Употреба речи љупкости у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Она га је била натерала чак и да играју. Павле је ту жену, крај све њене веселости и љупкости, презирао, и, да је могао, био би је, из куће, просто, као кучку, истерао.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Њено лице и руке, груди и ноге, испод оне подигнуте сукње били су пуни покрета и љупкости. Моја собица на тавану пуна је њених слика. Мерилин спава! Мерилин седи тако да јој се види све! Мерилин на плажи!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Венус) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова венецијанер — врста лаког дугачког капута, врскапут вени, види, вици (лат.

понављање једног истог тона три грације (Аглаја — сјај, Еуфросина — веселост, Талија — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана Ћеф (арап. ћеиф) — добро расположење, радост, весеље ћурдија (тур.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Прашњаво гвожђе са орнаментираном визијом неког аустроугарског архитекте, који је требало да представља чудо љупкости, баци заиста чаробну сенку на њено лице и трепавице са којих се цедио снег.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Оваквом поигравању склони су многи народи; Словени у њ, можда, уносе нешто више милоте и љупкости. Борис Пастернак (1890—1960) у роману за који је добио Нобелову награду — али и оштру осуду ондашњег секретара

света, и, кад год му пође за руком да призове укус и боју тих лирских дрхтавица, настају странице пуне поетске љупкости.

). Све је то постигнуто у игри; са мало више намере, нестало би љупкости, а с њом и поетске дражи причице. Песник застаје код било којег сазвучја које га привуче (избор, свакако, није

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

дубок год — година, годиште гордељив — горд горест — горчина, жалост, бол гортан — гркљан, грло грације — богиње љупкости граждански — грађански Греција — Грчка грешљика — ситан новац Григорије Низијанзин (328-389) — црквени писац

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица је била готово дорасла до девојке, али на њеном лицу и у кретњама било је још много детиње љупкости. Руке су јој биле нежне и хитре, очи пажљиве и пуне топлог, златастог сјаја. Такве очи старица још никада није видела.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Природа је према њој заиста била немилосрдна. Са њеног лица збрисала је све трагове љупкости, а оставила јој нерве, чежњу и онај природни нагон... Како ћу изићи?...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

За пакост, најлепши Грк живео је у том слоју. По варошици се говорило као о чуду о лепоти и љупкости тога младића, који је одједаред, просто по српски, отворио пекару, зарађивао доста добро, лепо се носио, говорио

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности