Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу. Ти си својом истином само ограничио нешто што је неограничено; и говорио што је неизрециво.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али, иако нису знале његов језик, ни он њихов говор, оне су му доносиле храну, иако са страхом у очима, који, у људском оку, изазива страх од убица. Дуго су стајале и гледале за њим, после.
На Исаковичевом путу у Росију, тај човек, и та жена, и та ћерка, били су за Павла случајност, али као случајност у људском животу, која је, често, несхватљива. А која прође, и ломи, као олуј летњи, без смисла.
Кад је чуо да је Исакович удовац, одржао је читав говор, на немецком, о браку, који је највећа срећа у људском животу, ако се супружници добро изаберу.
Она га, међутим, позва да седне, крај ње, па рече да лепо путују. Овакви лепи дани су једина срећа, у људском животу. Не трају дуго. Пролазе брзо. Трајне среће и нема, у људском животу. Да ли и капетан мисли тако?
Овакви лепи дани су једина срећа, у људском животу. Не трају дуго. Пролазе брзо. Трајне среће и нема, у људском животу. Да ли и капетан мисли тако?
А није ни сањао да ће ту Ђинђу, ускоро, имати да гледа живу, у Темишвару. Оно што долази сутра, у људском животу, исто је тако неочекивано као и оно што је јуче било.
А што је било најчудније, као што је, много штошта, чудно, и у људском животу, и Павле се са Гарсулијем возио. Гарсули је био весео. Држао је Исаковичу читаву орацију.
Прајски краљ, Фридрих ИИ, кога је Марија Терезија сматрала за чудовиште у људском облику, постао је био њен смртни непријатељ.
Сажаљење неко? Чему тумачити оно, у људском животу, што је непротумачено? Зиминског је видео у подне, у Енгелбирти, где је Марко Зимински, са женом и свастиком,
Сад више за то нема руку. А кад то време наиђе, у људском животу, то је једина права жалост у животу мушкараца, не према мишљењу философа, него по његовом скромном мишљењу,
Павле се био решио да ћути и трпи, ма шта Божич рекао, па му се чинило да су то некакије магије у људском животу, да се он тако са том женом, у Вијени, спанђао, и са тим Божичем нашао.
Нема му, кажу, ни двадесет, а ашикује са женом која има шесторо. Прати је, кажу, као сенка. Све су то неке мађије у људском животу. Ђурђе је почео да прича, до ситница, како су нашли ту несретницу, што је отишла у Бегеј.
Теодосије - ЖИТИЈА
који су око свете Лавре, и како то и треба — ка Содомском Мору и у долини самотно и ћутећи живе, и видевши оне што с људском природом скоро бестелесно живе, дивљаше се и у души се умиљењем изграђиваше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али сваки динарски сељак сматра националне јунаке као своје претке: са дубоком националном и људском осећајношћу он мислима учествује у њиховим великим делима и у неизмерним патњама, махом хајдучким патњама, онима о
И заиста, у њима су честе алузије на пастирски живот. Чак и неписмени често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње многе
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ У људском веку постоје три главна догађаја којима појединац и друштвена заједница у свим културама и свим временима придају
² Рођење је несумњиво биолошки догађај, али у људском друштву није само то; оно је истовремено и друштвени и религијски феномен.
отуд што у непосредном искуству људи постоје елементи и за једно и за друго мишљење: у многобројним случајевима у људском животу показало се да се узорним радом и залагањем много тога може постићи и да човек може обликовати себе и своју
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Изабел Јан тако тумачи и мотиве Русоовог интересовања за децу: „Не осећајући се пријатно у људском друштву, не налазећи у њему ближње по својој слици и прилици, он је успео да схвати како се осећа тај други странац у
И у људском, и у зечјем роду, најрадије се играју они који још нису окусили талог из чаше животног искуства. Што важи за људске син
Песник је сабрао упечатљиве лирске анегдоте, сачинио суму кућног фолклора, истакао оно што се одавно наталожило у људском искусву са животињама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
жутим; И спомено чудновату траву Што на свету сваку отвара браву; И алину златну саливену, Још и крила на људском рамену; И којешта ето тако друго Што измисли, што ђегодер чу Ја помеша у приповед ту, Па отего два-три дана дуго,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Какав страх? Дуго смо причали, много пушили. Кад много пушим дрхте ми руке. Проћи ће, само да преспавам. Људском организму је потребан сан. А и шта ме испитујеш? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Баш мало, седам дана!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Небне мисли земни борци, душиноме сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање светлиј' дана, да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Такав стваралачки поступак и хуманост која га носи увек ће налазити пута ка људском срцу. На овом месту ваља нам учинити једну ограду.
— Здраво био, путниче! — одговори мачка. Војник се зачуди мачјем говору, па јој рече: — Који враг тебе научи људском говору? — Е, научих се — одговори мачка... — Него окле ти сад, војниче, овуда?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Краљевски петли нек се дана сете господски тражимо почетак зала уништења шта се то радило са људском врстом али нема смисла да нас и безженством кусе!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако, да му је живот у људском друштву постао немогућ.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
а наслов допису гласио је: Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
узбуњавала свет да се, кад се видело да о њој не може нико ништа да каже, створило мишљење да је она недокучива, људском разуму за вечита, времена неприступна и да залази у област мистерија религије.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Људске су те кости затрпале, људском си се крвљу опјанило; вазда рâниш од Видова дана јуначкијем и коњскијем месом гавранове и мрке вукове!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу тиху, мрачну и дубоку, Суморну к’о душâ пут неоткривени, Вечно тајну људском сазнању и оку, Неменљиво муклу у времена смени.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И доиста, оно што је она била написала учини ми се лепше од свега што је људском руком написано. — А сад — замоли ме — напишите друго, што бих могла да сачувам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер и тиме он бива прикраћен у оном основном људском праву: у праву да му се бар призна његова несрећа. Па се тако, све за љубав људског достојанства оног обичног
И, на ту помисао, настојим да нађем у том реду ствари неку равнотежу — ону равнотежу која у људском систему сурогата за апсолутне вредноте замјењује правду — те закључујем: ако је физичка љепота таленат, зашто да њега
У каквом малом болном људском моменту, у исмијаном сиротанском ганућу, у именданској јефтиној радости под објективом туђег хладног погледа, доживио
ни у младости, нисам сматрао да доказати своју тезу или тријумфирати са својим мишљењем представља, на неком опћем људском плану, већу вриједност него не загорчати човјека и не пореметити једну, макар како скромну, хармонију.
Једна врста самообране. Једна од небројених неиспитаних врста човјекове самообране.” Има нешто у људском реду ствари, неки нагон или нека фаталност, што нас гони да у нашим кривицама идемо до краја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
С друге стране, Бичер је био велики беседник, велики песник, и свако зрно мудрости која тиња у људском животу, износио је пред своју паству свом силином своје неодољиве личности и свим лепотама у које их је могла
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим желео песнички да се понесе, да га реартикулише у његовоме људском основу као исконски човеков подухват да своје постојање под бескрајним звезданим небом осмисли тако што у својој
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Светлост - опет у зеугми - не светли, него „запахује” заједно са „топлотом и јаром људском” . 11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно тананом градацијом од тамног ка
Пишчева средства припадају природном људском језику; из тога големог репертоара он бира и уметнички „упошљава” само један сразмерно мален део.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
прекорачили преко свога леша за њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер свет је подељен људском кожом на два дела а два и два су један кад падне последња ноћ за оне који су се утопили у водама вечитог сна као што
верна смрти јер свет овај сунцу није једина брига али једнога дана тамо где је било срце стајаће сунце и неће бити у људском говору таквих речи којих ће се песма одрећи поезију ће сви писати истина ће присуствовати у свим речима на местима где
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом људском сва не разори... ГЛАВАШ: А сад? Шта си отсада чинит науман? ИСАК: Сад нећу с гробом, сад ћу са тобом!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У њима, наш човек се први пут стао обазирати по свемиру и људском немиру. Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
у бацању песничке анатеме на свет, али има и доста песама у којима су изражена блажа осећања: туга, потреба за људском топлином, љубављу и лепотом, чежња за миром и спокојством у крилу природе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохора свога раба желиш да саслушаш, хоћеш да сазнаш има ли шта да ти каже, он најнеуспелији и најбеднији у твоме људском стаду.
Ако спојиш у блудно клупко Доротеја и Јелену, ништа неће остати више као брана паганству. Поново ће у овом грешном људском стаду, међу овим народом који је танушном пређом везан за Христа, а чворугавом павитином за Перуна, завладати закони
њихове увеле удове, огледао се мио и саосећајан у њиховим потамнелим беоњачама, показивао им како ипак у томе опаком људском свету има нечега од божанске светлости, искрећи у тмини као сунчев зрачак.
Хоћемо ли се бацити блатом на његово лице које је све досад зарило истинском светлошћу? Покажемо ли грешном људском стаду како је чак и Доротеј склон опачини и греху, показаћемо да смо сви ми истога соја, да међу нама лудима нема
који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и пустити напоље љуту аждају греха да хара по колебљивом и слабом људском стаду? Не! Не наглимо! Не рушимо!
У пећиницама избушеним у стени чисте сиге што се окомито спушта, као људском руком засечена, над питому увалу звану Мрки до, где пребивају апиште, ситна, погана створења, која у глуво доба ноћи
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ИИ Бурне су страсти извор многих зала, Несрећи људској почетак је страст; Море живота оне страшно муте, Над људском душом њихова је власт.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нема, а кад је о људском свету реч; а Срба би мој прошао и кроз зид, и кроз кључаоницу. Госпа Нола, очигледно је, љути се и брине, али се увек
Он је мени и најбоља и најмилија потврда за моје вајкадашње веровање: да су Јевреји, у људском друштву, један од најчовечнијих елемената... Можда и зато што немају државу...
Ната и Мирко су се грчевито волели, грчевито су се узајамно избављали од самоће. У чудном и неисцрпном људском животу и то је био роман. Ко је први умро? ко је ипак остао сам? Хе, закону живота свашта долази на ум.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мртве су то ствари, заиста, али подстакнуте људском снагом, оне су биле симбол војничког достојанства. А у модерном рату војска без оружја и материјала је гомила, коју и
Кроз дим и ватру јуришали су батаљони, пукови, освајајући стопу по стопу земље, натопљене људском крвљу. Као да је дошао смак света. А планине високе, избраздане јаругама. Огромно стење као да је из земље израсло.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мало се полаже, кад је победа у питању, на помоћ од бога, вила, змајева итд. Цела вера у победу заснива се на људском хероизму. У томе је и изузетна снага реализма наше народне епике.
„Мени јесте без крила мојега кано брату једном без другога“ — Анђелија га је стварно исцелила простом и надмоћном људском речју: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Толико се не мешају с људском грајом; вама више позор на себе вања имати јерно ви у овом свету тако ка у морској пучини гњурајући се пливате много у
дужност, а другим сваким многе подужбине писати, а своје оскудне и одрпате са шегом држати — није ли то исто на овом људском суду, ко би се упаметио, осудно, а камоли пред Богом?