Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и људи је радо гледају, зашто она ником никаква зла није кадра учинити; и толико је сваком милија што с њом и пролеће, љупко време, долази, и славуји пропевају.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све је сложно, весело, и љупко, и свако гледа том приликом да се добро ишали и исмеје. Како се, пак, које од њих трога појави на врата, одмах настаје
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Сад, нећу да кажем да је она крива, она је красно дете, добро дете, љупко дете. (Пера завија дугу косу за уши и слуша је пажљиво.) Тхе, али све је то само за прва два-три магновенија.
порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њеним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се, и она њему љупко, и показала му на фризуру.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На дивном небу весело и љупко играле су звезде милу игру Христовог дана. Гранчице су пушкарале, и под ногама неког пролазника цичао је снег гласом
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је то слика још из Русије пре Октобра и жена је изгледала љупко, с бујном младом косом подигнутом увис и уснама отвореним као да жели нешто да каже.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Имала је густу, ситно уковрџану црну косу и тамнопуто лице са љупко избаченим зубима, што су непрестано у полуосмеху провиривали кроз бледе усне.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И као што би се, у детињству, сваког пролећа расцветао у баштици крај наше куће слез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде, Тако, сада, те слике провирују иза сивих обриса садашњице.
Знам само да у пролеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло, па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.
У оба поступка издваја се оно што је необично, љупко, нефункционално; и у једном и у другом случају имамо „неразумевање” правих узрока неких појава; хумористичка визија,
Као да су само лоповлуком неке од тих слика могле бити ухваћене: Сваки цвет има у глави пчелицу, која љупко свира лептиру док му стоји на носу и занесено сркуће росу (...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тију реку, силно море, И под небом орла горе, И над орлом шарну дугу, И славуја
Цвеће љупко ми смо млади брали, Песме славља убаве слушали, Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо
5. Кад у колу други клону, Твоја нога јоште плете, Кад им перја јурве тону, Твоја перја гордо лете, Љупко мига поглед твој — Благо мени, да си мој! 6.
ударише Страшна л(и) су, вас ми свет се мути; Ох, страшна така још не бише, Боже, Боже, на што л' ми се слути? Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену? А ти, сунце, опета ограну? А ти, данче, опет свету свану?
Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири? Зашто тица тако слатко поје, Кад нема драге да ужива моје? 60.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.
Знам само да у прољеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ „Могао би макар једанпут у животу да одеш на пијацу уместо мене!“ — каже љупко маман, извлачећи око деветке чаршаве испод његовог благословеног сна.
Напад изводи маман лично: — А сада, сви на спремање! — Без мене…— каже матори.— Морам да медитирам! — Молим? — љупко ће она. — Хоћеш да кажеш да макар једанпут недељно нећеш издржати цео дан у нашем друштву?
„ко крофнице!“ У деветку увече стигоше нам и драги гости! — Извините, овде је мали неред ... — казала је љупко маман, којој се од прашине уопште није видело лице.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Дише пшеничник, мек као сунђер. Младицу купа рибар калуђер. Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
стегну зимске студи, И завеје први снег, Школа нама заклон нуди, Школа наша — наш је збег, Нека лете тице лепе, Куда љупко сунце сја, Нас просвете зраци крепе, Гониоци сваког зла.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сад се то ретко дешава. Иначе, све ово љубакање по трамвајима, под земљом, и на улици, доста је љупко. Није то необузданост. То је просто овдашњи, развијен осећај за репрезентацијом. Ни уметност није више опасна.
Молијер се овде даје, још увек, за гимназисте. Весело и љупко. Као ревије оперетске: Тоут феу, тоуте фемме. Тешко да је тај путујући глумац, после онолико неуспеха, чак и код жена,
Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре. Ипак се стари филозоф извукао из свега тога љупко и весело.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Боже мој, та то ће бити живот!... Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово да дели с тобом све што те снађе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Холм од холма лепши и дичнији, а сви заједно неисказане красоте и дивоте. Тихослатко и љупко шу-шчење и играње с долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно ветра диханије, и његово с
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она делује само нестварно и, у тој нестварности, љупко.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сам и вас на колену цупк'о И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не осећаше се више бедним дошљаком у овом граду. А лепе, бујне каријатиде Ерехтејона кад прође мимо њих, осмехнуше се љупко на њ. Не знајући ни сам зашто, приступи ивици градског потпорног зида Акрополе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више није имало ничег земаљског. Ох, какво блаженство!
Замисли, сасвим сами у сасвим непознатом месту, у сасвим непознатом свету! Сви ће нас љупко и радознало загледати јер смо тако млади и сви ће се питати да ли смо брат и сестра јер смо обоје плави ...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Подижем будућност са својих осама! У њој ће све бити мило и весело! И топло, и љупко к'о узглавље њено — Као коса, уста, врат, груди и тело. 1905.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сигурно био би се сјетио своје мајке! — Ућута часом, па, осмјехнувши се љупко, дјетињски, и, погледавши ме весело у очи, продужи: — Знате што сам му одговорила?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нене очи и гледат’ је тешко, Искре бију, огањ у те лију: Све је живо, љупко, примамљиво, Муња жêљâ кроз срце те стреља.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
нисам видео, Додирнô нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô, Па откуд љубав?... Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А зашто вас зову Лулу? — запитао сам. — Из милоште. Она је, знате, најмлађа, и сви је мазимо — говорила је љупко Полета. Онда се обрати Томи: — Причајте нам нешто о својој домовини.
Зато сам је погледао и казао тихо: — Ево, дајем вам себе као талисман. Она се љупко насмеја, и рече: — Сувише сте велики... Вас не могу ставити у своју ташну. — Свеједно... Ставите ме у ваше срце.
Тај изненадан сусрет узбудио ме је много... Поздравио сам је и она се љупко насмејала. Француз је учтиво извадио цигарету из уста и отпоздравио ме. На углу сам застао и окренуо се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ево што серце моје свегда љупко креће: О љубови пјесне нигда остарити неће. Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици
Очи, на ме не мигајте, Остро нит’ ме погледајте: Буд гледање љупко тако Хоће мене сасма лако Растопити. Силне искре просипате, Власт од мене узимате; Растопим се ја при концу К’о што
На крилу твоме плодно тек осећам Обилни живот; с чувствама сладосним На крилу твоме ток блаженства Ваља се љупко по грудма м’ младим, И плодно дрво, лака и травчица На крилу твоме љуби ме весела; И поток мали, вижљав зефир С
Као богатца живот, час тихо, час спеши буровно, Да величину своју вечити саспе у гроб. Љупко чамац броди, зефиром га волна таласа, Провиди с’ бистра вода искреном равно срцу.
Старе књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила.
Ћипико, Иво - Пауци
тек да јој чује глас. — Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . Мучке, к'о потајице, уљегоше у оживљено село. Код својих кућа дружина се растајаше.
у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô скромна стидљива нева, Природа љупко свија невини, бајни крас, И цвеће расипље свуд и славуј песме јој пева, И с фрулом пастирском благо стапа се његов
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
- Цвеће љупко и долину, Стадо, врело и планину, Тиху реку, силно море, И под небом орла горе И над орлом шарну дугу И славуја у том
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Она је знала Србу, и волела га. Имало је у том дечку нешто право мушкарачко, слободно, а опет љупко. Свугде стигне, све види и зна.
— Па одједаред, гледајући љупко у суседе које први пут види изблиза, одједаред, и са неочекивано развезаним језиком: — Ја, овај, све...
Он се два пута женио. Прва жена му је умрла кад је родила друго дете, мртво. Оставила му је сина, паметно и љупко дете, али слабуњаво дете, криве кичме.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Хоће, а што? — Па ако би могла да потуриш и мој, да не бих плаћао прање. — Донеси! — одговорила је она љупко. — Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!
бело, а у ономе што је бело погдешто црно; умети читати измеђ' редова, зажмурити на једно око, задржати зубима језик, љупко се смешити кад си увређен, благодарити кад си изгрђен и бити обавезан кад си награђен.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'. 61 Поноћ је била нема и као лед; Ја тугујући по гори лутô сам блед.