Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... Турчин га више не може гледати. Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!... Он му окрете леђа. — Можеш ићи. — Добро! — рече Јова и пође вратима.
Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи... А љутило га то. Што га дирају?... И, најпосле, зар је то каква срамота? Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
значајно смешила на нега чим се уверила да је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало до бола, који је за њега дотле био потпуно стран, нов и непознат.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Седео је као и сад, у диму, као у неком мрачном облаку. Каткад би се смешкао. Што је госпожу Кумру, љутило. Све до оног дана, кад су његови Махалчани хтели да изврну оберкригскомисара Гарчулу, Трифун, селидбу у Росију, није
Шта ли сад раде њена деца, без мајке, у Новом Саду? Њеног је мужа то љутило. Ђурђе јој рече да нема шта да брине, да нема шта да брину. Нису деца остављена туђину, него деди и бапцу.
Опомињао га је и да ће га муж Варварин убити, ако му нападне на жену. Хоће, каже, Србо! Бога ми! Вишњевског је љутило, што му Павле стално говори сербске речи, које је био давно заборавио. Исакович је, каже, педагог! Прокљати педагог!
То, да удовци, како Павле каже, никад сретни не могу бити, јако је љутило Ђурђа. Важи, говорио је Павлу, само за удовце који су, од своје жене, мокрим обојком ударени.
Милићевић, Вук - Беспуће
ова борба, ово превртање мисли и непрекидна збуњеност; он се не осјећаше код своје куће, као у првим данима; њега је љутило што му други улазе у његове мисли, као што су ушли и у његову кућу, да га свуда сметају, узнемиравају, да се свуда на
и крезуби старкеља; неколико дјеце помагаху га пиштавим и нескладним гласом, и утјецаху му напријед што је старога љутило.
из својих ситних доживљаја, и одговарала на његова питања, давајући му увијек у свему за право, што је Гавру Ђаковића љутило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И ма колико уверавао себе да су ти прекори саставни део службе, љутило га је што мора да оћути, иако није крив. То сазнање је повећавало његов бол, који се при помисли на наредника претвори
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
одлазио је до стаје и грдио Мијата што галами на телад, љутила га вика сељака по сокацима, враћали су се с њива, љутило га тандркање кола, пси, сваки глас, шум; за време вечере послао је Милунку да опомене надничаре да не лупају кашикама
Краков, Станислав - КРИЛА
Душкове усне биле су испуцале и бледе. — Рањеник са Битоља? Ово га је већ љутило. Знају једино за Битољ. — Не, са Кајмакчалана...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Имаш оца какав се ретко има... чувај га, Соко, и воли га. — Помирили су се брзо, и некако сви троје, што је опет љутило Соку. Али добро је спавала после буре, и тек сутрадан се опет сетила шамара, и осећала да је цео догађај пече.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А њу је то силно љутило, понос јој вређало. Јер, док је сваки други забленуто, изненађено и с неком тихом чежњом поглêда, — на Манчи се то