Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ова се љута и проклета дела онде творе гди нејма добрих закона ни управљенија. Људи! Људи! Хоћете ли кадгод на небо погледати и
„Како то?” — чудећи се упита га Јупитерова кћи, премудра Минирва, — „оној која те је највише ненавидила и љута на те гоњенија воздвизала толику благодарност?
Ко год није ходио по варварским и злоуправљајемим земљама и није видио љута страданија која род человечески за скудост добра поретка и добрих закона подноси и трпи, никада не може себи
Жеља излишњега подобна је отрову змије, зовоме жеднице, која кад уједе човека или животињу, такова љута и неугасима жеђ нападне на њих да пукну пијући, нити жеђи угасити могу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито. — Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ОЧАЈНА БОРБА 317 10. ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13. РАВЊЕ 344 14. НАЈЕЗДА 348 15. ЉУТА БИТКА 356 16. УЖАС 363 17.
Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: — Деде, бабо, пеци цицвару! — рече. Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. — Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину.
Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... 15. ЉУТА БИТКА Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Отад госпар Сабо снуждено корача, По Страдуну који жагори у тмуши: Код куће је љута обесио мача, А на улици је обесио уши.
шкртој овој груди и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади скапава.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а и лепша је од мене, и дебља«... — Ваљда путеркрофне, хтели сте рећи? — поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине. — Та да, путеркрофне, уш’о ђаво у њих, боже ме прости!
— поправља је госпоја Сида мало љута због споменуте дебљине. — Та да, путеркрофне, уш’о ђаво у њих, боже ме прости! Љута сам, слатка, па не знам већ ни шта говорим. Не могу ја све знати; кад ми није од бога дато да правим путеркрофне.
својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мáма била нешто љута, а тáту баш онда дон’о андрак да јој се умеша у посао и да јој показује како да зготови неко јело.
— Разговор, к’о што видим, к’о да малаксава. Донеше и вино и чисте чаше, и стадоше сипати. Гђа Сида је била љута као змија, видећи да јој је превучена штрикла преко свију њених рачуна, и у тој срдитој својој немоћи била је готова
— Иди бестрага кад ниси низашта! За вечером су ћутали и јели. Поп Спира је био уморан, гђа Сида љута, а Јула к’о убијена што се све то тако догодило, а господин Пера је тако лепо неколико пута погледао, а она се тако
Јер Јула је и надаље остала онако мирна и повучена, а после оне сцене у поп-Ћириној кући — још више. Гђе Сида је била љута, и чудно јој је било, као што је, знам, чудно и читаоцима, али писац обећава да ће скорим сваки читалац видети у чему
Сутрадан кад је дошла и залевала, није чула тамбуру да је прати. Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!! Данас се већ не би ништа љутила.
) Срам вас било! Севајте одма’ с те дéре. Мâ... Сад ћу звати маму. Настаде опет пауза. Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи што се и упустила у разговоре. — Он да ме жали! — говори Јула онако за себе.
« То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више. Била је тада љута целога дана. Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо
Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута да није хтела чак ни после недељу дана да иде с погачарима у Б., нити је хтела да прими
Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута да није хтела чак ни после недељу дана да иде с погачарима у Б., нити је хтела да прими икакво правдање и извињавање.
Африка
Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца. Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија.
Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер,
Црњански, Милош - Сеобе 2
То је била јетрва његове мајке. Ову чутурицу, Петро, подај пријатељу Гаврилу! Ракија је љута, лепа! Није комова, какву он има. Нека носи за појасом и пине кад се умори! Баба Гоша их је, после, испратила, далеко.
Осрамоћена и љута, поцрвенела, жена му само довикну: „Ти си, Петре, дите! Дитетина!“ У општем грљењу и љубљењу све је то прошло, као да
Павле је осећао да је она љута, а није знао да је у расположењу, у каквом су жене, кад одбију дете од сисе. Она се, одмах, чим јој отац оде, осврте
Теодосије - ЖИТИЈА
стаде викати на одру, јер Господ који је близу праведне молбе, да услиша молитву оних који га се боје, посла анђела љута да га убоде посред љутога срца његова. Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
живота осталих области, са бесним беговима турско-арбанашким, са насиљима и извесном самосталношћу, по чему је некада „љута Дибра“ била добро позната.
Држали су многе слуге, најопасније типове, који су извршавали њихове наредбе. То је била „љута Дибра“, која је давала крџалије и разбојничке дружине, што су ишле уз турску војску за време ратова, пљачкали и палили.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Трудница, на пример, не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било по карактеру љуто (напрасито): главу од рибе, да дете не би имало вртоглавицу; доливано
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ИДУ ЦАРСКИМ ДРУМОМ Иду царским друмом људи као из пакла утекли, непца им љута рана пали. Ко су они, ко су они? То су грешници што су хришћане у другу веру продали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Почетком двадесетих година ова два, доцније љута противника били су тако блиски један другом да му је у једном писму Караџић говорио »о нашој партији«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оде лето и омара, Лишће жути, пада магла, Север душе, лист обара, Већ и зима силно нагла. Ал' и зима оде љута, Смеју с' доли и планине, А наш путник јоште лута Тамо, амо по туђине.
Да ли њега жеца љута Сред врелога згуби пута? Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела?
Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри,
Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи? Ој Чупићу, љута гујо, Ој Ћурчијо, мрки вујо. Ао Луко, Турска муко, Ао Петре, Плаи ветре, Што довати турско море Па о српске
Ао Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште терô? Ти си кано итра муња Што никада не покуња. Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали?
Колико смо спрама месечине Тако, браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и истином, Ударити тешкој маглуштини, Маглуштини, тешкој
јаку, Сада удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу.
Доба клето, Бог нам те не дао, Ој Србине, куд си забасао? Ао јаде, ао гујо љута, Иди, клета, ох иди му с пута, Дајде, Боже, стрелу громовницу, Да ударим ову отровницу, Ао Чубро, нашто ли си стао?
Ох давно је, ма ја те не дочех: Четир пута веће зима љута Пограбила лишће са дрвета, Четир пута сину прамалеће, Лишће врати, окити дрвеће.
оно одбранисмо, Али Цвету, али злато твоје, Уграби нам пусти Радивоје, Проклет да је, догод света траје, Ова љута рана од њега је.“ То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти.
најзад вође надмудрише: Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све момка љута, Све самога кардаш Арнаута.
И љута га нека мука прима, Дохвата му срце у недрима, У срцу се страшне буде змије, Гледа Цвету — Боже, закрили је!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дарежљивошћу ни тврдичлуком, жене није гледао, за коцку није марио, а нико се не сјећа да га је кадгод видио пијана, љута или нарочито нерасположена.
— Не би ви знали! — галами луда. — Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте. Веома љута, Савка без поздрава окрену пут капије, чврсто стежући замотуљак у наручју као да зазире да јој га неко не отме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Кажем ја, да не може ни једна добити награду. Ето, која је мека, не ваља, која је љута, не ваља; која троши, не ваља; која штеди, не ваља; која се кити, не ваља, која се не кити, не ваља. А тако и јесте.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину... А тек је сјао шљивик у рубину. Још котрљ чујем, мученице жута.
У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Куни се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да ниси на ме нимало љута и да се нећеш машити прута.
руку до звијезда диже: „Кунем се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да нисам на те нимало љута и да се нећу машити прута.
Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут. Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева.
„Ни ово — каже — узалуд није, ваља за пута, горе се Медвед Велики крије, а то је зверка љута.“ Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије.
Прасету сваком склони се с пута, његова мама врло је љута. Ко сретне бика треба да гледа да га никад не дира спреда.
“ Ускоро, ево, с далека пута, из Кине шаљу дечака жута, из малог села Три-Змаја-Љута. Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнув се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега. А за писара, како оно..
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута човека, као што си ти, у велику јарост... Наљутићеш се и на миша који ће доћи да ти прогризе торбицу у којој држиш
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
εμαυριζω 1. цанто, цантаре, провоцо, провоцере (ѕіц) к. З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С. Н. О. 4. Ђ. Д. 18, 5. књ. ИИИ.
Тужно је погледати ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа
Опет дуго и усамљено ходаше, опет мисли једна за другом као ројеви. »А она баш љута оде одавде!... И ја сам био луд... за онаку ситницу, за ништа, тако рећи, а начинио читаву свађу. И свакад тако.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме.
ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода! Прокле мати од невоље сина, те књегиња Иванбеговица, прокле Мара свог сина Станишу.
Мало бољи него у Турчина. Бјеше једна кућа превелика у којој се грађаху бродови; ту хиљаде бјеху невољниках, сви у љута гвожђа попутани, те грађаху принципу бродове; ту од плача и љуте невоље не мили се уљести човјеку.
е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо!
А кад тамо, мука и невоља! Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради. А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.
И видело се да је зато тако љута, и на саму себе, што ето мора чак и то да ради. А највише је била љута на њега, свекра, самог Марка.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све је у муку и у миру гробном. Брзо ли наде ископне и старе! Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Гле овога бана како ми се у лицу намрдио! Не бојим те се, љута змијо, Пешикане Шуњо! Не бојим те се, Цуца; иако од тебе дршћу никшићки Турци!
Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута. Не да се љуљушкају, купљу и ваљају само, но да се крвницима свете. Ђурђев данак ’ајдучки састанак...
Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче! Причај кад си почео.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме не прождрла пучина морска! Тако ме не разгубао твој хљеб! Тако ме не такла љута змија усред ока! Тако ме оружје не издало кад је највећа потреба! Тако ме прије сјутра у мртве очи не љубили!
Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једно вече молећи се тако уздахне и рече: „Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!” После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати,
једна џара са златнијем заклопом пуна аспри, дигни заклоп и онђе остави а аспре носи, и никому се вјешт не чини да те љута гуја не увједе.
Царица му на то одговори: „Наћи ћеш је, само не преступи клетве да те љута змија не увједе,” и тек што ово изрече, издахну.
онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну како сунце, просутијех коса низ плећи и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш затравиће те и претвориће те у рибу или у што друго пак
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Него потпуно друкчије! Будала, један пањ упамтио ко шуму... АНЂЕЛКО: Љута ти ова месечарка, просто ме опржи! ИКОНИЈА: Узми више леба!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута. И онда грди, виче, прети како ће да ме убије, расели, све ће да нас растера...
И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута. И онда грди, виче, прети како ће да ме убије, расели, све ће да нас растера...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда кад је његово галијотство
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама. У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' у том часу жеђ нас је морила љута; Жарка се жеља јави да је утолимо; И ти спусти ведро... - за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и на палијама из самога темеља, и доказује и убеђује колико год може И зна, док не увиди и сама шта је, те постиђена и љута жури преко сокака да се са Икетом, кога већ нема у кући, наплати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио. Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. — Не, ако Бога знаш! — викну она.
— Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? — Боље је да не пуцамо. Нож ти је оштар ? — Љута гуја! Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу. Беше све мирно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једно вече, молећи се тако, уздахне и рече: — Та дај ми, боже, од срца порода, да би и љута змија била! После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати,
Онђе ћеш наћи једну ђевојку сјајну као сунце, просутијех коса низ плећа и голу као од мајке рођену, и чувај се да те љута змија не увије, немој ријечи проговорити, јер ако проговориш, затравиће те и претвориће те у рибу или у што друго, пак
Ћипико, Иво - Приповетке
Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ...Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра.
За све људе око ватре нема места: кућа малена и пренатрпана. У доњему делу склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке: ред је
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
а видећемо се. ЖИВКА: Како си ти, тетка-Савка? САВКА (увређена): Па добро... ЖИВКА: Де, де, де... знам те што си љута, али немој мислити да сам те заборавила. А ти, тетка-Дацо? ДАЦА: Ју, слатка моја, да ми опростиш.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Григорије Божовић КОСОВСКЕ ПРИЧЕ Садржај СУЉ-КАПЕТАН 2 НЕОБИЧАН МУЧЕНИК 8 НАША ЗАГОНЕТКА 13 ЉУТА ПРАВОСЛАВКА 18 ДВЕ ЖЕНЕ 24 ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ 28 КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ...
је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића... ЉУТА ПРАВОСЛАВКА Још пре двадесет дана суседи су јој донели ту црну вест, у коју она никако није могла веровати.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника?
Али нуто, небо се замути, Све се црњи подижу облаци; Ветар дуну као ала љута, Стаде шибат’ море и таласе. Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном запљускују, Све то јаче, све страшније
Измами нас тишина, ведрина, Завара нас далеко од брега, И ту с’ дигне као ала љута Бура наших, бура туђих страсти, Бездна зине да нас упропасти.
Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца
Милостива са шлепом Пречишћа сокаке; Дротар крпи шерпење, А учитељ ђаке. Ловац чак у Африци Лови љута звера; Волар тера волове, А бекрија кера.
То додуше није лако, А поштено још је мање, То је срцу стега љута А души је робовање. Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца. Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија.
Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад дођем у штаб, затекнем ђенерала Черњајева љута и забринута. — Где сте ви? Има по сата како вас тражим! — Био сам на вису да посматрам борбу на Тешици.
То је невеповатно, и на Румунију не можемо рачунати. Грчка је на нас љута за 1867 г. што је Србија није помагала у критском устанку.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мој је живот тужан пустолина грдна, Моје ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су тице од сува растиња... Само још у цркви мали жижак тиња.
Дај ми руку, да је стиснем... Јер кад стегне смртна мука, Кад затишти љута рана, Мелем биће ова рука. ХХХ Да је мени шевче и голупче, Да се дики у санак увуче, — Да ми пева, кад о мени
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И дошла је. Очи су јој топло сијале. По раширеним танким ноздрвама рекао бих да је још љута на мене. Али када смо стегли руке, она је опет била она нежна, добра Арлета. Полета и Тома отишли су.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође.
Что јест мени тако знојем главу мило? Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже.
Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет!
Дволични језик пријатељства лажна За тобом није бацао јед, Нит љута стрела душмана силних Нанесе теби вред. Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и
), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети;
С особитим приљежанијем по хоризонту зли жена израдио Винко Лозић, астрогољ (тако!), Будим 1830, 28—30, под насловом Љута невоља; последња строфа ту гласи: Млада ме неће, Госпоји не смем, Девојке ме обилазе, Љуте невоље.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕ3 ЂУРЂЕ: Кажи нек’ уђе! (Вујо одлази.) Чедо од разговора! Ал’ давно памти, па много зна. Није једанпут љута Крајина Бленула чудом у јуначину Што копљем својим бесно продире У густу маглу дима пушчаног. Ал’ сад је стар...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— одахну крупно Дуле, па раздрљи знојаву кошуљу на широким, руњавим прсима. — А само да ти је знати каква љута зима море бити 'вође, на планини. — Зима, велиш? — Да, зима, зима!
Кад почне некакве царске палиграпе набрајати, мени стане памет. Али љута је, да Бог милостиви сачува! Судац: Што се не потужиш пароху, па нек је изгрди? Давид: Коме рече да се потужим?
Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде. Давид: Давно би' ја то учинио, али ми се не да.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
То је воља судбе... горко придељење!... Кô боланог нада, небу подигнута, Подиже се гора од камена љута, Болну диже главу, а коленом клеца Каменито срце Млава јој просеца: Зајазит се не да, мумла, јечи, стење, И у муци
Пакостима безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана, ћути, спава... Ја сам стена... ал’ крвава!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Зашто не »фираје«? — Не фираје, од памети. Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. — Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам.
Нико није смео да о томе зна да је она била код гледарице и она јој врачала... Али од тада она, љута на њ што он то не не види (види она да он види, зна што она хоће с тим довођењем у службу младих жена и девојака) —
Зато баба Стана, љута, чисто махну све. Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народној медицини п. има широку употребу. Вода у којој је кувана љута п. пије се противу протисли (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 161). Лишће од п.
Лишће од п., осушено и стуцано, пију у води жене које желе да побаце (СЕЗ, 13, 1909, 393). Против грознице узима се љута п., с белим луком и сирћетом (иб., 340), или с нишадором, у ракији (иб., 341). П.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори земља љута. И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време.
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута! И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо моја димишћијо, Сабљо моја крвопијо, Љута гујо жељо моја – Да идемо у сред боја! Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
То јој је и занат, она и наше и њине жене...« Ја Стани све испричах, а она се смеје, вели: »Баш снашке није љута, још је веселија, смеје се.« Оде горе код ње. Отуда чујем смех и речи: »Луд ли је, луд?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
упаде у такву дискусију, и у неко гос-Тошино празно шепртлење, момак којије имао да преброји штајервагњ Госпа Нола, љута, на момку нађе нишан. — Шта си оно урадио?
Кум Влаовић је тражио кључ, паланачки кључ који сва врата отвара. — Он, напрасито јагње, а она, љута птичица, па се сложили, дивота! — Слушкиње су говориле да је госпоја — „Нема шта, добра жена”.
Сутрадан, мама не излази до ручка, а после подне је увек љута, и ја баш недељом увек извлачим грдње, и деца ми се бекеље...
Ајде, да чекамо шта ће даље бити. — Жена је љута. — Оделио се од нас... А канда му заповеда она помодарка. Добар дан утрини и корову, а нама леђа...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
зацвилио: Леле мене одсад па довека Ђе погибо', за бога милога, Ни у боју нити на мегдану, Нит' од пушке, нити љута ножа, Већ од руке професора Луке, Са проклета латинска језика! И ја сам своју прву песму написао десетерцем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Онамо има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња. Мило цвијеће отуда ми маше, Његове чисте и свилене чаше Слатким напитком препуњене стоје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Писну дете кано гуја љута: „Јао бабо, посеко ти руку!“ А беседи Новаковић Груја: „А не бој се, Стево, чедо моје! Крв не иде из бабине руке, него
Погинуо је у нападу на Дувно 1687. — и у песмама Стојан је веома велики јунак, — како га сами Турци називају — љута под каменом гуја, стари мегданџија, који је „додијао цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме“.
(Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње? да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић
да л' је вила, да ли гуја љута? да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа... (Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој?
чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а злаћаном жицом повијала, одранила медом и шећером; а мене је љута Арнаутка код оваца на плочи студеној, у црну ме струку завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом
низ стихова о Мусином пореклу, тако да сваком детаљу из првог низа одговара супротни детаљ из другога: госпођи краљици љута Арнаутка, меку душеку студена плоча, чистој свили црна струка, златној жици купина, меду и шећеру овсени скроб.
“ снажно је истакнут страх који је изазвала Маркова појава и који је изражен речима: „Сад уступи, љута Арапијо!“ У другој Иво каже поводом сукоба са првом потером: Од њих нико не остаде, мајко, од нас нико не погибе,
“ Ал' је сестра срца жалостива, жао јој је брата рођенога, она цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу
Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати младу и зелену!
Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те
Мене није до стрељања твога, већ ево ме тешка болест нашла, тешка болест срдобоља љута, ни коња се држати не могу, а камоли да се надстељујем!
ујутру јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо! Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. Тад навали љута Арапија, оде цару триест хиљад' војске.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови Поведе и своје керове Љута паника хвата Велике и мале зверове Сасвим опусте пећине И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да
Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми храна није мила Тако рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Да, ћутао сам — признаде дјечак. — Тебе је мој друг волио па зато... Луња се трже, увријеђена и љута: — Нико мене више не воли, нит ја кога!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДАН СМРТИ У веселу спомени се туге и невоље, у младости ломне старости, у добитку штете, у бољарству љута сиромаштва, у здрављу дуге болести, смрти и суда за грехове паклена!
Животиња се разиграва нову траву пасући; свашто се набоље прелаже и понавља се хубаво. ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати?
Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу — би љута змија, и оне змије што цареви чародејци бијаху их они произвели, све изпрождира.
Одселише се они тамо уједно с моштима оца и мајком им Анђелијом боравити се у својој им опет очевини. Ал' љута онде крајина бијаше, те не могоше мирно се боравити, него опет ваљало им се с Турци харцати и удиљ четовати и бити се.
« И пак овако каже: »Снажна господа љута су, вина нека не пију, да не овртоглаве и право тужним не узмоћи ће суда доконавати...
Да врло ти ће се пронеразити и устрашити те, плахо подвикнути, несвесно се смућати. Сусрести ће их љута невидовница, злокобна и зла болест срчана ка родиљу на рођењу; халовином згрухаће се и развијати.
Зашто смрт је без очију, слепа, врло љута и снажна, све равно са света згони и к себи их прибира под свој црни затвор.
Смрт онако на нас духа, ка љута медведица и кано рис што је дерао људе у сукоб на сиријском путу. Не за то велим, што се давно зло злим сусретало, ама
О, ледена и опора вашега посла и сирове натуре, љута дима и дубоке провалије! Како се не сетисте кадгод ко вам је дао то добро што сте се имали?...
Богу: »Ја сам тај што сам згрешио, ја сам пастир који сам зло учинио, а те овце што су криве нека буде та твоја љута рука на ме и на моју ми очевину домаћу!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије!
Ако ли да гу понесеш малко пешкеш од мен’?... Амет! Деде сеци за два гроша од кетену алвицу... А Зона се креће љута, ништа му не вели, него иде школи.
И љута на невештину и јавашлук Манин, крене се одмах из тих стопа Мани у дућан. — А, такој ли је? — викну му тетка Дока још с