Црњански, Милош - Сеобе 2
рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...
ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА КЊИГА СЕОБА И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ Било једном једно краљевство, у срцу Европе, које се звало: Хунгарија.
Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само омама људских очију, фатаморгана ваздуха и облака. Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса.
Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде. Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од
тмини, Исаковичу се чинила само као нека луда игра зракова Сунца, светлости вечерње, облака, небеса – нека омама људских очију. Божич му је обећавао да ће у тој вароши, и за њега, наћи пријатно преноћиште, па ће, после, путовање наставити.
А деда Гаврило повика: Жив био, сине, кад си ми ово донео! А хвала и пријатељу Луки! Тако су се ето, из бездана људских успомена, том намирисаном, надодољеном, официру, који се тукао у биткама на све стране Европе, враћале ситнице, које
На шта мисли? Исакович јој тада пребаци што је дошла. А затим, ко зна зашто – ко зна из ког пакла људских успомена – рече јој да је лепа, али да би била још лепша, кад би имала крупне, зелене, очи, а трепавице боје пепела.
црква, Печерска лавра, Златна капија, у снегу, на брду, учинише се тим досељеницима, првих дана, као грађевине, не људских руку, него као да их је нека луда уобразиља градила, у снегу, и леду.
Самоћа, и тамо, где је много света – у Бечу – самоћа у мору људских лица и гласова, међу безбројним главама људи и жена, па и дуж ланца безбројних прозора, врата и ограда.
Да ће се, све, завршити једним лудачким ломљењем, и људских удова, и коњских ногу, и дрвета и дасака. Било је срамота устукнути, али, у последњем тренутку, смејући се, официри
И Сунце је сад било млако и благо, а земља хладна, али се иза цркава, бастиона, егзерциришта, људских насеља, у тишини која је била настала, чуо, однекуда, цвркут тица.
А зна и колико је, том приликом, порушено кућа. После неколико година, међутим, број људских жртава се заборавља, па се увећава, измишља, а памте се само места, где је било земљотреса.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али ћеш се прво апостолском благодаћу и влашћу од Бога на земљи обогатити, да везујеш и разрешујеш кривице људских сагрешења, и своје отачаство светитељством напасавши, просветливши и научивши, вером и правдом и покајањем ка Христу
и дадох му од Бога власт да у целој области црквеној посвећује епископе и попове и ђаконе, да решава и везује кривице људских сагрешења, и да све учи и крсти у име Оца и Сина и Светога Духа.
Тада схватише да се нису из људских, калних, и лажљивих, и клеветом оскврњених, и нечистих усана него бестелесних и чистих светих анђела који стално Бога
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Зар није човек за човека једна од тајни у коју се може најтеже продрети? Идеје и побуде људских група често се отимају прецизној студији и проучавању.
се са непријатељем и глађу, са непогодама у арбанашким планинама које су биле без путева, и у тој су борби ишли преко људских снага. Чак и тада нису уступали пред ударима судбине. Иако оборени они нису побеђени.
Особито их је лепо изнео Љубиша. Као да су мешавина од њихова животног искуства, искуства људских појасева и од примљенога, и то по свој прилици двоструко примљенога, и са Истока и из Млетака.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Врбе се нешто сашаптавају. Знам, причају о скорој киши. И ја почех да дријемам, али ево људских корака! Ко ли је то? Знам само толико да није мој чича Тришо. Његове кораке и одвише добро познајем.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ипак: јутрос сам написао причу о човеку кога су смрзавањем конзервисали за будућност. У једном стоваришту људских конзерви, увијен у пластичну масу, он је лежао двеста година. Тако је сам одредио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у само једној реченици, сликовито, лепо и упечатљиво изражава оно опште, типично уверење народа у погледу основних људских проблема и вредности, као што су живот и смрт, судбина, жена, добро и зло, правда и неправда итд.
Тек овим строго прописаним магијским ритуалима дете се постепено уводи у ред људских бића, односно трансформише се од природног, не-културног, чак би се могло рећи „полиморфно нечистог“ створења у
анђеоски атрибути, тада се има у виду одраслије, крштено дете, које је већ проговорило, проходало и уведено у ред људских, ритуално чистих бића.
Ритуалима чишћења („водица“, „прво купање“ итд.) оно се припрема за улазак у свет људских бића. Купањем поред огњишта (које је култно место, станиште предака код Срба и других индоевропских народа), повијањем
не само савременим научним схватањима која истичу битну формативну улогу друштва у настајању и обликовању специфичних људских особина, већ и народном моделу детета по којем је оно, кад се роди, „нечисто“, „демонско“, „опасно“, „нељудско“, и тек
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Шта су раздаљине између људи и Јехове, који је бежао од људских патњи без предаха, према раздаљини која одваја земаљске богове од робова и меропаха.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Битка с ђаволом) Приповедач се осмехује човеку из добре душе и чиста срца: хумор је сазнање таштине људских послова, те, тако, никад није без узимања одстојања према нашим полетима и уверењима.
Отрцано, по навици употребљено ах ехо је свих људских болова, изречен са спокојним самоподсмехом, и тако, донекле, повраћен у живот.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и да место живота по »страху господњем« приме слободни и хумани морал, који излази из природе сама човека и људских одношаја у друштву.
Није обухватио онако широку галерију порока и слабости људских као Молијер (Стеријина је збирка типова мала), али је у нас створио комедију карактера и нарави, и држао је на доброј
осећањима: у озбиљним, хладним стиховима он ће певати пролазност свега на земљи и вечитост људског бола, плиткоћу људских страсти и дубину људске несреће, таштину свега људскога, урођену и неизлечиву рђавштину људи, празнину речи, обмане
— Као што је певао народни живот у свима правцима, тако је певао и живот људски у свима добима, сву гаму људских осећања, и његова поезија је била у пуном смислу речи: цела лира. Змај је био песник српске деце.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Кратка пауза) МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: А лепо је говорио покојни отац: „Каткад и оно што чујеш из људских уста треба да послушаш ко да си чуо из облака!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Цвета беше мртва уморна, али се силом савлађиваше да не заспи. Одједном она чу бâт људских корака који јој се приближаваху, и после разабра глас свога мужа. — Ето, на! — говораше он некоме.
Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве! Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима... још је више то потресе, испуни страхом и слатким сећањем.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Затим, народни приповедач по правилу не оријентише се на обраду личности, већ на оцртавање појединих општих људских особина.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Један једини страшан глас пење се и превија, залета се између свода и језера, из ситних, узбуђених људских гласова; страшно ситних и прецизних. Видим их у помрачини пред кућом. Неколицину.
Звуци, таласи хладноће, влаге, боје људских гласова пролазе између тих мисли као читаве војске. Зашто тако лагано? Је ли то сан који их разређује?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лице бледо као восак, уста отворена као на осмех и бели се зуби светлуцају. Цела падина Цера црнела се од лешева људских, коњских трупова и разбацане спреме. Било их је на гомили и наших и њихових. Свеједно, смрт их је помирила.
па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!“ Онда неко брујање, затим шумор људских гласова... све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина...
Возари у последњем моменту једва обиђоше и у пролазу видех само згужвану масу од коњских тела и људских глава, над којима је штрчала високо руда топа. Командир је руком давао знак: „Паљба налево, батерија стој!
Силазили смо сада уским путићем један за другим... Као да чујемо неко роморење људских гласова. Или то ветар дува. Ослушкујемо...
А по зиду виделе се тамне мрле и остаци људских мозгова. Тежак задах смрти сукљао је кроз разбијене прозоре. Ишли смо лагано, пролазећи кроз села која су била под
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне. И боље!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА Данима, данима, данима Само ме једно занима. Мучи ме загонетка Свих људских нараштаја: Где је почетак почетка, Постоји ли крај краја? Из књиге то не научи!
” „Још ћу ухватити неку прехладу: Већ ми побољева помало глава! Боже, видиш ли ову неправду, Ово гажење основних људских права? Флагрантно гажење! Париз и Беч Морали би осудити поступак груби!
покрај подрумских решетки, цилик трамваја који су се котрљали низбрдицама, липе у Македонској улици, светлосни прасак људских гласова и звукова у априлу, нагомилано лишће по тротоарима почетком новембра, фијукање кошаве и дебљину снежних
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Августа 1926 године ту је био јак земљотрес, који је разорио један део вароши и при коме је било и људских жртава. На стотинак километара југозападно од острва налази се пространи подморски плато, познат у рибарском свету
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Поред људских срца ти пролазиш холо, Без страсти, и мирна, не знајући ишта О томе да често пати ко те вол’о, — Сем милости твоје
живим животом историјских мéна, Страшћу свију гордих, великих и скромних, И пуним животом великих времéна У пролазу људских свих истина ломних.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
) а и из других разних извора: из живота и обичаја, или начина живљења, занимања, професија и струка, људских забава и послова.
Оно што је у питалицама понајјаче и највредније, јесу духовита уочавања људских слабости и мана. Обично се односе на наше људе и крајеве.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ одговара, Кроз једно зрачно жуборење груди; „Туч немоћи, вај! знам како обара, У агонији духа који луди; „Сва дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник дужи је од пет људских стасова. Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“.
„Изишао сам на обалу пред храмом богова Амона, Муте и Хона. Кроз стубове тог храма, више од десет људских стасова, видело се плаветнило неба, а цео огромни храм, са својим обојеним релијефима и хијероглифима, огледао се у
Они увидеше да река људских сазнања има, као и наш бујни Дунав, два извора. Један од њих зове се врело опажања, а други врело размишљања.
Наше справе, иако смо их конструисали математичким расуђивањима, не раде савршено већ само у границама наших људских могућности“. „Имате право, господине Герике: овде се види јасно разлика између теоретских и стварних могућности“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Довољно вам је то: да један сам Немац може одједанпут уништити пет стотина људских живота, па да се, после тога, осим задовољства, друго осећање у њему не јави.
Посада једног немачког сумарена од неколико људи топи лађу са хиљаду људских живота, и после тога дивљачки ужива у ужасном призору.
Немогуће је да је из људских груди кадгод излетео много очајнији крик него што је из мојих кад сам то сазнао. И ја, који сам желео раскид, полудих,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А право на властиту физиономију једно је од најосновнијих људских права. Најличније, најнеотуђивије, Та које друго право, та што друго уопће остаје човјеку који је испливао го из
Плафон је био поцрнио од деценијског духанског дима и од људских испаривања, и зато је та просторија била некако топлија, интимнија од осталих.
Умјетност је у исти мах и најнаивнија и најпрепреденија од људских дјелатности. А умјетник — препредена наивчина, прелукаво дијете.
Лијепо би данас изгледао свијет да су они знали „објективну истину”! Без сумње, то је плаћено хекатомбама људских снага и људских живота. (А зар се у економици човјечанства све, баш све не плаћа хекатомбама?
Без сумње, то је плаћено хекатомбама људских снага и људских живота. (А зар се у економици човјечанства све, баш све не плаћа хекатомбама?
Па и крутих, чисто „физичких факата”, заједно с њиховим далекосежним посљедицама. Читаве жетве људских заноса, читаве хекатомбе људских снага и људских живота!
Читаве жетве људских заноса, читаве хекатомбе људских снага и људских живота! И што је онда у свему томе важно што Мама-Јумба „фактично не постоји”? Што онда?
Читаве жетве људских заноса, читаве хекатомбе људских снага и људских живота! И што је онда у свему томе важно што Мама-Јумба „фактично не постоји”? Што онда?
воњу старих учитељица клавира по провинцији, за који је Иван тврдио да би га завезаних очију препознао међу хиљаду људских воњева. Супротно мени, он своју учитељицу није нимало цијенио.
пљуску да му купи цигарете или сендвич, исти је човјек који ће као резервни капетан хладнокрвно слати у смрт десетине људских живота ради своје личне добробити, ради своје удобности, или напросто из свог ћефа.
На Гејши и Матсцхитсцхима обнављали су се текстови, смењивали се језици свијета и опробавале артикулације разних људских раса.
Јер је у та драматска времена срушена стара предрасуда под којом су стољећима живјели људи, да на листи људских добара новац заузима прво мјесто. Сад је јасно пукло: не, на првом мјесту стоји живот, а тек на другом новац!...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
језик води до онога метафоричког пројектовања људскога тела у свет оруђа и машина: делови оруђа и машина носе имена људских телесних органа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У исти ред древних људских страхова иде и бојазан да коњанику неко не зачара коња. Зато Томча алату рукама покрива очи и уши, док га по врату
у природи код ликова расте упоредо с њиховом егзистенцијалном потресеношћу и самосазнањем о узалудности сопствених (људских) подухвата. Њих самосвест о трагичноме положају враћа у окриље пејзажа.
ћудљиво повезаних слика у Суматри налази асоцијативно везивање веома удаљених предела у свету помоћу паралелних људских доживљаја: „Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу, остало је заувек у мом
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола, жагор људских гласова — сва је прилика да ћемо сутра бити нападнути«.
Опет даље, опет даље. Стој, овде не можеш даље, мораш надалеко обићи: овде лежи читава леса људских трупова, захватио их плотун из шанца, па их све положио једног до другога; гле како су један на другога понаслањали
поломљени пушчани кундаци, стињени саплаци и чутуре од тенећке, па онда ужасна људска нечистоћа, и стрв, и смрад од људских и коњских лешева, што су још где где по шумарцима и буџацима остали неспаљени и непокопани.
Свуд унаоколо око ватре угарци од догорелих људских трупова; печене ноге, руке, главе. Што је било насред ватре — изгорело, што је било око крајева — само нагорело.
дивљака-људождера целу ноћ провела играјући око ње, а у зору се разбегли, оставивши за собом стов и оглодане кости од људских жртава, што су ту свечано испечене и поједене.
Над логором се дизао жубор од хиљаде људских гласова, а сва ова шарена гомила, са неједнаком одећом, са шареним сељачким торбама, белим влашким губарама и
Тако је исто и у развићу људских друштава. Кад стара веровања и погледе подрони нова философија, кад у старим друштвеним облицима сазру нове друштвене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бедем од онога наслаганог камена летео је као прашина, заједно са деловима људских тела. Наши стрелци из рова нишане. Бугари претрчавају, хтели би да се склоне. Гранате туку у гомилу.
„Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке. А свуда унаоколо мртви, мртви. Никад толико људских лешева нисам видео. Са њима смо се саживели, и сад више нико не мисли на себе.
Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате. — Бојовић заћута један тренутак и погледа преко људских глава. — јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро... Онда напред!...
Гласни повици допиру. Чује се: „Живели!“... „Здравствујте!“... „Ура!“ Шумор људских гласова приближава се са све већом жестином као талас трећак и наједном се проломи и око нас.
Свештеник Момчило умеша се у разговор: — Можда је то у вољи Вечнога, да се прочисти земља од људских грехова. Или је то проклетство Творца, ако је живот, или еволуција, како то ти, Љубисаве, кажеш, пошло другим током од
Цивилизовани свет је протестовао, и тај Сибир је као неко оличење људских патњи на земљи. А шта је све то према нашим патњама кроз Албанију! — Ипак има неке разлике — размишља Војин.
Тома ме је тешио и, држећи ме стално под руку, водио на станицу. Дошли су и остали. У вестибилу је брујало од људских гласова. Станично сигнално звоно је одјекивало.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви. И још увек луташ врх људских изума, Врх гранитних кула и мостова надних; Чујем те у хуци пуног градског шума И низ видим зуба великих и гадних.
Ћипико, Иво - Пауци
И гледа у паре, и ћути ... Из дућана до њих допире жагор људских гласова Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Улазимо кроз тешку капију од дебеле храстовине оковане гвозденим плочама, кроз вреву и комешање људских и коњских телесина из којих базди тешки воњ муке и печали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми, драга пријатељице, нећемо сачекати његову рекламацију, да нам слика ситних људских особина не поквари велики утисак под којим стојимо: на овој седници, значајнијој но што ју је икад одржало које научно
Велика дела људских руку и разума опустиће и доћи у стање ових рушевина на којима сада седим. Векови ће пролазити. Ледене санте запливаће
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А огромни орах, као оркестар, на сто грана стотином начина лелуја и шуми над чашицом људских живота које ће надживети, заборавити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно се смејало лудости као и мудрости, јер мудрост је људска често пута збир људских лудости. Оно се смејало неправди као и правди, јер правда је често пута тежа људима од неправде.
своју лепо укоричену споменицу, на којој златним словима пише „Поесие“, а која представља тако раскошну колекцију људских глупости.
Читав корзо људских врлина и људских слабости дефилује испред стаклета на овоме чудноватоме догледу. О, колико новина, колико занимљивости
Читав корзо људских врлина и људских слабости дефилује испред стаклета на овоме чудноватоме догледу. О, колико новина, колико занимљивости и колико истине
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преко овог живог моста од људских телеса превезени су топови. Али провалија је пред нама била толика да је ни до половине не бисмо испунили телима
Свуда наоколо разлеже се лупа, прасак, цепање, брујање људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и
А на целом том мучном путу оставили смо свуда траг људских костију. — Историја ће забележити наш подвиг, исто онако као што се кроз векове помиње прелазак Ханибала преко Алпа —
— Размрсите их! — викнуо сам, као да је то важније од живота људских. Неколицина прискочише. Сад смо запали у клопку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А такво надолажење снаге, то херојско превазилажење људских моћи ради победе човештва над нечовештвом, управо, и јесте најдубља суштина и највиша лепота наше јуначке поезије.
та побуда — ма како наивна изгледала у појединим случајевима — најјаснији је знак оне херојске тежње за превазилажењем људских моћи у борби за лепоту живота. Јер сваки велики, сваки племенити поступак у тој борби у ствари је превазилажење смрти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да куд се подену твоја лепота, покраснија од свих људских синова, камо ли су твоје бистроугледне, јасне очи, којено бездну водену пресушују!
ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА У једно доби изведе Бог пророка Језекила на једно широко поље, пуно људских костију. Гледећи их Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло шуштати и стадоше
Та она земља бијаше се усмрдила од, многих лешина људских! У један мах обгледајући где је слабији град до трист хиљада што их паде мртвих!