Употреба речи љутита у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!... И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није

Ћипико, Иво - Приповетке

— Убићеш ми дијете! — повика она љутита, опазивши да се мали узнемирио и да, поплашен, у њу гледа. А кад оно заплаче, одлучно му се опре и, завапивши се у

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Доћи ћу ја овамо. Окренула се, одлучна и љутита, и без ријечи се упутила кроз Гај. Дјечаци су зачуђено гледали за њом.

— Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак. — Ехеј ви тамо, дижите увис ову димчину! — закрекета некаква љутита старачка гласина.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности