Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — одговори славуј, — „зар си ти заборавила да је онај грађанин и велики господии био који је нас љут увредио, и мене бедну у толико очајаније привео и с ума свео, да за освешити бешчестије теби нанесено морала сам ...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг. А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и
Не може учитељ да трпи него једва чека попа — да му све искреше. Онако љут, једнако хода испред школе. Деца се шћућурила у школи, па ћуте и шапућу »Јаој, како нам се господин нешто наљутио!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За њу се у то доба није ни знало. Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу нецпећну”, „крв материну” итд.; али то је било врло ретко.
сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.
Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. — Био сам љут!... А она, јогунаста, као што знаш, оде!... А сад... ето!... И заћуташе... Врати се Младен са попом.
Суреп само слеже раменима. Са Станка је ђаво кожу дерао. Он не могаше појмити то његово очекивање. Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. Ноћ се спусти на земљу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”. Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се отргне од неке тешке мисли.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чичака репом, који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.
« — »Ма кога, само њега моје очи више да не гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп Спира — то-то-то-тога Ту-Ту-Турчина! Тога, тога Ага-га-га-гарјанина! »Пак-пак? Пâââк-пап-пак!
Пера донео обећану књигу Преодницу. Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било. Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно да је сирота Јула
— Па и биће и рата и батина! — дрекну поп Спира љут као звер, и полете на противника... Шта је одмах следећег секунда било, дознаћете читаоци одмах у следећој глави, од
А? Који је то враг међ’ вама? Да се нисте на путу посвађали! Ово погано време, па није ни чудо што је човек љут на свакога, па би се само свађ’о.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Колико пута он, мртвац, у сну им дошао, те се видели, разговарали. Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви.
— почела да муца. — Па шта? — храбрио је попа. — Хоћу да се удадем. — За кога? — строго запитао је поп а већ љут што му се још и тиме досађује. — За Љубу... Поп поче да се шали: — Како за Љубу? Она, од стида, ћутала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти. — Ја ти рекох што сам имао, то је све. И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор. А у батерији, која се одмарала, владао је онај мир смрти и само се чули они фини шумови ноћи.
Африка
кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман је да пуца чим се на домак појави каква дивљач. Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Честитам. Поздравите и мог старог друга, грофа Хараха.“ Гарсули, љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде,
Неко га је, међутим, денонсирао, Венецијанима. Кајзерлинг је љут што венецијански амбасадор зна. Нека пази шта говори.
Ана је сматрала да је зло још веће. Не воле се више. Петар се још држи поносито, и ћути, али је постао љут, и груб, што пре, никад, није био. Груб је и према Варвари.
Био је пустио сабљу, да му се вуче по земљи, а корачао је, као да се тоциља, љут и на себе и на цео свет. Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био утонуо у земљу.
Костјурин је сад љут, као рис, кад му то помену. Њега, Вишњевског, Срби не слушају. Исакович је све то слушао, седећи са Вишњевским у
Тај млади човек, за кога се зна само да је био врло високог стаса, био је тих дана љут, избезумљен, дреком жена, и матера, оних, који су са њим одлазили.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович је био љут, јер је осетио страх пред том шареном бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола на лево,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²³ Најчешће куне онај ко је љут, гневан јер му је нанесена увреда, а није у стању да ту увреду или то зло узврати.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— прекиде га Ивановић, смијући се презриво, и отиде кући. Остали бјеху задовољни предомишљајем контовим. Он, ипак љут на Ивановића и на све што се десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Хеј, хеј! Кад би те Марић узео, онда би била срећна мати. ДЕВОЈКА: Је л истина да је Марић врло љут? ТЕТКА: То је ништа; кад пођеш на венчање, ако се срећно сврши, ударићемо трипут сикиром о праг, па гледај да баш
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сад га више заплашити неће ни мрки ловац, а ни кер љут. Потреба за игром је доказ телесног и душевног здравља како код људи, тако и код зечева; та потреба је, видели смо, и
Милићевић, Вук - Беспуће
Вратио се тада кући сав мокар и љут. Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
билијарску чоху, и сад под старост носити зелене јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут као рис, али исто тако и притајен као рис; и чекао је само прву прилику кад ће онако на његовски начин дочекати
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 53. „Нато отац реч настави — А љут беше као зоља: 'Ил' је одма заборави, Ил' ћу тражит сина боља! Таком шупље испод неба, А баштина бољем треба!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У нашем штабу, опет, баш и нема кога вјештог судским пословима. Командант Миланчић, љут као поскок, неће ни да чује за те ствари.
Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш? — уозбиљи се делија.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. Колико пута ме затичеш. Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге. Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: — Шта ти је, Којо?
— Ништа. — Па не љути се, што? — А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам. То ме је убило!
ко да га наљути, чим би стрина приступила њему, метнула руке на раме и благим гласом замолила га: — Станојо, што си љут? Немој. Ајде учини — то и то! — Одмах би узимао рад и радио као бесан. Мој стриц беше прек човек.
— уздахну она и диже тестије, па једва изиђе на капију. Ето, то је било што сам сада ћутао и тако се чинио још љут, срдит. Истина да је она одмах, од тада, покушавала да се помиримо, али се ипак није толико љутила што ја нећу.
Зато сам и био љут на Нушку. Бацао срдито орахе и кестене што ми је давала. Чак нисам хтео ни да једем. Она је била полила двориште,
— Па добро, нећу — пристаде Аритон. И опет заћуташе, и то дуго. Мита, потресен и као љут на Аритона, окренут од њега, дисаше тешко, узбуђено. Одједном се окрете Аритону. — Да ли зна да сам болан?
Само су му очи биле црне, врат дуг, јак и ваљда од скорог бријања виделе су се му јаче жиле. Био је намрштен, љут. То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама. Њој срце стаде.
При тој помисли он јој дође још више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза
Она, једва чинећи се невешта свему, опет бојажљиво, сестрински, запита га: — Зашто, брате? Да ниси љут? — И чинећи се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Већ трећи дан што спава, трећи дан. Пробудите га! Пробуди л' се сам, расрдиће се, караће вас љут, толико спати што га пустисте, толико њега, што је сваки час необрађен што веку остаје, прогонит знао нештедимице, ма
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кући дошао, почне по кући ходати и стварима лупати, а жена кад га онаког види, запита га: — Шта ти је, зашто си тако љут? Он њој онда све по реду исприча, каже јој за жену, хамала и дукате.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре. Да ми је ко, да ми помогне, него она једна, ето, девојка, не зна ни она сирота шта ће.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После свих малтретирања, на излазу нас сачекује наш рођени матори, љут као рис што смо ћерке, а не синови, помало нацврцан од зезања на свој рачун: као, није швалер, као, не зна како се
Следи љупка расправа о томе има ли Бога или га нема, на шта бакута демонстративно напушта кујну. Матори је љут ко рис, што ће читав један дан у недељу страћити на дружење с нама. Ефектним ударцем.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
док магарац, ватра сама, распали га копитама и још њакну, врло љут: „Драги госо, срећан пут!
Лав је чувао стражу ноћу, будан и љут, а слон је трубио силно: „Склањај се, правите пут!“ Најзад се дигоше увис око њих вјетар свира, путују изнад
Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут. У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба
Прошао пешке, у једном дану, и још те ноге служе? Кажи ми само, не буди љут, Колико беше дугачак пут?“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле
Игра се Жућа, занесен, слеп, упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда Триша задуван хуче, ракију стару из боце суче.
! Овамо колац, овамо прут, овамо пушку, страшно сам љут!“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком.
А мјесец, стари фењерџија, на мог је тату љут, и синоћ су се такмичили педесет први пут. Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли
“ Ту је и лавић, малишан љут, на њему сија капутић жут. Ујкину мачку веома криво, па ваздан фркће, најежен сав: „Кад не би крзно
Строг ми је стари, за краћу бије, такав ми газда по ћуди није. Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Опробасмо их, па онда пођосмо један за другим. Танасије остаде под нашим ногама. Тек. наредник застаде и окрете се љут. — Ко клати звоно? Окретох се и ја. — Ја тек онако... ухватих.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана. Уђе капетан, љут. Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.
То га за часак умири, али после опет стаде бунцати. Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован. Како уђе, оде право болеснику, не погледав ши Љубицу.
Како би било да окрене други начин? Да се огледа! Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут. Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био Милан (Мица) Савић, стари отац мог друга, песникиње Анице Савић (Ребац). Стари господин био је страшно љут што сам једну своју песму у Лирици Итаке посветио његовој ћерки. Вели, то је скандалозна песма.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
РАЗБИЈЕН КРЧАГ Живео је на Истоку, у древна времена, један човек по имену Агатон. Беше то човек прзница, љут, напрасит, склон пороку гнева. С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима.
Види на једном углу ћепенак с хлебовима и заиште од пекара хлеба. Пекар је био нека мрзовоља и човек љут. — Гле сад! — мишљаше он — иште од мене хлеба!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За један дан мора бити у Лозници. А кад је преузвишени сувише љут, он нареди, да се кривац ваздушном лађом пренесе у место новог назначења.
Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и викну...
И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен... Па онда поче свађа, најпре у другој соби, а после и пред њим, и тако све горе... А куд ће он сад ?
И отпочне журно да се облачи; видело му се на лицу да је љут, а како не би: досад си био капетанов таст и уживао поштовање свију варошана, а гле сад по највећем мразу хајд’ у село!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Прекине, узме Даницу за руку и пољуби је у чело.) Био сам, љут на тебе, али сад ти праштам. Данас ти праштам. XXИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (улети као бесомучан): Газда, ево их већ
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!). Љут сам — ето, то ми фали! Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.
). Љут сам — ето, то ми фали! Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут. Читао сам те проклете новине; ето то је! — Па шта му пише у новине, господине? — Зло пише, мој Максиме!
А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом. Онако љут, написа један допис. Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну. Одмах се лакше и боље осећао.
— рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. — Ама, председниче... — Молим!
паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару. Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив. Не зна лепо човек шта ради!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Али ложач се прене, не да јој ни да трене, Ко тата кад је љут замрачи му се лице: Хоћеш ли, можда, лимуна? Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице!
Да коња ободем, да тамо одем, Не бих више био тужан ни љут. Зове ме тај видик плав и воден, Али да коња ободем, да одем Не могу, јер не знам прави пут.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И од једа заваљивао би се на јастук. Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли,
Софка по његову гласу виде да је као љут. И осмехујући се, већ је знала зашта је. Сигурно је и он, као и сви очеви гласници, кад к њима полазе, мислио да ће,
Али се задржа, јер по његовом оштром, ситном, успореном кораку она виде да је љут. Затим виде како му, када спази њу па још и са Томчом и око њих двориште рашчишћено, кућа окречена, удешена, заигра
кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази овако љут. Али из тога је истрже свекрва.
Ефенди Мита, више љут што је тај лакат са псовком по другоме послао за њега, а не да му је сам у очи рекао, посла по Софку, да је натраг
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и ко им зна пут! И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут. Шта таквих мириса снесе вихор луд, Ил’ јесењи студен ветар, или тек Пролећа уздах раздражљив и мек, И свих дана
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако се не згрчио као клупко у решето! Тако се не мучио као пртена жица итд.). Поређења могу да буду: а) права (Љут као рис, Ушутио се као миш у мучњаку, Пијан као мајка,1 Засукао бркове као да ће њима амове прошивати!
Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв.
Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка. ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ант[оније]: „Та немој се, богати, љутити! Ја знам да си ти игуман; ал’ ако га ти узмеш, како си ти љут и напрасан, он ће трећи дан од тебе побећи. Ти знаш да код тебе ђак не може обастати.
Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смијати, а ја сам љут, пак ето ти кавга готова.” Кад ја то чујем, ода[х]нем мало, одговорим му: „Немојте ви мене терати, ја се вами нећу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда фра-Жвалоња тија је да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут. Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па замахнем да бијем, онако како то ја умем, иако ме зуби у корену боле. Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло
Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем? — Бог ти помогао, Вукашине. Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама. — Мрак је код тебе. — Види се и у мраку.
Поглед му се пободе у гутицу између његових размакнутих и густих обрва. Љут је. Зашто? Могао си да јавиш па да те чекам, чвор је сенка, а лице му жућкасто, гутица на корену дугог носа ударац је
Срушили су механу у којој су тада преноћили. Он није спавао, љут на оца што је одбио да му купи варошко одело, онакво какво је виђао у Паланци на великошколцима. „Ти си сељачки син.
Ваздухом струји љут мирис црнкасте слузи што од ножа остане на тоцилу, од трења вина и варница, јер му је мати причала: њен први домаћин
Дуго ћуте и удишу густ, љут ваздух. — И зато нас прозваше Чађевићи. А твоји синови данас неће да бране општину. — Не уједај више!
Рака апсанџија прислони главу уза зид ближе одшкринутим вратима, љут што не чује о чему Катићи шапућу. Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници.
Види: Аћим о браду веша десну руку. Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.“ Љут због Аћимовог презира према свима који хоће да живе и оду одавде, Андра правда у себи оне које је до данас сматрао
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али кнез није био љут, него очаран: ипак је, значи, живот био мање предвидљив него што је то он, у последње време, био спреман да примети.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Код мене је то исто тако, само што је моја жена много више еманципована... Бога ти љубим, дођем ја тако кући љут, а она само трепће. Трепери као лист, што рекао Бура Јакшић, наш највећи песник, а био је учитељ.
“ И љут због овог кукавичлука, вечитог неког урођеног устезања и обазирања на то што ће ко о мени помислити и како ће ме поглед
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Аздрубале је био познат као најнемирније дијете у мјесту: у кругу гдје се он играо одједном би избио љут плач и цика. Узрок је, наравно, био Аздрубале.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник.
Али прво мора да се плати јатацима... Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« XВИ Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.
— Зар ти нећеш са мном? — Не ја. Не смијеш му ни казати да смо се виђели. Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. — Што? — Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.
Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају. Да није, рекох, што љут на мене? — Јок, брате. Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А би ли на бравину црљена лука? — пита хоџа. — Ама, никад боље, — рећи ће један орач — браветина туста, а лук љут: што лук изгризе, бравина замаже. — А би ли питу од тикве? — пита опет хоџа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Он је избије и, онако љут, вуче је за собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи по литре вина, па кришом измаче се.
И црква је подалеко: зими бије лед, а лети припека, па се не мили ни ићи. Па и фратар им је обично осорит, љут, гдекад и шкрт; љути се ради малога бира и што мора да живи код њих у овоме забаченом крају,„где бог свога нема”.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (момку): А је ли господин био расположен кад је тражио цилиндер? МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут? МОМАК: Није био ни љут! ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама, како да га нема?
МОМАК: Није! ЖИВКА: А љут? МОМАК: Није био ни љут! ДАРА (враћа се): Нема га! ЧЕДА (за њом): Нигде га нема! ЖИВКА: Ама, како да га нема? (Одјури задњим вратима.) Анка!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па шта си сада почô, чуо сам, и то смеш: Стао си међу браћу да раздор жигошеш. С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут!
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај обала се згрчиле криве куће као преплашене. — Ух, љут је да се побаци од њега... Румени ордонанс се закашља. Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна.
Петровић, Растко - АФРИКА
кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман је да пуца чим се на домак појави каква дивљач. Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Черњајев је био јако љут на ово извешће. — Је ли могуће да то пише Прапорац? стаде викати ђенерал, па онда и не чекајући одговора додаде: — То
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја... ја... Добро, кад је тако... Здраво. Потпуковник Петар вратио се љут. — Просто не може човек да разговара са тим људима из штаба.
Потпуковник Петар заћута и доњом усницом обухватио бркове. Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо.
Уморни војници седе поред топова и дремају. Командир је у земуници поред телефона и пије каву. Љут је, вероватно, што су га узнемиравали и замишља како он ноћас обавља неко херојско дело.
га пратити на осматрачницу, једноме каплару запретио са десет батина, а возара сменио што му се коњ ошугао, вратио се љут под дрво. — Стоке једне! — викао је да сви чују. — Улежали се овде као вепрови. Али пропиштаће им мајчино млеко!...
Војин се наслонио на врата земунице, забио руке у џепове и гледао некуд тупо у даљину. И ја сам био љут, те сам ушао у земуницу и легао на пољски кревет. Решио сам чврсто да више са Луком не говорим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Врази су злобом нападали тако на Рајића крепка, Живи у слави пак он, — врагове прогута тма. Храбра Иракла врагова љут полк диже на небо. Љуто ту гоњеним јест красним примером он.
у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Катуновић пада рањен.) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!... Ребра прожеже!... Ал’ нека тече крв!... Камен ће љут, Тај тврди камен земље очине, Снагом ће својом крепко росити. АРНАУТ-ОСМАН (ударајући на Ђурашка): Нећеш већ дуго!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ту да исцелим мог живота бол. За своју главу где закон да нађем? Вазда ме мори плач и јецај љут. Дах јада мога дуне кô олуја И носи Богу мој вапај и крик.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут. Уплашен, гледајући да не погреши, случајно у забројавању еспапа не каже му што погрешно, ужурбано је радио.
Видим: дошла и седи код куће. Мати још ништа не говори а ч̓а Марко само бежи, хукће. Шта ћеш, судбина таква! Младен, љут на то бабино притворство, на ту њену скривену радост, радовање што, ето, и за њега, Младена сада...
И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: — Што сте побеснеле? — пресече је не дав јој честито ни да стане. — Што, синко?
— Свећу! — викнуше. Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну. Тамо наиђе на мужа њена.
страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут. Ништа. XИ Тако је и умро. Нико није ни знао ни смео знати кад је легао, разболео се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Као да је на коприве мокрио. Кад је неко љут.« Пословица, Караџић, 1, 1899, 184 (крагујевачко). КОШЋЕЛА Зüргелбаум (целтіѕ). Кошћела (Шулек, 22 назива). Кад к.
У магији понекад је трн замењен иглом или ексером. За човека који је преко обичаја љут и набусит каже се: »као да је на трње мокрио« (Караџић, 1, 184).
« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55). Ко пре Ђурђевдана убије змију штапом, нека тај штап забоде у лук, па га црв неће јести (ЗНЖОЈС, 7, 183).
Ћипико, Иво - Пауци
их хвата, знаду зашто је пошао у варош, па кад је мрзовољан и опоро ћути, слуте на зло; биће да је господар на њ још љут! А прије одласка у варош, стара га опомињаше да буде са господарем питоме бесједе: „Сине мој” .
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми кроз хладну воду, фијукале између маховинастог стења, нестајале попут светлих муња а ја сам гацао по мокром шљунку љут и огорчен због неуспеха. Исплео сам неколико кошева од црвенкасте раките, добро сам их исплео, зналачки.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЦАР И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован цар.
“ И смућен се абат диже, И у Кембриџ тужан стиже, И предузе дале пут И у Оксфорт стиже љут. И сутон је подô меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то: „Да л' се чује ново што?“ „Ах, чуће се!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Стана носећи послужење од кафе и две мале чашице ракије. ХАЏИ РИСТА (Стани): А, Стано, љут сам на тебе! СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам.
ХАЏИ РИСТА (Стани): А, Стано, љут сам на тебе! СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам. Пролазим па видим: те овде кукуруз истоварен, те онде просуто, онде бачено, остављено... Како ти то да не видиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — Мајстор Коста је осећао да је баш те вечери необично лепо доказивао, па се лецну и разочаран и љут: „Да нисам можда запустио своје бриге? Је ли ти чега мало?” — „Шта ти је, Коста? ја у шали, а ти...
Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена.
Дошао нераван, сваки дан друкчији. Час горд, час плачљиво нежан. Час стрпљив, час плах и љут. Али све некако згодно, и у форми која се његовој жени свиди.
Мала кућица Каленићевих нашла се без главног прихода, али је из куће отишао на сиротињу вечито љут човек, па је сиротиња сад остала смерна, са симпатичним својим цртама.
А било је у ствари то да је синоћ направила маћехи већ другу сцену тога дана, а отац, љут, дохватио ју је, и, што никада, али никада, ћушнуо је.
— Извини, Јелена, извини. Нисам добро, а и љут сам на Морфидиса. А кад је човек љут, требало би да оде од куће, и, као наш Темистокле, да изађе на обалу хучне воде,
— Извини, Јелена, извини. Нисам добро, а и љут сам на Морфидиса. А кад је човек љут, требало би да оде од куће, и, као наш Темистокле, да изађе на обалу хучне воде, и тамо да се изразговара и извиче...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— заусти Душан. — Јест, кипислцауф!... Али, вала, ја ћу издржати, а ти ћеш липсати на путу! — вели јетко Лука, већ љут што га задиркују. — Извини, побратиме, не могу да ти се смејем, боли ме зуб. — А-ха... Е, сад је кипислцауф!
Не знам шта му они из дивизије одговарају, али видим, по гласном псовању, да је љут. Неки пешачки команданти одговарају да немају довољно људства ни да поседну терен који треба да бране, а камоли да
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сами, код нас и у нашој башти играћемо. СТАНА (отимајући се): Нећу, Васка, нећу! (Плачно): Сами смо код куће. Отац љут, прек... ВАСКА (прекорно): Хајде, Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не! Из баште се чује песма и игра.
Нигде никога код куће нема. Ни отац, ни брат. Отац, већ знаш, љут, бесан. А бата, он никако и не долази. Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што? А тебе због њега страх?
(На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским.
СТОЈАН (види је и заваљује се натраг): Ти? СТАНА (бризне у плач): Бато, што си љут на мене? СТОЈАН Иди! СТАНА (плачно): Немој, бато! Немој на мене да се љутиш. Шта ја? Жива нисам од страха.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут. Све је ту пусто, и све је Вртове покрио лед — Сврх шедрвана снег веје, И дршће јоргован блед. 1921.
58 Јесења ноћ је и стабла Повија ветар љут; Ја сâм, огрнут струком, уз горски јездим пут. И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
По школи је кружила прича: Лазар Мачак био љут па накривио Земљу! Многи бивши ђаци те школе читавог живота замишљаше земљину куглу у ономе положају у који је
То је био мали Николица, ђак првог разреда, својеглав и љут дјечачић, црн као Арапин. Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко
Каква планина! Па то је само један злоћуд мамуран чича, од ракије пропао, вјечито кисео и љут. Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме!
Упадао је у разред љут и мамуран, подозриво гледао примирене ђаке па би истом пришао било којој клупи и обратио се уплашеном дјечаку: —
Таквом брзом рјешењу допринијело је и то што се злоћуди Паприка, љут што се није могао дочепати дјечака, од пусте муке напио заједно с кнезом и црквењаком, па су се сва тројица увалили у
— Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу. Љут и посрамљен, Стриц се исправи, сједе и развика се: — Ништа, ништа! А ове рупе на шеширу? Погледајте само!
“ — То ти је добро — сложи се с њим Јованче. Изненада се кроз Гај појави пољар Лијан. Стиже међу дјечаке, огарављен и љут, и стаде да грди: — Пекао сам у пољу кромпире, а они, прасци једни, потегоше бомбом па посред сриједе моје ватре.
дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац враћа пијан или љут. Још овако мала, као ова Луња, она одмах затрепери чим се у близини појави нешто ново и необично.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О НЕСЛОЗИ Та и добар коњ ваља да је љут и жустар да хитро потрчи, сустигне а и утече, на бранику опстоји и зна се свуда окретати; ако фиштао ако немирно се
Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови. А бирт је љут и опак; како се што мало расрди на кога и није му што у вољу, таки на поље истера и за њим замакне врата с гвозденом
А што да се бојимо кад нам за вратом стоји?... И улезе међу нас смрт ка међ овце кад уђе неки зао и љут курјак. Никога се не бојећи нити кога почитује; општо свим једнако та се чаша налива и даје се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у страну. Паши већ помало досадно.
— пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, и то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо. И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми...
је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим чим би га први пут срео и нашао.
та Докина посета и прошевина, удешена са Зониним знањем и пристанком, и зато је плануо на Зону, силно плануо, и био љут као никад у животу. — Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!... Тој ли те учила даскалица у чкољу?!
громогласно да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је, али кад разабраше да је чорбаџија нешто љут, разбегоше се са страхом у одаје своје.
Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио! Каква брука!! Бар да није то пред њим било! Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало. Којешта! — помисли Мане — па Манулаћ није ни био ту.
Посматрала га је и дахнула је душом јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна. Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа.
Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук и кад се с чифлука враћа. (За ово друго су му комшијске жене веровале, али за оно прво нису, него
јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис. Чуо је све. Како је грмио по кући, како се све разбегло од праске и гнева његова!