Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА (збуњено): Па, боже мој... наградила сам га једним љупким осмехом. Чим другим може девојка наградити каваљера? Али оставимо тај разговор о пријатној прошлости, разговарајмо
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Гледала ме је својим љупким , дивним осмехом, који сам толико волела. Страх ју је напустио, виолина се огласила. Ништа друго, осим њена осмеха,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Леѕѕінг Свим кротким, љупким, тихим ЖЕНАМА помрачителним Хоризонта шчастија земног осијателницама, које толико већма мрзимо, колико силније
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом гуше И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи Везивао све растављене душе!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он погледа, присиљен над том невидљивом неком силом, у вис, у принцезу. Она дочека његов усплахирени поглед љупким осмејком својих ружичастих усана.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
До јутрења провели смо у поповој у љупким и веселим шалама и разговору којим је она знала да руководи са неисцрпном срдачношћу и са пуно грације, обраћајући се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И њена рука опет сједа на пречку мог кревета. Прича ми, с неким љупким својељубљем, о катедрали, главној знаменитости мјеста (називље је „наша катедрала”), објашњава ми како ћу, кроз сплет
Ћипико, Иво - Приповетке
Нешто јако, величанствено, примитивна смеша са углађеним љупким и складним детаљима. Једна хармонија боја, облика, ствари, у музичкој тишини.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет. Уз ову песму, Подунавка је донела следећу белешку: „Ово је једна од они песама коју
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...
Ја сам као лептир мали, Башта ми је свет Певајући кроз њу летим Са цвета на цвет! 1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је
Ја сам као лептир мали, Башта ми је свет Певајући кроз њу летим Са цвета на цвет! 1883. ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ... Под љупким небом Аркадије сретне Питом и љубак нихао се цвет, Ал' једног дана из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни
је, у скоку своме, над понор спустио главу, И рујни вечерњи зрачак, што земљи сунашце прати, Са лаким трепетом и љупким његове рогове злати. Вече се спуштало благо...