Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И затим, наједном, једна тренут тиха: То домино (песник) госпођама ласка С две-три љупке строфе и фриволна стиха. Жагор. Затим опет два домина млада Казаше дијалог пун несташне шале. Заигра јеђупка, нага.
Африка
Кад их сликам тако смешне и љупке, размлатане, снажно стегнуте од запламтелих младића, оне се много не љуте, дуре се само размажено и долазе да ме
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сећао се како је, са њених усана, које су имале тако љупке, узвијене, крајеве, као да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи шапат да је све тако
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
„Иди куд ти драго, а мене пусти на миру”, рекне отац. Девојчица је била упорна, тражила је помоћ за рањеног љубимца. Љупке а упорне девојчице успевају, понекад, да своје родитеље поврате из тупости у коју их баца гледање телевизије.
Тај „млади живот који се гаси” само је у пародијском духу могао да поврати нешто од своје љупке потресности. Подсмехујући се отрцаном изразу, песник, уз пут, скида с њега прашину; изражајна снага поново се, бар за
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—тако да, кад поскачемо онако избезумљени са својих места, следујемо истог часа по две љупке маснице на коленима, јер, наравно, у деведесет и девет одсто случајева опалимо у горњу даску од клупе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
борце са својим возачем на бојним двоколицама, чопоре и стада стоке, вођене, као хекатомба, на жртвеник, па онда љупке девојке у дугим заталасаним одећама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иво Полић тих топлих ноћи одмарао се код велике џамије Солиманове, Бајазитове, пуне голубова, укусне и љупке. Код Ахметове, са шест минарета.
Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св. Софије, пио би воду из султан—Ахметове чесме, — љупке, мермерне, украшене златним натписима, арабескама, колонама, мозаиком, пенџерима са густим решеткама, са нарезаним
Краков, Станислав - КРИЛА
Одлазиле су и на фронт, где је мушких И онако сувише било. Болничарке, бесрамне И љупке училе су да уста у љубави ипак највише значе. И све су оне доносиле ратницима радост и болести.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад их сликам тако смешне и љупке, размлатане, снажно стегнуте од запламтелих младића, оне се много не љуте, дуре се само размажено и долазе да ме
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У отчизну! Може ли што више бити благо? Ја полазим у отчизну, не већ име наго. Синови смо, Мати зове, љупке су ње р'јечи, Подигла се да дом строји, ког' боли да л' јечи. Сваки отчић то је дужан, ко се на њу нада.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Али је он ипак модеран песник, који у сасвим љупке слике из природе уноси нешто од егзистенцијалне уздрхталости и угрожености.