Употреба речи љутина у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом.

у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Јело!... Рано!... И она диже главу... Али је следи поглед Јеличин. Она заћута. Наједаред је обузе љутина. Дође јој па би да сможди Јелицу. Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тако с' моја мирила љутина, И прва се враћала тишина, Зачас оде цела луда врева, Брат на брата опет се осмева, Па што било, то и битисало,

ладно, Ту поврнут своје здравље јадно, Заметнути шетану на плећи Па у гору у ловак потећи, Ту вас грдна спопаде љутина, Па лајасте кô на ланцу псина, — Псина лаје, али кућу брани, Ал' ваш лавеж оће да сарани.

На душек доле као камен паде Па нешто крупно мозгом учит стаде; На лицу њему чемерна милина, И тија туга и тија љутина.

скоро ука ова седа, И ведро опет небо гледа, Овако бија, друже, с нам', Кад подиже се бурни плам, Овако тиша се љутина, И прва враћа се тишина. Итд. за тим9 у 40 и неколико редова њему о проведеном животу говори, и опрости се.

Нетен-бега спопаде љутина, Е он види посечена сина; Та како ће да се врати љуби? („Ала!“... викну, па шкргутну зуби.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Не псује л’ те брада Ника? МАГА: Ето псује, али ја ћутим, па га тако и прође, ето, љутина. СОФИЈА: То је добро. МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти. СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете?

МАКСИМ: Не знаш што говориш. „Оштрија“ — дођи овој мојој, пак ће ти пресести и оштрина и љутина. НИКОЛА: Ако ћеш управо, твоја је једна жена, која се може сваком допасти. МАКСИМ: На пример.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— застаде, гледајући нас строго. Чини ми се, хтео је још нешто рећи, али га је загушила љутина и само кроз зубе проговори: — Идите!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У „аеру“ остану све дотле док их мине љутина, јер да остану на земљи, могли би починити много зла. Б) ОБИЧНА 1) ЉУДИ МАЂИОНИК Мађионик је мало налик на

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. Ђурица разумеде шта се ради. Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица. Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Паприка. У сну јести п. значи: »љутина, секирација« (ГЕМ, 20, 1957, 184, Левач, Темнић, Белица и Ресава). Трудна жена не сме да једе п.

Ћипико, Иво - Пауци

Јест напрасите нарави, али зна издржати: повратит је, а кад љутина не попушта — зло је! Божица стиче ватру; двоје дјеце ваде запретане крумпијере из жераве, котрљају их по кући да се

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Него молимо те да преборавимо овде у људма тима у којино огањ планти жеље блудне и љутина их јаростна разждиже на зло и гори у њима ка у паклу ватра.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности