Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ИИИ Када те не нађох у сумрачном долу, Тражих те на брегу; и не налазећи Твој узрок и разлог у људскоме болу, Тражих твоје благо присуство у срећи. Јеси ли у страшној катастрофи звезда, Или хармонији светлости?
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта ћеш сад, лудаче? Опамети се бар, и послушај нас: Устани, иди, да мачем заклан зло не умреш. Ни сухо твоје тело људскоме погребу нећемо оставити; пацећи ћемо намучене удове твоје и зверима за јело у пустињи разбацаћемо, да се и остали, кад
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Након симболистичког настојања да јој се измени место и функција у људскоме свету, модерна поезија, бар једним својим током, испод облика канонизоване и формалне националне културе и језика – на
Знамо да је он у старобалканској вароши био наглашено затворен. Многе су ограде и границе постављане људскоме оку, са градираним забранама у кретању.
) А извесно је да се људскоме језику она решетка дистинкција и односа помоћу које човек од памтивека артикулише васељену разгранава и употпуњује
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Рекао је то само једном, али глас људскоме уху поверен и од најбржег је коња бржи. Чу Златокоса младићеву изјаву, пркосно забаци главу и рече: — Ко је тај што
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О, ангеле, чудим се ја твојим тим речма где ми зачнуће указујеш и рођење не по завичају људскоме, сврх натуре. Неможно ми се то свиди, потухљене су чини ми се те речи, већ ако божија промена која то на мени се први