Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Било је као лето. Ми смо ишли кроз некаке орахе, и она је купила у кецељу оне спољашње љуске што отпадају кад орах узри. Био је сутоњ. Сунце је заилазило за Гучево.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе, а он опере руке у истој чаши, као што сем велике господе још и Чивути раде.
Африка
жртвенику полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја. Појављује се Пебењани, краљ, који је у ствари син Крокодила и сâм Крокодил, увијен у плави огртач.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња! Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од ораха и навуче их на моје шапе, па их још около залијепи воском тако да сам сад био обувен у праве орахове ципеле.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Власеници „жена која нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
Веома се много користе делови добијени од неких животиња или саме животиње, као на пример: гујин свлак, јежеве бодље, љуске јајета, зечје сириште или мрави, црви, бубице.
Народ верује да се вештице возе на љускама од јаја, те неки из предострожности, вели Вук, „мрве јајине љуске да се не би вјештице у њима могле возити преко воде“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
што је доцније додато и штетно, од »човешких свакојаких предања и придодања«, »правоверје од сујеверја«, језгро од љуске.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прожми, ружо Сентивана, над Сиригом крст из Деске! Трусе речи с кртих грана као љуске с платна фреске. Проткај, потко, и осново, сентандрејско крхко коло! Пут по кругу - нигде знанца.
Коско, што дижеш буну у месу, мирној дубини светог порекла? Тобожњи кремен природе мушке покрети Твоји здробе у љуске. Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кажу да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе. Остави ме без друга, родићу ти за два друга. — Казао кукуруз, јер што се у копању ређи остави боље роди.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— јајетова љуска се насмеја, а лепотица закорачи низа стрмину, не осврћући се. Тако није ни могла да види како се љуске јајета поново састављају, поново постају јаје. »Гле ти ње!« помисли јаје и усправи се.
Петровић, Растко - АФРИКА
жртвенику полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја. Појављује се Пебењани, краљ, који је у ствари син Крокодила и сâм Крокодил, увијен у плави огртач.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Канцеларија уопште прљава. По поду хартије, љуске од јабука итд. На зидовима висе неке избледеле хартије, капути, метлице, и разни предмети. При отварању сцене г.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 223 идд). Још једна интересантна жртва забележена је код босанских мухамеданаца: они бацају љуске од ј. у ватру »тобоже за птицу, која живи у ваздуху и храни се само оваквим миром« (ГЗМ, б, 270).
У Ресави, кад сеју л., закопају се три јајета у земљу; после три дана изваде се из земље, поједу, а љуске баце у ланиште, а па њихово место забоду се три прута беле врбе (СЕЗ, 17, 1911, 16.
шипке на које су набодене љуске од јаја са ускршњих поклада (ибид., 270). У Лесковачкој Морави — то је занимљива појединост — »кад спровод иде кроз
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
теоретским испитивањима ротације Земље нису узете довољно у обзир све особине Земљиног тела, њене језгре и њене љуске. Састав Земљин је компиликованији но што су то теоретичари мислили.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Кад би ораја нашао, он би знао све појести, и потом љуске тако лепо сложити да се често његова помајка варала. Може бити да ја грешим што детинска нашег Романа дела мојим