Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
изискују, и који се у бешчеловечном неповине деце кровопролитију услаждавају, шта су друго разве бесни волци и љути и немилостиви демони?
Ипатијино тело на парчета кидају, — шта су друго него, под лажним именем христјана, пустињика и светаца, бесни пси, љути убице и демони? А да како се њихова телеса посветише, и миришу, — ласно ће ко помислити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Само је мало тром и једнако чмава. Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу.
Заметну се ту разговор о свачем. Неки узеше дирати ћир Трпка за његове хајдуке и курјаке; он се љути, никако неће да попусти ни да призна да није било ништа у ствари.
На махове га тако стегне нешто у грлу, рекао би, угушиће га. Осећа како су му очи пуне суза, па га то чисто љути, те се мргоди. Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све.
— Нећу, брате! Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено. А ако те то љути, нећу те више никад запитати! Вечера прође у тишини. Нико више речи не рече.
— А... уловисте их? — упита Ногић. — Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... — Хајде, хајде, чека харамбаша. И дођоше на место.
Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: — Браћо! Праштајте со и хлеб!... Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном. Ја бијем док не затрем. Јован и Јовица приђоше му. — Шта, зар вас двојица?
Он је очекивао тај тренутак. Скочи на бедем, трже нож па викну: — За ножеве!... И упадоше у Турке као љути рисови. Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи...
Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... Као муња пролете шанцем: — Погибе!... И као љути рисови скочише голаћи на бедем... Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. — Шта је? Јеси рањен?
сви пренуше. — Заврзане! — јекну Суреп. Али се нико не одазва... Наједаред побесне све. То више не беху људи него љути рисови... А није ни шала!... Заврзан је био душа голаћа... Више нико није мислио о својој глави...
Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... Турци се беху сасвим повукли...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја расух песму као море, Сви од ње звуче гајеви; И блага која у дну горе Чуваху љути змајеви... Мину са својом свитом целом И љубав с њеним болима, Са пажевима и са велом, Плачна у златним колима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ни да се бар пошали да нас позове после ручка!« Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути. Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући. Ах, како је лепа недеља у селу!
Како тихо ти почиваш, И конечно не чувствујеш Бол сердца мог! — Та иди, молим те! — љути се гђа Сида. — Па тек ова!
А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бáбиних чизама које се, напуњене сламом и намазане машћу, суше
Иде смех и кикот. Баба се љути, а смех све јачи; једва се стиша кад се чује каква лупа из кујне. Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а
гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, и јасан девојачки смех гаси изненада свећу, и буди и љути бабу. — ’Ајде, доста већ једаред! Докле ћете? Кад почнете, а ви не знате шта је доста!... Добро, добро!
Нит’ се умете погађати, нит’ отићи ди треба, нит’ пазити да не украду! Обешењак један чуфуцки, — љути се гђа Перса, — каприцир’о се баш од попиног фланела да направи својим Чифучићима оне њи’ове »чифуцке оченаше«!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ И Јуришић се све више мучи и љути што она јогунаста колона једанпут не излази на врата, и осећа око себе пуно неког црвљивог гмизања.
Африка
Њих је свега осморица, иако припадају разним породицама, изгледају сви као браћа. Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ на саму помисао да тако не морам гледати у
Црњански, Милош - Сеобе 2
– Кад одмахне руком, то је код њега био знак да се љути. Иако су њихове жене седеле, ћућорећи, чак на другој страни чардака, Петрова жена је ослушкивала шта јој муж говори.
А Волкова је то развеселило још много више. Не треба, каже, да се Исакович љути на Кајзерлинга. Кајзерлинг је затекао много посла. А примио је непријатне вести из Петерсбурга.
Није читав у глави. Госпожица Текла се смејала својој мајци. Њено је мишљење, каже, да се Евдокија затрчала, па се љути. Није Исакович као други материни курмахери. Тај капетан личи на преблагог Јосефа, како су га насликали.
Павле није намеравао да Костјурина љути. Шевич је, међутим, преводио, по нешто и додајући. Исакович није ни сањао да му се смеју, и да се направио смешан.
А кад се љути, то је само зато, што је она била луда, у својој искрености, па је причала, како у оно време, кад су је удавали, и кад
Теодосије - ЖИТИЈА
јересима Павле велики васељенски учитељ Духом Светим предсказа: „Ја знам да ће после одласка мојега ући међу вас вуци љути, који не штеде стада, и од, вас самих устаће људи који говоре развраћено“.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бока је великим делом, као и Црна Гора, љути карст, који се одсецима и стрмим странама спушта у Јадранско море. На више од тих одсека је брдска и планинска Бока, а
Последњи од њих, отишавши још мали с оцем тамо, свршио је румунску основну школу, што је иначе ређи случај, и љути се на свога оца што га је као зрела човека вратио овамо. У Румунији се, вели, дâ лакше и лепше живети.
Из последње две области су они „љути Пећанци“ којих има расељених и настањених по Горњој Топлици и по Косаници, у сливу Јужне Мораве.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- предложио сам кад се већ све смирило, али Рашида одмахну главом рекавши да су сад будни и љути као пси и да им не бисмо успели умаћи. - Има још кућа са звонцима у Каранову!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Ако се дијете при том послу љути, те се показује нестрпљиво, то је знак да ће бити таково за цијелога живота, ако пак не, тада ће бити обратно;
Неки пут се деси и да јој је момак отме, а она се на то тобож љути, пише Сима Тројановић.¹⁸ Јабука, па још извезена концем црвене боје, очигледно је знак сексуалне зрелости, сигнал
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе који су на смрт љути, које вређа помисао да би могли умрети, који ће у гроб поћи забринути као они што иду у туђину где не знају ни
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ходио је к њима сердар Пламенац и узалуд доносио писма од њих. Послије, сломљени, сиромашни, љути, чамасмо, а у свакој прилици досађивасмо новијем сусједима, те, веле, да је Наполеон пријетио да ће Црну Гору облити
Јанко понови Крцуну што је питао кнеза, нашто Крцун започе: — Ваистину, знам и ја зашто су у Русији љути на владику.
И пријети тобом, кад год му њеко нажао учини, вазда пријети: „Казаћу ја Јанку кад дође“. А тетка му Милица највише га љути грдећи Јанка: „Јанко је овакав, онакав, лацманин, страшљивац“, па кад га расплаче, онда почне да хвали Јанка.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Србију и заузимали висока места у српској администрацији, они које је он у љутини називао »Швабуријом«, били су љути противници Караџићеви. И Караџић од 1815. развија полемике са својим противницима. До 1817.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
«, или: »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!« љути се сељанка, па га грди и не осврћући се на њ.
Жестока посла, прико; само не смем од жене да причам моја ђаволства, јер, ено већ се љути! А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима одолети?
Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши
Ох кланаца крвљу обливени! Гледај десно, о погледај лево, Свуда љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака
— Зацело ајдук чека плена свога, Па чуо да ће сада туда проћи, И то га нагна овамо по ноћи, Па још се љути што га нема веће, Зато се, клети, тамо-амо шеће. Ал' опет стаде, опет прислушкује, Упути с' друму — да ли што чује?
“ 97. Што би даље, није ствари, Зато песма о свем ћути, Она њега баш превари, Да и мене самог љути. Ал' такова тешка чуда Збивају се светом свуда. 98.
Ал' сад даље да се бега! 60. Јунак иде право дома, Не види им љути мука; А да види, би ми ома Од тешкога смеја пукâ, Па што б' онда ја без њега? Баш је добро што ј' побегâ! 61.
Па кад удри јоште гром тај љути: „Боже, Боже, на што ово слути? Авај мене, дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго?“...
Осман љути Стојана погуби, Ал' му оће и да главу сруби; Стојан паде, а Осман допаде, Ману сабљом, ал' Бошко не даде, Ужди
Цика, цика однекуд са стране, Пушка пушци не да да издане. Мотају се Турци из седала: „Амо, кардаш, ето љути зала!“ Сви се Турци маом обазреше, Па на ону страну полетеше.
Четир бега и пет љути ага Саломила ова пуста снага, А другима мањим јунацима Што дохака и броја не има. Најпотоња што бијаше мука, Беше
Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му згази два Турчина, Два Турчина, два бегова сина, Та баш оне клете
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Видиш ти њега, заврзана, медена му свака ријеч, рекао би човјек, свеца пред собом има — љути се Раде. — Ко би само и помислио да је тај у стању да тако штурмира на једну, да речемо, стару жену, бабетину.
— Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања, прашине и сваког другог ђавола који им, ево, већ други дан, непрекидно јаше за
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Баш си ми бистар! Шта може с похотом самртник? АХМЕД: Зато се ага и љути што се плаши да ништа не може!
Друго си ти. Теби је тај почетак отаљо чукундед, ил неко ближи, ил даљи, ал ти је отаљо. Не љути се, не причам ово да те наљутим... Тебе чува твоје име, од старина, а Хасанагу чува његова ревност.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме: — Шта ти је, Којо? — Ништа. — Па не љути се, што? — А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и
Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио? Ко би смео да јој каже: — Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу нано, страх ме је!... Јесам ли ја то смео? Не!
— Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито.
— Баталићу школу. Ето, свршио сам! — Не, не... не бој се ти, чедо. Имамо још. Дао Бог. Не љути се. Ох, што ја проклета? Не љути се ти. Знаш, кад је човек стар он се подетињи.
Ето, свршио сам! — Не, не... не бој се ти, чедо. Имамо још. Дао Бог. Не љути се. Ох, што ја проклета? Не љути се ти. Знаш, кад је човек стар он се подетињи.
Побледела, само јој усне румене и набрекле. — Што се љутиш на мене? Не љути се, жива ти мајка! — поче ме молити, а једва говори, плаче, само да се помиримо. Крупне сузе котрљају се низ образе.
И то не матери већ Аритону, окрећући главу к њему и гледајући га мило и као молећи га да се због тога не љути на њега. Опет заћуташе.
И понуде ти послала. Зар ти нису дали? — Не! — жељно одговори Мита. — Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика. Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му.
То му се видело по његовим укоченим очима и уздигнутим, раширеним ноздрвама. Њој срце стаде. Помисли да се ваљда он љути на браћу јој, Иту и остале, што већ не иду, и оставе њих двоје саме.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се пасторак видје сам самцит, без игдје икога, не знаде сиромах љути у онај мах шта да ради, већ пође путем на божју срећу. Дуго је тумарао док не изађе на један широк друм, па пође њиме.
— Па намигне оној двојици, а они онако љути јурише на Турчина, те с њиме о земљу као с напуханом мјешином, па штогођ су боље могли и доклен су гођ шћели поткују
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Жао ми је само што се љути, кад ја свашта чиним. ЈЕВРЕМ: Макса је човек који непрестано с упаљеним фитиљем оди. (Седне.
СОФИЈА: Опет је боље него слушати писку. МАГА: дао бог те добро спавам, па слабо и чујем. Мој се често љути, али шта ћу, кад не могу, ето, да се разбудим. СОФИЈА: А дете плаче? МАГА: Љуља га, ето, Никола.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: А ја? Ваљда сам ти очи ископала? СРЕТА: А и ви сте добри, само кажу да сте мало љути. СУЛТАНА: Напоље из моје куће! Напоље, или ћу те таки са служитељи избацити!
ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући.
Знали су зашто море се љути, знали шта мисли и када ћути, читали његов мук. Знали су узрок његова гњева, кад страшну пјесму освете пјева из
Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали!“ — рекоше тако њих троје, љути, док мудра лија по страни ћути.
За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна. Љути се ретко, никад не туче и само каткад за уши вуче.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево! — одговори девојка и онда осташе све неколико тренутака ћутећи.
— Могу доћи за вама кад обиђем најпре малога Педра; он се расплаче понекад у мраку и тата се онда љути. Хоћеш ли ти, Ивона, да ме причекаш часом, а онда ћемо сићи заједно, или силазиш одмах? — Чекаћу те ако хоћеш.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И тешким речима ружи своје анђеле онај што громом збори. Одозго до доле прекори се котрљају као љути водопади. На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И тако, сви смо тога дана били љути. Сретамо рањенике који причају да се код Шапца воде очајне борбе, да има много мртвих и рањених...
Онда смо скраћивали опрезно даљину све по сто метара, док нас Танасије не погледа: — Господине наредниче, љути се командир и вели да не осматрате добро...
Нико није знао да ме упути, а сада се командант љути, као да сам ја шетао по пољу и брао цвеће. — Ама, друже — говорио је потпоручник Алекса — то је њихов посао.
— Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари... Не љути се на наредника што је добио батине. Навикао је већ на то и верује да тако мора да буде.
— Шта ли смера сада по овој врућини, у пола два часа? — љути се Александар. Изиђосмо на друм пуних стомака. Запахну нас несносна јара, да смо једва дисали.
— Ја!... као да су те гранате кобасице, те их командири појели — љути се ађутант пука. — Или ће историја правити питање, да ли је на коси „Врбовац“ утрошено двадесет граната више или мање.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак. — Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.
— Ха-ха-ха... Па то су најобичније појаве у школи ; То већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи. — Мора, братићу!...
»Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном. Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од
Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели. Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...
Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито. — Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво. Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.
јест, тамо у затвору туку!... Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога... Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра! Не жали мужа, него га сама брука...
трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља...
Кажу не даје више млека, не тели се... А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку... Чудно зацело : ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ту је држа дуго врјеме; Кад је доша’ Спасов данак, Љуто цмили ђевојчица, Љуто цмили, не престаје; Ћешио је љути змаје: “Што м’ је тебе, ђевојчице?“ — “Како што је, плахи змаје?
195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам другог очим’ погледала.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Земљу је обузела зубача и коров. А како је он радио? Он је мислио да је доста да се човек само љути на зубачу и коров, а ништа није радио да их утамани.
— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло.
би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота.
Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш? Према таквим животињама треба бити груб и оштар — љути се други. — Знам, молим те, али не иде, није тактично! — опет ће први. — Какав такт према њима још хоћеш?
Пуначак, трома хода, иде улицом, а лице направи зловољно кисело. Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. Јово ћути, па само ломи кукурузе. — Очију ми, он се љути на ме!... — Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути. Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.
То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што
Свако му ђаволство падне на памет. Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он
Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. А газда је и био доцније.
А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ. Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: — Шта ћу му ја!
— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. — А велиш, љути се? — пита Срета. — Љути! — одговарају му. — Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен.
— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. — А велиш, љути се? — пита Срета. — Љути! — одговарају му. — Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао. Зато се никад не љути Кад дуну суманути Ветрови, ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да погибе у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у невјере, вјерна
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мало се он крви са том проклетијом (Арнаутима), него и оно дете. Арса би почео да се као буни, љути, што она њега пита. — Па шта знам ја, газдарице? Знаш ти газду.
| На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши: — Бата се љути! Али тада се Софка диже и сама учини оно што је осећала да треба да учини. Сама пође к њима. Већ је био први мрак.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И преда мном су падали у прах Пантери љути и тигрови жедни, И пљескали ми бурно људи бедни Пред ареном некад, на престолу сада.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наш газда истук’о газдарицу! — говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету.
Кад човек чини добро, анђео се весели и крилом својим хлади човека по образу, а ђаво се тада жести и љути. А кад човек стане да греши, анђео се сневесели и плаче, ђаво пак све подиграва од радости и пркоси анђелу говорећи:
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Реко сам ти да ме пред светом не називаш „мацо”! ЦМИЉА: Добро, нећу, не љути се! Гледај овако! Ја имам нешто мало уштеђевине, и постељине, колко за први моменат, с те стране немој да бринеш.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Ама, убићу те, убићу, иако си њена мајка. За њу, ради ње! Убићу те и после казаћу јој: »Чедо, не љути се, али ја убих ону, твоју мајку.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин
устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: — Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути! И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ? Та знали смо ми одавно... и ја и Јелица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба..
Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада. Рекао је оцу да му се допада због других, због села и његових вршњака.
Он јој узе руку: — Нема се куд. Иди, и нека он... Он то може, уме. Не љути се. Иди одмах. Симка није разумела. Хтеде још нешто да јој каже, па се сети да је на путу видео војску.
— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем позоришту, помисли Вукашин, и рече: — Нема користи од тога.
је јекнуо, скочио с кревета, брзо се обукао, бацио неколико динара на разголићену жену — ничим није показала да се љути — и баби је бацио дукат, а јутро је сачекао седећи у риљевини на Топчидерском брду.
окрену главу према путу, побегао би, чавке кљују ПО бубним опнама, Аћим га поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на
би, чавке кљују ПО бубним опнама, Аћим га поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на праг старе куће. Не гледа у оца.
Руке и у мраку виде: брзо нађоше суд, песница разглави чеп и буре му весело понуди свој љути терет. Умрећеш, Ђорђе... Умрећу. Ако. Немаш рашта ни да живиш. А што да умрем, тек ми је четрдесет година? Јалов си.
Сме да се љути и да је кори што се Толи дала. Све може и сме, јер она ретко долази свести. — Сина зове, не тебе — понови збуњеном
Може бити да је то највеће зло. Мислим да јесте. Ђорђе нема рашта на мене да се љути. Он је одувек имао оно што ја никад нисам имао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Могао је, дакле, безбедно да се љути и да, тако, љути и Кнеза а узнемирава Анастасијевића. Тада, Анастасијевић и јесте био узнемирен.
Могао је, дакле, безбедно да се љути и да, тако, љути и Кнеза а узнемирава Анастасијевића. Тада, Анастасијевић и јесте био узнемирен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кличе л' вила из србинских гора? Је л' већ ора која доћи мора? Јесте, јесте - бој се љути заче, Марков топуз из мора искаче, Србин диже мача пламенога На Турчина, на душмана свога.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер и ко би други него Секула. Он нити носи пушку, ни фишеклије, ни ашовче, он је комотан... Али њега то никад не љути. Он ради и кад га не терају на рад; он је такав, тражи, сам измишља посао и кад га нема.
И сви се слатко смеју. — Ко то каже? — интересује се командир чете па се љути: — Слепци! Кад нешто не знате онда шта дробите? Ми смо дошли на „Попов парлог“, јер смо се бојали пробоја.
отвара очи, гледа око себе, трепће и изговара једну једину реч, гадну и непознату ван ове вароши, а на коју се не љути нико, јер се сваки њоме служи да другом затвори уста. — Порав... — Циде. — Циминајца.
Нисам је обешчастио, па чак ни пољубио. — Е онда сте обрукали официрски кор — прекида зевање, па се бајаги љути риђи потпуковник.
Огорчен он се љути на реконвалесценте што, са снагом која им још стоји на расположењу, нису на фронту, и прети страшном казном Божјом тој
— Ја сам имао једног ујку, тако учитељ као ти, па све пљуваше по патос, а моја мајка, чиста женска знаш, па се љути, бога ти, љути и све га пцује. Него, кажем ти, таку жену ти мен' дај к'о моја што је. Једаред, бога ти...
имао једног ујку, тако учитељ као ти, па све пљуваше по патос, а моја мајка, чиста женска знаш, па се љути, бога ти, љути и све га пцује. Него, кажем ти, таку жену ти мен' дај к'о моја што је. Једаред, бога ти... слушај ово да ти причам.
Тако је много штошта неповољно о нама шануо у поверењу, па смо то сазнали, и то нас љути. — Француз, интелигенат, има једну особину коју скруполозно испуњава, а то је: да хвали на сва уста своју земљу и свој
О познаје се, познајем; богами, познајем, плакао си. Он се претварао да га то љути. — Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао? — Плакао си, јер си изгубио сваку наду.
Не заваравај ме, ја нисам дете. И љути ме кад говориш тако. Ја примећујем по свима око мене: сви су забринути, сви ме нарочито гледају, сви су наду изгубили.
Чуј ме, мени је потребан мир, потпун мир, обећај ми да ћеш ме штедити, да ме више никад нећеш тешити, не љути се, али обећај то. Он се уздржа да не покаже колико га то заболи. — Кад хоћеш тако, ћутаћу увек. — Ћутаћеш, да?
— Срамота је да су тако писали, — љути се народ — срамота је! — А сад, браћо, — наставља онај — а сад да говоримо мало о унутрашњој политици.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти. Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.
— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.
Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. — Па како, болан : пију ли са вама, шта раде ?... Хоће ли која да се шали?
— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована ?... Мени је Радован више требао но њему... — Не знам, то ће ти казати твоји људи, а
Ћипико, Иво - Приповетке
— и пружи према њој руку. — Да—ну! — излане она и одмаче се. Младићу је жао што се она не љути, и стаде се бацати у коврљак гњилим маслинама. Учестао једну за другом.
А кад је морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он виче на вас глас: — Ја сам ти сам сада господар...
—Нека се пробуде, нека знаду што им је мајка..... Могу се тобом подичити.... — Илија, не љути се! — јави се стара с друге стране ватре. — Брига те за њу....
Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде. Љути се. Каже да немате права на воду него само у недељу, кад к миси дођете... Овако, вели, не би је залегло ни до по лета..
Па и фратар им је обично осорит, љут, гдекад и шкрт; љути се ради малога бира и што мора да живи код њих у овоме забаченом крају,„где бог свога нема”.
— Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну... — Бојим се ја њих!.. . Што?! Ја сам се своме богу помолио и свецу одужио...
— Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси... Лако кавгу заметну... — Бојим се ја њих!.. . Што?! Ја сам се своме богу помолио и свецу одужио...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
га казнити, него ћу га испребијати, али је мени главно да се некако заташка ствар код енглеског конзула, да се он не љути.
ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се, много се љути. ЖИВКА: Па што му ниси казао да се и ја љутим?
ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се, много се љути. ЖИВКА: Па што му ниси казао да се и ја љутим?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу, нано, страх ме је!”176 Страх који мали Коста осе
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тако исто и хајдучки капетан. Из дана у дан види он како од нада нема ништа. Већ је почео да се љути на своје братанце Јанчета и Косту што се не турче, но још своју деду шаљу у Београд на школе.
“ Онда повика: — У, ђецо, напокон вам било!.. Умукните! Не срамите ми мртва јунака! Видите ли како је диван и како се љути на ту вашу слабићку кукњаву! Натраг, умукните једном од Косова!..
Колика штета што није човек да би се могао убити: гле, како се крваво претвара као какав љути Арнаутин чије сузе за породом још нико не виде!.. Вујана снажно прозбори: – О, Каримане побратиме, не омрзни се!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља! ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете!
»Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (Слика Ф. Звержине) Ако турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне;
В Рибу не мрзе Тирани љути, Јер рибу сечеш, А она ћути. Рибу не мрзе Чувари мира, Јер риба никад Не протестира.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ха, изгледа да смо данас сјајно прошли (капетан је био са четом на челу). Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути. Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио.
Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути. Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио. Добро вече, господо.
Лаки рањеници долажаху сами. Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути. — Е, то си ти, мали, — Но доктор се није баш томе чудио, — у ногу? а, није то страшно.
Петровић, Растко - АФРИКА
Њих је свега осморица, иако припадају разним породицама, изгледају сви као браћа. Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ на саму помисао да тако не морам гледати у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Е, е, е, — старац климну главом очајно — ја си ето изнес'о стару главу, да се тепам, љути несретник, по туђ вијалет. Кукавни деда Стојан изгледао је преко сваке мере скрушен и очајан.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXИ Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Отуд даље — кô да риче: Тешко теби, јадни свете! Подигô се у висину, Па облаке раздерао;
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
коље, боде, мрцвари, како се ваља у крви као животиња... — А ко је томе крив? — пита Мишић. — Е, није него! — љути се капетан Радојчић. — Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то.
„Фикус“ га лупи по рамену. — Алал ти вера!... Ти „ижлажиш“... као грогромовник Илија из... облака. Пера поче да се љути што је „Фикус“ дао знак када је он подигао ногу.
Вратићу ти ја то, па ћеш да ме памтиш - вели јетко Лука. Учинило ми се да се потпуковник Петар нешто љути, те сам их опоменуо да се притаје. —... Ја просто не могу да разумем...
— О, дабоме — говорио сам усиљено прибраним гласом. Али толика њихова љубазност почиње већ да ме љути и плаши. Он седе на кревет и скиде цокуле. Испод кревета извуче неке платнене ципеле и навуче их.
невини људи страдали... — Ја нисам ништа казао... — Боро, молим те, не говори. Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја!
И сутрадан дошла је. Било је, било све. Али... све се то одиграло као нека дужност. — Бесан човек... дужност! — љути се Лука. — Рећи ћу вам искрено... Ви можете и да ми се смејете.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
гужве когда стадох на праг И спопадох браву, да отворим врата, На нову панде беду серпски брата: Мени руку за браву љути мраз прилепи, Да у мени и душа и серце застрепи.
с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље другди наћи камо нога тежи; Што, премда ми серце трза, немир даје љути, Ведрије ми небо бива него облак слути... У отчизну! Може ли што више бити благо?
Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути. Српску славу, српску сјајност, Српско име, српску знатност, Све прогута Видовдан.
Шта там’ хучи? Разлеже се камен, и љути се пена, Гвоздена врата су то, лађама беда и гроб. Стешњен јечи Дунав, на човека помоћ изгледа, Ал’ је човека моћ
Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852. Јован Ст. Поповић ГРОБЉЕ Сладак је заклон, када ветар љути Мора тишину пакосно узмути, И трошна лађа у највећој беди Гибељ победи.
Беж’ с очију, и опет ти кажем, Беж’ с очију, не видила света, Ласкање нам твоје додијало! Љути отров једовите гује На несташног мишицу просути, Колико га заплеће у беду, Па опет му виче: „Тражи лека!
Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан. Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и
„Се что Вам могу между тјем сказати, драгаја госпоже Кумо, о росијској зимје, која в сравненији с нашеју зимоју јест љути рис спроћу кротке овце.
” На другоме месту Малетић се љути на Радишића што овај мисли „да је њему као стихотворцу слободно ковањем по својој вољи речи језик нагрдити и од
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом крикну храпаво И моћна крила стресају љути — Али... Што дрхћеш, звездо!... Страх?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вргли руке, прошћете, остраг, па 'одају гор' и доље по одаји. Намргођени, љути, кô гладни курјаци; шуте. — Зар не да? — викну Симеун кад ме угледа правни' шака. — Не да.
— уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти. Турци су љути на те и на оца Партенију, јер се пронио глас по Крајини да сте вас двојица кријући око поноћи сваке ноћи добивали
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На петоро... двеста њи’ је, Све низама помамније’! Да л’ остати у бој љути?... У крв ћемо утонути... А утећи?...“ ..
Да л’ остати у бој љути?... У крв ћемо утонути... А утећи?...“ ..Буљубаша не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв
Ћипико, Иво - Пауци
Мисли: биће неког да заметне коло, али код сеоскога бунара нема никога. Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!
Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви! ..... Али да, — досјети се, — немате ни ви готових пара. Газда се љути, вели: — Увијек си ми за напаст .. . а жао ми те! 'Ајде—де, узећу га ја, кад си баш најашио.
А једне ноћи премишља: што би од јединца Раде било по његовој смрти? У брата четворо је дјеце, љути као вукови, а разуларени. Што би од Раде било?
— Праве сте живине! — љути се поп Вране на Смиљану, док очати самртну молитву. Зовете ме кад болесник већ не зна за се... Живине!
За њима стиже и биљежник и Петар. Биљежник љути се што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају. У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели
Како се на те не љути? —Наљути се, али је са мном повратит: доста да га ја погладим по оној дебелој руци, одмах умекша подобри се ...
Питају је што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач. И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако
—Што, попе, тако млад обневиди? —А ко ти вели да ја не видим? — љутит ће поп. —Не љути се... к'о велим тако .... —Ево, — говори поп Вране и пише у књигу, биљежим дан раставе од сутра до треће наповједи.
— Али Цвијета, разумије се, одабра сама Радивоја... па ко јој што може?... — Не разумијеш, — љути се поп Вране као за се и ућута. ...
и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп, што га исповједи, плаховитији је од њега: чињаше му се да се љути што га буни, и једва чекаше да из цркве изиђе. „Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи.
То они раде и са Србима и с другим народностима, а, кад би могли, и с нама би... —Па је ли то право? Срамота! — љути се газда. —Срамота, разумије се... Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа, — прича одвјетник.
Ха, ха! Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га! —А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар. —И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то? Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нема за њих лека. Лечи их само здрави, љути челик мача. Шта радимо бесној пашчади? Убијамо. Шта радимо коњима оболелим од сакагије? Убијамо.
Али шта вреди његово слабачко светлуцање кад наилазе тмурни дани, блатњаве воде моравске и љути северац. Или ће га студени ветар развејати по реци или ће га прекрити ило. Како да га заштитим?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Би мило гаврану такву хвалу чути, Ал' да нема гласа – та га сумња љути. Па да би показ'о да гласа имаде, Гакну гласно, али комад меса паде.
Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са громови, Челик срце, бритка ђорда – Па шта ће ти турска чорда. Мало нас је ал' смо људи!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Среће немам, тешке бриге водим, радим као надничар, и опет се држим, и оно најгоре заборављам... Љути ме што Срба може све да заборави, а ето и ја могу...
Нема, а кад је о људском свету реч; а Срба би мој прошао и кроз зид, и кроз кључаоницу. Госпа Нола, очигледно је, љути се и брине, али се увек и задовољно насмеши кад о Срби може да каже нешто што је на средини између ваљаности и
узела; да је шлајферка отпутовала — сигурно код сина; — да господин жупник тражи другу успремачицу цркве и много се љути на шлајферку; и да је госпа Нола пропушила. Све је било истина.
Смета ми светлост, и видим плаво кад жмурим. И боли ме понекад глава, ето ту, у потиљку. Ако плачем, мама се љути... Сад знате... Већ се ово-оно и поборавило у школи, и канда је највише сметало необично врело лето и деци и одраслима.
Нато, не љути се... Има ли још мало од оне моје отпремнине? — Обоје плачу. Ната некада није имала срца, али старој Нати порасло срце.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— у војсци су нас научили којекаквим тричаријама, нико нам не показа како се прави завој — љути се Лука. — Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи.
— Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје. — Море, ајд бре, што причате којешта! — љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава. Ко ти, бре, даје плату? — А ко даје плату онима у земљи?
Неке јединице застале, јер су изгубиле везу, те не знају на коју ће страну. — Ама нећу да питам ни за кога! — љути се један командант батаљона. — идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи!
Одмах за колац — љути се поручник Протић. — Не за колац! Таква смрт је за џентлмене. Него мотка. Па убити као џукелу. Кипислцауф!
— Ту је још мало и Крф. Онда ће нам тамо дати по један појас за спасавање, и рећи: хајд сад на море! — љути се Лука. — Побратиме, заборавио си да кажеш „кипислцауф“ — дира га капетан Душан „резервни адвокат“.
— Е, извините, господине поручниче — љути се сад озбиљно потпоручник Живадин. — Нека изгубимо још и тај морални ослонац, онда немамо више ни војске ни људи.
— Да није збила отишао? — пита мало узнемирен благајник. — Сумњам... стигао га је Лука — вели Живадин. — Него се он љути и прети. Најзад угледасмо Луку где се журно враћа. — Код команданта је још... — Није могуће... — Јест.
Ко вас је на то навео?... Него, да се договоримо. Реците како сте чули да се командант љути, али да ви уважавате и цените Момчила и молите за извињење команданта. Ви тако, а ја ћу видети како ћу... До виђења!
— Читај, бога ти, даље. — Неко је у друштву рекао, да се — Душан поче гласније — „командант љути што свештеник овога пука није отпратио погреб умрлог војника до гроба...“ — Ово ставио под знаком навода... ...
— Ама, ја ћу једнога од вас да вежем оном последњем за реп, и други пут ћете пазити како везујете — љути се командир батерије. За непуна два часа превучени су тако сви коњи, и онда кретосмо даље.
Па, мајку му, овакви какви смо, у стању смо да их сатерамо у море — љути се потпоручник Живадин. — Нисмо ми заробљеници! — каже поручник Протић.
А он хтеде мало одушке! — па се обрати Кости: — Друже, ходи овамо! — Ама шта ће ти, зар не видиш да је пијан! — љути се Драгиша. — Њихови су пијани још више... Коста прилази полако, натмурен.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, када је отворио очи, мали гост био је још ту и предлагао да се такмиче у игри: »не љути се, човече«. — Видиш, сишао си. Корачаш! — патуљак се осмехну, а у његовом оку као да засветле парче неба.
Срећа је, изгледа, била на његовој страни. Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се! — подругну се Радан, у зло доба, мајко рођена! Патуљков скакач био је на потезу и све брже сустизао Радановог.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА Ништа ти још не знаш, хаџи! Они млади, па већ човек и да се не љути. Али што за ове друге, старије, домаћине! Остарело, клекло, па кад се с њом нађе побесни!
Бар да те не гледам! СТОЈАН покуњено, и гологлав, одлази. МАГДА (понизно Томи): Немој, газдо! Не љути се толико! ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда!
Немој на мене да се љутиш. Шта ја? Жива нисам од страха. Ето целе ноћи нисам... А и нана. Она се сада не љути на тебе него на оца. А он тамо, причају, чуда чини по Собини. Отац као да није стари отац! СТОЈАН А ко му свира?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' ''Моја шћери, моја туго, јао, А ко Ти је њедра раскопчао?'' ''Не карај ме, не љути се на ме, Пуце, мајко, попуцале саме...'' 1907.
ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже... Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором. Прољећа твога гдје је поздрав мио И клик орлова на свијетлој беси?
Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони... Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и плава!
Јер с усна ти дршће и скривен бол љути, Притајена суза сјај ти ока мути, Тајни уздах цепа горде груди твоје; Моја драга, ми смо бедни обадвоје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Република) били су му то само ради својих интереса, као што су му често због својих себичних циљева умели бити и љути непријатељи.
Богдана, и више њи девет бојни копља, на копљима девет соколова, око копља девет добри коња, а поред њи девет љути лава.
Тад завришта девет добри коња, и залаја девет љути лава, и закликта девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и
девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила, већ узима девет добри коња, и узима девет љути лава, и узима девет соколова, пак се врати двору бијеломе, Далеко је снае угледале, мало ближе пред њу
ближе пред њу ишетале: закукало девет удовица, заплакало девет сиротица, завриштало девет добри коња, залајало девет љути лава, закликтало девет соколова; и ту мајка тврда срца била, да од срца сузе не пустила.
Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“. Говори му госпођа ђевојка: „Господару, Влашићу Радуле, не љути се, не имаш се зашто; нећу тебе коња одјахати док ми не даш кључе од тавнице“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Па иза кривине Чека нека брига Да човека брине Тамо где у трави Цвета љутић жути Чека нека љутња Да човека љути Кад би човек знао За све што га чека Не би се ни рађо У виду човека Већ би био птица Или вредна пчела Или само
плива Један храбри слон Трчи маратон Један пољски цвет Игра рукомет Једно птиче голо Воли ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Једва је ухватио згодну прилику да јој прошапће: — Луњо, не љути се бар сад на растанку. Опрости. Девојчица га погледа, топло и мило, као и оних минулих дана и рече: — Стриче, нећу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БЕСОВИ ХРИСТУ ГОВОРЕ И тада викнуше бесови из људи говорећи: »Што је нама и теби, Исусе, сине божији, — вичу ти љути разбојници код пута, ти душегубни ловци код запете њихове замке!
злочеста сурова и зла бујна људетину, што је с једнога исто проста војака на грчко царство био пре Ираклија постао; љути паче мучитељ а не христијански цар, именом Фока.
Кад му није то за невољу трпити? Где ли пак љути и пуки голић, јоште болестљив, ако би и врло то желио и захтевао онако држати се и носити као неки бољарин, — ал'
Злочести и немирни кућни житак? Свада и кавга домаћа? Мрштање назубно мећу чељадма и љути карим? Те каде где тамо међу женском се скупштином распариш очи с умом заслепиш, с памећу доле спузнеш, с телом ти с
сам стабло од Давидова корена, зато се и бојим, да не како узрок срамотни изненада и њега и мене не снађе за укор љути.
Девојка Јаох, леле мени, сад ме зла срећа сукоби и белај ме снађе те нападе ме опак дауџија ка љути душман, а мој ближњи друг изобличивати ме и злом обносити! Досад ка свака царица почитовата сам од свакога била.
завист и ману, износи кицоштво, облакшава и весели надање, ако и бојању за штогод [разлога има], како и одашта ли љути се, духа злом и беси се, стиди се и срами, румени с крвљу и промењује лице?
ће гору беду, како и говори: »Јако беди адови обретоше ме«, зашто много онде зверова се находи и гадова; проходи тамо љути звер из дубраве пуне густих и лиснатих дрва неплодних, и из мрака кромешњега, супостат ђаво ричући каконо лав; тражи
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А није требало да га пита ни где је песму чуо ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма исувише добро позната била.
Неки полусан и полујава беше то, па се једно и друго наизменце преливало. Мисли о вечерашњем. Хуче и љути се. Пред очима му жива слика звезданог неба, месеца и Зоне како стоји умотана у бундицу своју с истуреном левом ногом
Само се тетка Дока не смеје, него се љути: планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не
Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи
Неје пљоска с ракију, та да мућка!“ Тако се једни смеју, а други љуте. Само Мане нити се смеје њити се љути. Стоје табле пред њим, а он чак и не слуша нити ређа; мисли његове и нису сада овде у кафани, зато се не осмехну баш