припоручује редовницима посли себе да спомињу на малој миси имена тих људих... Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, по влашки и да је мога дозвати човика на једну уру
Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грих, за шта је и педепсан бија.