Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја ћу тебе хранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. Кад је било око пола ноћи, он оде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!
— викну учитељ Грујица сасвим ускипео, и све му искреса што год је рекао. Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села... Пуче запето стање!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Обе ћутаху. Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине... Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: — Иди!... бежи!... — Што?...
Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше, није била рада »да има посла са
Црњански, Милош - Сеобе 2
А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од воска. Међутим, ноздре су му биле румене и као да је дахтао од љутине. Чинило се као да хоће нешто да каже.
Све само лицемерство!“ Петар је пољубио Павла и узео га, као што је помагао рањенике. Ноздре су му дрхтале од љутине: „Ето ти, мој апостоле! Ето ти награда за ране!
“ Подупирући Павла, Петар, случајно, напипа локот на његовим, везаним, рукама и опсова, замуцкујући од љутине. „Везао те, оца му! Као арамије! Овај локот да купиш, дугоњо, кад у Осек стигнете. Плати што год тражи! Платићу!
Али му ноздре нису више дрхтале од љутине, од подсмеха, него је често дисао тешко, као да га гуши неки страх. Варвара је приметила, на детету, главу, која је
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ Док је то из кукуруза прислушкивао, мачак Тошо сав се накостријеши од велике љутине и дође сличан великом јежу. — Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза мојих леђа, па кад Жућо јурне овамо,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Један човек на сокаку. — Иди у шталу. Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо. Пренеразио се. Од љутине не зна шта да ради. Сетио се шта мисли Шамика.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
стаде јести титанску му плућ; ал' чим нарасте — опет онај смеј, ниједна реч, већ смеј и опет смеј — да пукне силан од љутине Зеј де њему смејом пркоси јунак, а он још на то свој да даје зрак!
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад цар видје толике војнике повезане и без ране и без мртве главе, побјешње од љутине, па трже пола војске те на оно поље.
“ Кад буде у јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу етри. Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: — Вала, попе, баш хоћу с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А кад она окупи лонцима и шерпењама? КУМ: То би, али не зна зашто; него само цичи од љутине; јер је за злу жену највећа мука, кад нико неће да пристане с њоме у свађу. НИКОЛА: Па шта је после било с бабом?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дохватих слушалицу, али ништа не чујем од страшне пуцњаве... И замишљам тада команданта како дрхти од љутине, а та нервоза и мене обузе, притискам уши да бих одстранио тресак и онда говорим: — Пешачка паљба, али митраљез не
— Е, сад ћеш га научити — вели пркосно командант, и добаци своме сеизу корбач да ми га дода. Од љутине размахнух корбачем. Викао је нешто командант, али ја нисам слушао, већ објахах у широком луку, па се залетех.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу министру просвете... тамо о Љубици, а?!...
Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дрхћући сав од љутине. Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.
— Каквој њиви ?!... узвикну он зачуђено, али му глас дрхташе од љутине. — Шта си тамо радила? — Под крушком онде... Гледала шта мој муж ради са...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине. — Ја ћу тебе у затвор, јер ти си изазвао толике шкандале на ненадлежном месту и узнемирио цео град твојом глупошћу.
Овако ти њима, па кад чита, да се стресе — опет ће други, а глас му дрхти од љутине. — Па ми баш и треба, као просвећени, да будемо узвишенији од њих; а, после тога, треба бити опрезан да се не
Стоји само онај један. — Та шта то значи, где су сад остали? — викну председник, ван себе од љутине. — Ми смо уз владу! — гунђају она седморица. — Е, баш је оскудица у овој опозицији!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Викну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици. Беше позеленио и дошао, што веле, ван себе од љутине. Чича Пера занеме, обриса руке о дозлуке и диже се, па узе да намешта са рукама час капу, час појас, час џоку, као да
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мало му је те невоље било, него сад још и то! Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.
и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад буде у јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу стрн. Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: „Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пусто! ЈОВЧА (у пролазу поред Васкине собе, лупа; и поред љутине што их ни она ни остали у кући, сви скупа, не дочекаше како се надао, ипак нежније): Васке, чедо! Устај! Тата дошао и..
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! — одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика. — Како то — рече Брне — није ни старо ни ново?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Научио те неко паметнији од тебе. — Одговарај што те питам! — капетан се закашља од љутине. Тапка марамицом по уснама и ретким брковима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад Петар измакне, Стојан се смеје, као луд: зна да у њему нема ни трага од љутине коју је сад одиграо. Тако је почело. (ОВО ЈЕ ПРИЧА ЗА ТЕБЕ, ТИ ИЗ ОРАНА, У АЛЖИРУ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Пита овако Ђока и чека да му председник на ово одговори, али се на председнику види да се од љутине много променио и да се с муком уздржава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.
Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони. А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Кад буде у јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу стрн. Сад ђаво стане плакати, па од љутине рече: — Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кениг је поцрвенео од љутине и ко зна до каквих речи би дошло да у том тренутку није ступио у моју собу сам Хелмхолц, као да је изникао из земље.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из оближње уске улице, са висока, проноси се ноћним ваздухом и разабире детињи плач, пун пркоса и љутине. Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у кабаницу и чврсто обувен.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Да знаш, ја ти више нисам мајсторица. Госпођа, фрау фон, или ма... ма... како, врагу, француски кажу, не могу од љутине да погодим. ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, оћу да рекнем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— У лицу је био црвен од љутине. Ми смо били у недоумици и готови да се враТимо. Али капетан Радослав се савлада мало и обрати нам се благим гласом:
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо. Цича мени перси тако силно схвати, Да дахнути не могох ни управо стати.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кикоћу, говоре и уговарају како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. О, небо вас убило! — врисну, и сав се од љутине затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду и слуша како се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— дира га Лука. — Него, гутај то! Ордонанси се сакупили и смеју се Исајлу. А њему криво, па се сав зацрвенео од љутине. Пастила му се растворила у устима, он осећа горчину и сав се нарогушио. — Ки покисо пацов!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то виде војевода Јанко, од љутине цикну као гуја, ал' беседи Секула нећаче: „Ујко Јанко, немерено благо, нисам ли ти лепо говорио, кад си пошô санак
подлеће: десном га је руком уватио за десницу и за бритку сабљу, а лијевом за грло бијело, обори га у зелену траву, од љутине зубима га закла.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А тај Геркулес велики на гласу јунак бијаше. Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један топуз. Самосам оде у гору тражити те харамије где су.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Бре - бре! „Видело се куче у чашире, па се фатило у оро“, — вели чорбаџи-Замфир, сав зелен од љутине. — Та и твој Манча... — Кој је „куче“, несрећо чорбаџијска?! — цикну Дока.
— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине. — Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека Манулаћа, за онај реч „куче у