Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се на толики неред, викаше: „Свиње!... Скотови!...
Матавуљ, Симо - УСКОК
А ето сад... баш да вам кажем свима... иште је Марко Лукин Ивановић Побор. — Лукин син? — запита кнез не љутећи се. Тада се и удовица ослободи, те одговори: — Јест, тајко! Најбоља и најимућнија кућа на Поборима!
Милићевић, Вук - Беспуће
и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.
Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Неђе, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо... — Ма, нема и’ вишти кâ шта су њиови! — опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.
Ћипико, Иво - Приповетке
Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све! прегори се Цвета и истресе новаи у његову руку. Агент брзо преброја. —Још двадесет хелера. Дај! Ала!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ (развио је за то време фасцикулу и тражи по њој нешто љутећи се што не може да нађе. Уређује опет фасцикулу, увезује је и пење се на сто па је ставља на своје место, а скида другу
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена: — Младене, што бре не донесете? Знате да треба, па донесите.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не знам, не миче се — забринуто рече дјевојчица. — Та видиш ли да сам мртав, будало! — у себи, љутећи се, рече Стриц. — Стриче, еј Стриче! — звала је Луња дрмајући га.