Јакшић, Ђура - ПРОЗА
се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!
“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!...
Предвече нам дође Алекса... Ја му све исприповедам шта је са мном тога дана чињено... Његове мутне очи плануше љутито, по бледим образима разлила се тамна румен увређенога љубавника. „Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан!
— Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају... Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песницу, а од једа му дрхташе уснице. — Ал’ нека, чедо моје!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа
— О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто. Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!
Она ћути. — А где ти је Спасоје и Ђуро? — Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито. — Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа.
Шта ти кô велиш, Ђуко? — Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу.
Милун се мало осмехну, али још, као љутито, понуди Видака да седне, па рече: — Пијем, истина, али не знам ко ће платити.
— Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао! — рече му ћир Трпко готово љутито што му не верује. — Не разговарам више сос тебе.
— Коју то? — Па оног букавца. Учитељ ускипе, па рече: — Не дам! Црквењак стаде и заблену се у њ. Учитељ понови љутито: — Не дам! Иди, кажи не дам! Поп нестрпљив изишао, па хода испред куће и гледа навише иде ли црквењак.
Вала, доскочиће њему Сава и добити опкладу, већ ако не буде жив! — готово љутито прети Сава. — Ајде де, Саво, видећу — како ћеш му доскочити — рече Никола смешећи се.
— упита Манојло. — Нареди капетан — ето ко! — одговори Јован готово љутито. — »Нашло се«, вели, »у нашем атару...« А није, закона ми! Ено, сутра нек изиђу људи...
Практикант замаче у своју собу, а капетан се окрете Симици па врло озбиљно и готово љутито упита: — А је ли ти, море?! Ко теби рече да ти копаш ноћас оно дете?
— рече Енглез и поче показивати нешто рукама и мимиком. — Ама господине, молим вас — поче начелник говорити љутито — причекните мало! — Видите да имам посла! — и показа му мимиком да сад нема кад с њим разговарати. — Гуд, гуд, сер!
— Шта би? — упита секретар кад начелник уђе. — Ништа, бога вам! — одговори начелник готово љутито. — Лудорија! Онај звекан нашао негде мајмуна, па мисли богзна шта је! — Откуд тамо мајмун?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта. — Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет
немој што да се љутиш! Ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом и на безуба уста љутито истресе: — Знам ја то све! А какав си ти, море, човек? Зар си се ти нашао с оном... оном... Малко ућута. — Оном...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове. Тако је причала чешће, љутила се и додавала ла је зачудо увек срећан тај господин
»Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито попа. Па тако је и вечерас радио. После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је
— Ето! Шта сам рекла! — рече љутито гђа Перса. — Онај паор га већ упец’о. Унцут један! — додаде у себи, па се дâ у мисли.
Звао се Марко, али га госпоја Перса није друкчије ни звала него лоповом. »Лопов један, што ми једе век!« — рекла би љутито. А и он сам као да је добро знао да га поред имена Марко још и тако зову.
— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...
И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу. Знам да варошани радо пију.
— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутито, а посматра Перу и Меланију како су сели једно до другог па разгледају албум. — Персо, деде мало вина — вели поп Ћира.
— Нисам ја тáтина. — Па ондак сте мáмина. — Нисам ја мáмина. — Па да чији сте? — Нисам ничија! — рече Јула као љутито. — Баш ничија! О, мај!... И-ју! Фрајла Јулијана, па, ’ајде будите ондак моја. — И-јуф!!! Ала сте безобразни!
— Па шта каже онај паор? — запита већ мало љутито поп Бира. — Па то и јесте што ме једи! Потпустио ону бештију, а он се извук’о: отиш’о негде на пут, а њу оставио да
« Умал’ сироту нашу Ержу, ни криву ни дужну, није истукла. — Но, то ми се допада! — вели љутито поп Ћира, а попадија долива уље на пламен гнева поп-Ћирина, па наставља: — »Боље«, поручује ми она по Ержи, »нека
Један јед само. Видићеш већ! — А, то ћемо тек видети! Нек пробају само! — вели љутито поп Ћира. — Та... сад и ја мислим да је већ крајње време да и ти к’о отац...
— Но, доста, доста! Знаћу ја већ и сам шта ми треба радити! — рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ... — да му очиташ, јест — храбри га госпођа Перса — те још како да му очиташ.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Хлеб сама једи! — одбија он увређено. И, с рукама остраг, још јаче набијеном шајкачом над очи, уноси се у њу љутито: — Шта ће ми хлеб? Хлеб је за просјаке. А Бекче просјак није! Ракију да ми дâш. Домаћица шта ће? Дâ му.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Она нек за себе тражи, а ја ћу за себе. Док је момака, хвала богу, биће девојака! Љуба ово љутито искаже, па га нико више задржати не може.
— Сваки нек чисти пред својом кућом, најбоље ће бити, — одговори мало љутито Алка. — Па, баш да видиш, Алка, није никаква ни срећа с тим Миливојем. Бекрија, карташ, ноћник, окукао је у кавани.
Ја, немешкиња, један дан; та ни један сат, ни један минут; иначе нисам ти жена, — плану љутито Алка и заплака. — Док сам ја жив и имања имам, тебе нико затворити неће, — рече озбиљно Јефта.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А за оним писаћим столом Христић се и даље мучио, знојио, кидао, борио. Перо је шкрипело и сваки час нервозно и љутито прецртавало оно дотле написано а лице му изгледало очајничко и све ружније.
Ама шта сам ја то допустио, где ја То срљам?“ И кад мало дође к себи, он љутито одговори: — Ни трунке частољубља у вама, госпођо. — Варате се, него ја волим дете у јунаку.
Онда онај човек, увређен и огорчен, нагло устаје па излази без збогом и мрмља нешто љутито улицом поред Јуришићевог прозора. А кад, он изађе, неко упита просто: — Која је то будала? — Па будала!
Африка
да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по ногама, нагло, љутито, болно, скоро као осице.
Док једна пролази са калбасом на глави, неки младић јој смета и она га љутито гура да може да прође. Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина Исукрста нема.
љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала.
Кад краве цркавају, или кад се телад купују. Ђурђе би онда љутито одмахивао руком и викао, кад би они отишли: „Шта има да ми долазе? Нисам се ја отелио!
Крила су то од матере, као да имају матер туђу. Док је Трифун то јутро, на својој чатрњи, љутито, очекивао своју жену, која се није појављивала из куће, дуго, дуго, све је то, што рекосмо, превртао, замишљен, по
Трифун се трже, кад му жена дрекну, погледа за њом, кад она отрча, као што се у јесен за ластавицом погледа. А затим, љутито, заврте главом и опсова, мрмљајући.
Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито. Пало му је на памет да кола можда и неће доћи по њега, до Трандафилове куће, како је било договорено.
Дрхтао је од беса. Божич ће, каже, имати да чује, како му се на путу понаша ћерка! Пође низ брдо, тако нагло, љутито, да се кречњак ронио, под његовим кораком, као да му корак, из траве, неки извор избија, од камена.
Пре него што су се гости разишли, на спавање, Исаковичу је скренута пажња на ту просторију, али је он одговарао, љутито, да му то није потребно.
А кад је Ђурђе покушао да је ућутка, љутито, Павлова млада исприча како је њена баба, богата и лепа Петричевичка – за којом је лудовала цела Славонија – имала, са
У орманчету, на ком је стајао тај мали Црнац, био је ноћни суд. Исакович је, љутито, рекао, човеку, да њему, то није потребно.
Исакович је псовао од беса. Мрмљао је, љутито, да та несретница може наћи срећу, и овде, ако се уда за неког, поштеног, честитог, коњушара.
са нојевим пером на шеширима, у касарни принца Александра, у Белграду, кроз коју је ушао у војску, Павле се, љутито, продера: Родио сам се на Микољдан године 1715.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
А због тога их становништво осталих племена готово љутито назива „спрдачинама“. Људи црногорских племена су врло озбиљни, озбиљни до укрућености.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком. Џак само ћути, можда због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да говори.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Меланија ће приметити? Упитаће фискултурника, а онда ђе све отићи до ђавола? Замишљао сам њено љутито лице и јединице које ће сипати као из рукава. Затим се јављало оно друго приметиће, али неће питати фискултурника.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. Љутито баци карту о сто. Сви се смеју. — Нећу се више играти.
Отац ћути. Сад Пера иде за тезгу и отвори чекмеџе. У чекмеџету само неколико крајцара. Баци фијоку о земљу љутито. Сад приђе оцу, стане пред њега и мери га. Извади из џепа штрангу. — Видите л’ ову штрангу? Отац ћути не миче се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Беренклау га гледаше љутито, не знајући да је слуги гвоздена, узенгија, при томе, ушла у месо, изнад чланака, па затим потера коња касом, пред
” Исакович га прекиде љутито, продеравши се: „Сладост богатства ум ваш, Антоновичу, возводи суети суетства. Проиду, изчезну всја земнаја блага и
Монах му је прилазио, показујући љутито да колима треба да заобиђу иза дрвећа, где је ваљда био улаз. Кад су слуге успеле да одвуку уназад кола, док су коњи
Ђенерал Гвадањи махао му је љутито рукавицама, желећи да Исакович почне да пролази свечаним почасним поретком, још са тог ћошка.
Надајући се да га у Петроварадину чека брат, Исакович се љутито вртео на коњу, кад чу да му брата нема, него да га братовљеве слуге чекају под градом, на води, код моста.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
незнајша (човек невичан неком послу, или који се таквим прави); осук година (буљук година, лавина година); љутито узрикити (у нечије лице се упиљити); непрестанце жижити (слично претходном: пиљити); смјешљиво ужижити (што и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Саркастичан по природи, једак у своме гневу разочарана идеалиста, агресивнога духа, он је љутито ударао на ругобе и нискости сувременог политичког живота и његови ударци су без поштеде падали на све стране.
Милићевић, Вук - Беспуће
Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику. Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају ? — и згледао се у њу.
Вратио се тада кући сав мокар и љут. Он воли њезин запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се
четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.
И он љутито, не пазећи гдје га хвата, не марећи за стењање ни за одупирање господина Панека, више вукући него носећи, уведе га у
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Сви већ поседали за сто, па очекују. — Шта је с том вечером? Шта си се сплела, као да банкет спремаш! — виче љутито газда Радисав оштрећи »федермесер« о тањир. — Дај шта има, ма и не било све готово!... Не могу више да чекам.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
82. На западу увек седај, На истоку увек грани: Ао побре, само гледај, Докле ми се попишмани, Па љутито једном зађе, Никад више не изађе! 83.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде. Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво. — Кажи ти своме мудром дједу да то није истина. Вук је сив. Сив, запамти.
— Ајд, ајд, излази, што тамо шушкаш као јеж. Довикне му то Вачкоња више пријекорно, а мање љутито, разумије он њега, а сељачак се заиста извлачи иза оснијежена кукрикова жбуна и, прије него ће ишта проговорити,
— Удри, Јовашу, божију ти куварицу! — чу се од џамије неки други глас, али момак само љутито отпухну: — Шта удри! Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Кажи, или сад ћу да се наљутим? — вели му она мргодећи се и окрећући се тобож љутито од њега. Он узме, рашири руке, и гледајући је усплахирено, једва говори: — Оволи-и-ко!
— Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито. — Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу. Ето, свршио сам!
А ти се љутиш? — Одмах да си ишô! — И окрену се љутито од њега. — Љутиш ли се? Немој! — Не љутим се. — Поче она да гута, као сузе.
Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу! — рекох љутито и, оставив је, одох брзо, круто. Нисам смео да се окренем, јер знам какву бих је видео. Убрзах кораке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Седмоглави змај стане под кулу, разметне љутито главе — три вргне с десна на лево, а три с лева на десно, седму пак, средњу, горе дигне, па све живу ватру сипа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пеликан ждера са дугим кљуном крај воде стоји са кесом пуном. Чувар се жали, љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
'Ајде,бога ти, Симка, остави је! (Пође љутито и заборављајући да му је служавник за леђима, окреће Сарки леђа.) САРКА (спази служавник): Чекај, чекај,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Слушај, разумеш ли, док гамижеш на овој земљи у униформи, то ти је одсад дужност. И увек да ме на време известиш! — љутито добаци батеријски наредник. — Шта ћеш...
У фронт! Вршио је смотру прво наредник. Омален, а црвен, са развученим уснама као ранфле, па како их љутито скупи јави се читав палисад од бора, изнад којих штрче накострешене ретке длаке, батеријски наредник је вршио
Пред њим је шкиљио фењер. Онако висок, раскречио Александар ноге, забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк. — Сад и никад више! — проговори страшним гласом. — Јесте ли разумели? — Вође одељења су ћутале.
— Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали! Крста љутито ошину свога дешњака. Онда се присети, и окрете се: — Понеси и те конопце, макар штогод.
Детиње руке биле су крваве и згрчене. Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом.
— Молим вас — говорио је љутито командиру — то све морам ја да видим. И ви би тако пропустили... навлака падне, разуме се, у цев уђе прашина, а поред
Командир позва нас два водника. — Чули сте — говорио је љутито. — Е па, брате, ја више то нећу да подносим. Јесте ли разумели?...
— Не, богати! — завапи љутито Милутин. — Шта радиш то... Сад ће вода да капље. — Слушајте — обрати нам се Милан, али гласно да и Милутин чује —
Већ смо преморени што стојимо стално на једној нози, и наредник се љутито обрецну: — Е, није него!... Нека он дође ако му није право!
— Ало, ало! — А теби, наредниче, треба два сата да стигнеш! — прекори ме љутито командант. — Лутао сам... нисам знао правац — правдао сам се. — Слушај... извештаваћеш ме чим се што деси.
— Где је наредник? — запита осорљиво Александар. — Ето... ту је... сада је изишао. Потпоручник шмикну љутито и тромим кораком уђе у собу. На улазу нас запахну мирис дуња поређаних на ивици ормана.
— Ето, видиш — прича нам љутито Радојко — када они из позадине нареде „да се непријатељ узнемирава“, па падну три мртва и неколико рањених, онда
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да пустиш децу кући. Она опази да је Стојан гледа некако укосо, некако необично, љутито. И то јој паде тешко. Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.
Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње,
Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито. Руке му дрхтаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.
Досад се то није дешавало никоме. Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: — Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?... И њима тако нешто...
— Јеси ли ручао ? — Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут. — Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га досад гледаше као право чудо. — Шта је...
— Пусти тога човека, нек иде кући. Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито. — Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Грех је овакав дан провести у кући! (Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.) ГИНА (Благоју): Док стојиш докон, мого би да ми напумпаш воде за испирање... Благоје, чујеш ти мене?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Командир, међутим, јаше коња на тротоару, и виче, љутито, на потомке Милоша и Марка, Зринских и Франкопана, Прешерна и Марка Миљанова: „Дроњо! Један, два! Дроњо! Један, два!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ако је то истина, онда најпосле нико неће ни долазити да купује од мене хлеба... Баш му не дам!... — И љутито окрете главу од њега. Али пекарева жена, милостива душа, сажали се па му пружи један хлеб.
Али му цар не даде да доврши, већ га љутито прекиде: — А знаш ли ти да сам ја цар па ти могу заповедити да новац узмеш, а ти знаш шта те чека ако не извршиш моју
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи?! — узвикну министар љутито, С праведним гњевом, уздрхталим, болним гласом. — Неизмерна штета!
Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом.
шале у војску своје синове, шаље их радо, пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју — рекох господину министру доста љутито, иако то нисам требао рећи; е, али дође тако човеку те рекне и учини штошта, као да је стао на луди камен.
Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори. Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.
— Ја нисам, шта ме бедиш!? — вели онај љутито, а гледа у земљу. — Па ко је? — пита председник. — Не знам. — Јесу ли сви ту? — пита председник секретара. — Сви.
— узвикну очајно министар полиције. Настаде тишина, досадна, мучна тишина. — Уз владу сте — поче сада љутито министар полиције. — Па да нисте уз владу, не бих вас ја ни изабрао!
— Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!... — прогунђа љутито она жена. — А јаој нога! — продера се чича, ослобођен том примедбом женином.
Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу
— Ако ви тако продужите и дале, — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лист, па ће влада указом постављати опозиционаре.
— Е па? — Ја и не тврдим да је добро, али кажем: можда је добро!... А јеси ли, опет, ти читао? — Ја?! — упита први љутито, као увређен тим питањем. — Ти! — Ја? — опет понови онај питање још љутитије. — Ти, разуме се; кога другог питам?!
Питам те: јеси ли читао књигу? — Питам ја тебе: јеси ли ти паметан? — опет ће први, затим узе књигу, тресну је љутито по столу и узвикну: — Па зар ове трице да читам! Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам...
” Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: „Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш како је сваки набрао обрве, сева очима и гази љутито, а по набреклим му жилама на руци видиш како је стегао пушку. Већ смо се збили на два-три корака један од другог.
Ове што се зову зрели људи знам све као дечурлију. — Хм, беспослен човек, одговори Марко, махнувши љутито главом. Мора бити да си се где добро најео! Јутрос није било парастоса... Ако ти је до смрти, иди код ње.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА (строго): Пст! ЈЕВРЕМ: Ћути, иди одавде! ПАВКА: Ама, само да ти кажем. СРЕТА (љутито звони): Молим, на место, не дозвољавам да говори ко нема реч. ЈЕВРЕМ (Павки): Иди кад ти кажем!
) Браћо! Четрдесет и два литра вина... (Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита.) Браћо!
СРЕТА (објашњава се живо са Јевремом који га не разуме). ИВКОВИЋ (нашав врата од своје собе отворена, упада љутито држећи један од оних црвених плаката у руци): Господине тасте, ово је клевета која се крвљу плаћа.
То ти је моја последња реч. Ето ти! (Гурне врата, закључа их, стрпа кључ у џеп и шета узбуђено и љутито.) ИВКОВИЋ (седа за сто и пише).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А? Е, људи, ово је страшно! На све стране харање и експлоатација грозна!!! — Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!? Како арање ти спомињеш?! Ко те то опет научи!
— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони
Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о
у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. Срета седе и заиска кафу.
Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.
— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. — Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на
— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то. Нико не зна, па ни ћата, ни Срета.
!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући
— Ама, председниче... — Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га
Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа. Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно.
— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. — А што је купус, господин-учитељ, мани се! Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена
Паре сум дао! Паре! — виче једнако. — Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. — И треба да ми се плати!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али не знаш ти, — окрену се он љутито, кад виде да она не само што се не зарадова, већ се и уплаши. Брзо уђе у ону велику собу и отуда чу се како виче: —
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу. Видје како се маломе груди убрзано надимаху и слијегаху, у
Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!“ „А да, губала га братска љубав!“ поче сердар љутито. Ја шћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру не погазим, а он, брат рођени Радојев... Ама неће, божија му вјера!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тога дана прође св. Сава поред гувна и упита попа зашто на празник врше. Не знајући ко је, поп љутито одговори да му се у посао не меша. Одмах затим гумно са стоговима, вршајем, коњима и попом потоне, а појави се вода.
ИРОД (љутито): Какав се то нови цар родио?! Ја сам цар Ирод, четворовласник, и нема цара преко мене. Сва земља нека дрхће од страха
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Је л ти та нога природна, или вештачка? АНЂЕЛКО: Овде не можеш ни шкембиће на миру! (преврнувши столицу, љутито излази) Миле (подижући столицу): Неки чудан тип, нимало друштвен... ИКОНИЈА: Не знам шта си се ускопистио!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео. (Љутито): Хајд, сада иди! МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! И Тетка љутито изађе. Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем.
— Шта је, забога? — запиташе Срдара. — Како шта је? — викну љутито Срдар. — Зар још не знате да смо покрадени! Уто Бакоња доведе коње. Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду.
— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...
— вели Наћвар љутито. Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв
— Да бог сачува и од твога говора! — прекиде га Бакоња љутито. — Шта све дробиш, а... — Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посукâ жлицом! — одазва се Чагаљ. — Ја би река...
Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга да не говори даље. Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли. Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Коњи су упрегнути — каже Никола, протнувши главу кроз одшкринута врата. — Санке су спремне! — сада већ љутито понавља, јер Аћим не воли да гледа упрезање коња, и никад не излази из собе да се попне у санке док га не позову.
Мора да се смири и среди. Брзо шета по сумрачју од прозора до кревета. Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов? Стаде.
Губите се, нећу исти ваздух да удишемо. За њима врата остадоше отворена. Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...
Коњи су отресали знојаве главе и љутито гризли ђемове, а он је са опуштеним дизгинима седео у санкама, страхујући да сиђе.
кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и сам багрем закукао и више га никад није дирнуо.
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац и по мозгу засекоше речи: —
У стаји њишти кобила. Иза јасенова, пун месец раскрвари се на плоту. — Треба да се радујеш! — љутито рече Аћим. — Па радујем се — готово прошапта Ђорђе. Обојица гледају раскрвављен месец.
И то је био грех. Толико пута је Симка одгурнула његову руку. Гадећи се и љутито. И кад је молио да му допусти да прислони уво на мрку мрљицу њеног пупка не би ли чуо срце — знао је да није веће од
По челу и слепоочницама осећа хладне бобице зноја. — Затвори прозор. — Говедо пијано, ништа не мисли. — Бабица љутито затвара прозор. — Принеси лампу да га видим. дај ми га... Устаћу!
„Је ли мртав краљ?“ свима се обратио Аћим. „Није“, љутито му је одговорио. „Рука му се осушила што није боље гађао“, опет је викнуо, али разочарано.
— Ја сам, Ђорђе — промуца. — Откуд ТИ овде?... Да бог сачува — говори цигара љутито, чудећи се. Дуго ћуте. Он зна, мисли Ђорђе. Срце је кртица што хоће да се урије у земљу. Не сме да пита.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— насмеја се пријатељу пријатељу. — Гле, колики су ти рогови, ах, хах! — А колика је твоја репина? — одсече исмејани љутито, па тресну пријатеља преко лица. Овај га зграби за рогове. Пљас, трас! Поче туча. Окупи се гомила радозналаца.
« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега! — рече љутито, али прегледавши поруб, мајка, смирујући га, рече: — Поруб је у реду, синко. Нигде ништа није опарано. — Али јесте!
— рече јаје помирљиво. — Али најпре реци ко си? — Зар не познајеш своје срце? — чу се смех, а јаје љутито повика нека се не шали ма ко да је: он је камен, а камен нема срца. — То је нешто што припада само лудима.
— Зажелео бих да те никада нисам срео! прогунђа дечак љутито, а Светлосног брега и старице нестаде као да их никада није ни било. — Сада ти је остала само још једна жела!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Нисам нимало нестрпељив!“, довикну црнојка Архимеду. „Нисам нимало љубопитљив!“, додаде риђокоса. Он им окрену љутито леђа, но оне се смејаху даље из свег гласа. Архимедес се задржа подуже у разговору са Еуристеном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смрт Кнеза Михаила“, специјално у Врло интересантан одломак „Анкин сан уочи Светог Николе“, толико уплашила, да ме је, љутито се сагињући за цвикер који је пао с носа кад сам ја несмотрено бануо, озбиљно прекорила што сам у собу упао као
Почеках још мало, па, неиздржљиво нестрпљив, гурнух, најзад, врата која зашкрипаше. Он се трже љутито, загледа се, познаде ме, скочи (спавао је обучен) па се загрлисмо.
— Извол’те, господине пуковниче. — Марш у другу батерију. Знао сам шта то значи: батеријски осматрач. Ја љутито појашем коња, који ме је чекао спремљен, џиднух га немилосрдно у слабину, па прескочих разваљену ограду.
Онда Љубишић нагло устаје, јер неће више да слуша, узима љутито књигу с полице, и после, испружен на кревету, напорно дише, док се његов пријатељ протеже снажно, дотерује своју
И жена која данима није могла подићи главу налакти се, па се загледа у њега очекујући. Он као љутито и мучно упита: — Баш све да испричам? — Све, све. — Онда сте стали усред оне велике траве.
„Како је то неправедно и како људи брзо суде о свему, помислио сам љутито. Ето, уверен сам, сви мисле да сам из беса, онако из дрскости или неваспитања, заузео то место и сео овде, а не знају
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље. И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. Сретен пође уз њу.
Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.
— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.
— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. — Не помињи ми то, молим те. Хтео сам се после изести од муке. Сад је све друкчије, не брини.
— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. — Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно.
Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа ! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..
Разбојник, а осећа. Чудновато!... Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. »Па каква је то девојка?... Зацопала се у разбојника!...
Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: — Даље од мене, кучко, не погани ме! Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам.
— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе.
— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.
— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... — Остави то! — прекиде га Пантовац.
Што није сад онако ?... А сад му се допадају варошке...« — Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија. — Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с ким имаш посла.
А стари се изадре: — Ево ложим ватру. — А кад ти је година? — пита га враг. — Данас, — одговори стари опет љутито. — Па хоћеш ли још служити? — пита враг. — Хећy, — рече старац — него ме плати, па да идем даље.
Она се дигне и стане као и прије викати: — Шта је, шта је? Медвјед се опет на то пробуди и викне јој љутито: — Ама, тко те то опет зове?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Покаткад би полетео неки двопек тачно одмерен и ударио би ме у главу. Тада би ми српска крв ударила у образе и љутито би погледао насртљивца. У таквој ситуацији би једна од девојака запевала: “Погледајте Балканца!
Ћипико, Иво - Приповетке
—Биљет амо! — завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази! — љутито ће морнар и истера је напоље. За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута.
— и пође прама зипци. —Ти хоћеш насилу да те тучем? — понови он љутито и залети се на њу. — Удри, ниси одавна! — пркошљиво, стријељајући га очима, окрете се она прама њему.
кроза сан нешто прогунђа и помаче се, али кад је он, легавши до ње, снажно рине од себе, раздремавши се, рече му љутито: —Који ти је ђаво вечерас? Лези па спавај! —Да лежим, а ти да се украдеш из куће?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Твој те је отац нама дао, ми те нећемо узети силом“. Она не даје ни прсте ни руку док јој отац мало љутито не рекне: „Ајде, ајде, дај руку. Ја сам те дао њима, и ти одсад њима припадаш“.
уланчавају по гласовној сродности, па се писма не пишу, него се ките; из умиљатог језичког додворавања промеће се у љутито одсецање итд.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ух, љут је да се побаци од њега... Румени ордонанс се закашља. Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други.
и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих... Каплар са чворугама по лицу и жутим брковима љутито пљуну у страну. Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли.
Они из ровова купили се ноћу. На завојишту лекари су окрвавили кецеље и љутито псовали. Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели.
Око кујне се ужурбали кувари, којима су за ову прилику дали чисте кецеље и капе. Један обријани је љутито пискао што је пита прегорела. Посилни су једнако долазили.
По небу се поклизали зраци рефлектора, севали су љутито шрапнели, и грмели топови са лађа. Чула се нека хука, брујање. Сирене су плашљиво пиштале.
Крај врата је нешто гребло и скикало љутито. Љубав је крај мртваца имала нарочите дражи. XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА Падали су аероплани на Фландријским равницама,
Псовали су љутито, јер им је низ уморна плећа под сукненим оделом цурио зној, а тешки ранци су резали рамена. Најзад су за косом
У соби пред комисијом скидали су их голе, и ту је један дебели лекар љутито викао, да их све треба упутити на фронт. — Док ваша браћа гину на фронту, ви продужавате боловања...
Петровић, Растко - АФРИКА
да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по ногама, нагло, љутито, болно, скоро као осице.
Док једна пролази са калбасом на глави, неки младић јој смета и она га љутито гура да може да прође. Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— А што, господине, да це вратим баш ја? Мниш ваљаде невјеста сам па ће ме сапријети ова пашија греботина! Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах. — Не, човече, не будали!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А где је био четинички одред? — запита неко. Светислав упаде: — Ми смо брали купине — и он махну љутито главом. — Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш? — Шта имам ја да вас гурам!...
— Једино те „шпасава“... ш’о сматрам да си погинуо при јуришу — правда га „Фикус“. Брана озлојеђен. Дреши љутито мараму и обраћа се Фјодору. — Лези и ти на сто! Фјодор не разуме. Пера га дохвати око појаса и повали на сто.
— Изиђи, имаћеш ти прилике и други пут. Трајко није излазио, већ је напућио усне и љутито гледао преда се, као дете које су казнили. — Ја вас молим, господине капетане... Није ми ништа. — Сад...
Лука се на мене наљутио што сам му мало засекао каиш за бријање. Дохватио га је љутито, савио и бацио далеко у шипраг. Тада је позвао свога посилнога Исајла. — Ево ти десет драхми, да ми купиш нов каиш.
Посао је посао. — Добро, де, даћемо јој нешто... Правиш сад питање, као да ти је ово први пут — одговори ми помало љутито. Бојао сам се да ће она наићи и било би неугодно да опази како се ми препиремо. Зато сам оћутао...
Пришао сам полако вратима и дохватио за браву. Закључано!... Опустио сам немоћно руку. Онда сам је погледао љутито. Претварала се као да ме не види и гледала негде на супротну страну. Задрхтао сам.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сва су звона вјешто била повезана једно за друго. Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу.
Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз селам, што балије
Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји човјече! Давид (као увријеђен, љутито): Немој ти, господине, тако! Док јадни тежак свјешти ваш ред и за кон, а ви одма': ти си луд, ти си будала...
Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде? Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!
Доктор: Но, како име, како се буде звала? Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло... Доктор (љутито): Но, како се буде звала? Давид: Ја се буде звала, 'ајд кад 'оћеш тако.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. — Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?!
снаја, као пре дошао и тражио да му из ћилера или подрума што да, што треба за тај дан, за јело, пиће, она би често љутито одговарала: — Знаш где су, иди па узми! [Баба се разболела, снаха и невеста је негују.] — Децо моја слатка!
— Свећу! — викнуше. Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну. Тамо наиђе на мужа њена.
Ћипико, Иво - Пауци
Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу. —Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да га просипам по овоме путу,
— одговори, и, погледавши је живо у очи, па ухвативши руком поповски оковратник, продрма њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши! А да није овога ... и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме.
— Опрости, знаш, но овакова је навика! Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ' љутито карте. Иво изиђе. Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без
— Младић је говорио чисто љутито. Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: — Имаш донекле и право... Ну за цркву је...
— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Ти ништа не верујеш“, рече Тихо љутито, „што ја учим, а верујеш у све што други говоре. Та ти верујеш да се Земља креће.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
с' отегне, И тек што је хтео да затвори очи, А миш однекуда на леђа му скочи, Лав се тргне брзо и миша ухвати, И љутито поче на њега викати: „Зар ти, мала рђо, код толиких међа!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати? КАТА (зачуђено): Па ту сам, синко! ТАШАНА (унезверено, љутито): Како ту? Сви сте ви ту. И ти ту. И отац ту, а нигде вас нема. Оставите ме тако саму, па...
Од чега те страх? Ама шта је то? (Виче): Стано! Улази Стана. СТАНА Ево ме. КАТА (љутито, прекорно, показујући на Ташану): Шта је ово, Стано? Зашто да ми па ти не јавиш да је она толико болна и оваква?
Али она ни то, ништа неће. И, кад неће, мора да је болесна; него чудо ми је како је јоште и жива. (Љутито, увређено одлази.) КАТА (Ташани прекорно): Е, е, зашто, Ташана, зашто, кћери, тако?
Нико од нас не сме у то да се меша. Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази.
ПРВА СЛУШКИЊА (преплашена, пренеражена): Јао, Стано! Ено луди Парапута где се ваља по авлији. СТАНА (љутито): Па што га не нахраните и напојите? ПРВА САУШКИЊА (уплашено): Неће! Баца хлеб. Исколачио очи.
Хвала, тако ми је сада то драго. (Одбија да једе): Али, да једем, то не могу, нећу. ТАШАНА (мазећи се, као љутито): А зашто? Па ја сам то за тебе, само за тебе... МИРОН (одбија): Не, не могу. И није ред да ја овде једем и пијем.
Каже: нема ништа за тебе. И дрва не може да ти да, већ ћемо морати сучке и врбе покрај реке да скупљамо. (Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре!
(Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме! Не могу ја тако брзо, тако силно!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Охо-хо! још јаче! — Скоро љутито, и сасвим гласно, госпа Нола настави за себе: — Куда то ја, матора жена, застраних...
Напослетку расплете прсте и одбаци рукама скоро љутито: — Шта фантазираш! Какав Јеврејин! Ушли ти у главу они твоји „древни народи”, а бог те пита шта ћу сутра бити ја.
— Намучен стари чиновничић погледа сина некако љутито, скоро са завишћу. Настаде страшан породични тренутак: замор онога који је давао и бринуо, и стид онога којије примао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сјахао сам. Али која вајда, кад не смемо светлост да палимо. Наиђе и командир и пита чисто љутито зашто сам застао. — Сад немамо куд! — вели командир.
Рекох му да досад још нису, али лако могу, ако нас само опазе аероплани. Он погледа унезверено около себе, и љутито махну главом. Почела је дејство и наша артиљерија. Борба је узимала све већег маха.
— Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси.
И ја чујем кроз шатор како командант љутито виче: „Ко је тај који злоупотребљава моје име?“ — Ух, богати... — Баш тако? — Тако, богами.
— И себи сам... — Ништа ја не знам. Рећи ћу: преварен сам исто онако као господин свештеник пука! — вели љутито ветеринар. — Пази га сад: „Господин свештеник!“ — шапну нам Лука. — И веровао сам да је истина — додаје благајник.
Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб и, онако уплакан, набурено гледа испод ока онога дечака. — Не волим! — вели љутито Мића и одречно махну руком према дечаку.
— Море, прогутао би он и то, да се овај амза није смејао вели готово љутито Лука. — Ко веровао? — брани се сада Средоје. — Видео сам ја одмах.
Иду као на егзерциришту. — Па шта ради овај командир? — викну љутито командант, мислећи на командира једне батерије у нашој непосредној близини.
Е, дошло ми је да га ударим. Али не могу да отворим врата аутомобила и шофер ми говори нешто љутито... Посматрам га. Али то није негова глава већ опет клубе, које поче да се мота пред мојим очима...
— Ми смо ти врба; што је више крешеш, а све се, а више, а подмлађује! Коста га погледа љутито, хтеде нешто да каже и заусти оно: „А“ — па се предомисли и само махну руком. У бараци је несносно од топлоте.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У Горњем свету угор је цењен, али бити цењен тамо горе није нарочита срећа за рибе. Нека га више ништа не пита! Љутито машући репом риба се изгуби иза стене, а Седефна ружа се обрати медузама.
« Дрвосеча отвори врећу и зачуди се: пуна врећа маски каквима се играју деца. — Баш сам будала! — рече љутито себи. — Шта ће ми маске ђавола, попова и којекаквих пробисвета?
Ти крадеш! — топну Старац љутито ногом, али се Софроније и не помаче с места. — Украо си ми најлепшу лубеницу! — Није то твоја лубеница!
Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито викну дечаку, маминој мази и јунаку: — Не додируј ме, чујеш?
— Принцезе не чисте двориште! — метла се љутито повуче у угао, изјављујући да је измишљотине сата с клатном не занимају.
— Е па, задржаћу те! — заинати се дечак и стиште шаку, али се Зрака, ипак, извуче и полете у висину, љутито и без поздрављања. Дечак није могао да схвати што је побегла. — Па, ја бих је чувао, Мицко! Волео бих је!
— А где би требало да га тражим? — љутито рече младић, изненадивши се њиховом одговору да се кључ налази у бунару његовог дворишта, испод старог расцветаног
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад Секула речи разабрао, љутито је Јанку говорио: „Ујко Јанко, немерено благо, ти не слушај моје миле сеје, већ ме води на Косово равно“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик. Учитељ и сам појури према прозору, вирну напоље, па се окрену разреду и љутито повика: — Хватајте га! Сви за њим!
— Држи га! Држи гааа! — Аха, не дај тамо! Док је намрштени Паприка са школског прага љутито зурио за њима, гониоци се брзо изгубише у лиснату љескару дерући се колико је ко више могао.
Она се онда приби уз Вањку Широког, свог заштитника, а на то Стриц љутито лупи дланом по стаблу и запри јети: — Други пут ћу скочити с врха букве, па нек буде мило онима који ме мрзе!
— Е, онда ће сутра жандари имати посла и с тобом и с Николетином! — љутито пухну кнез и дуну мимо Николу у правцу школе. — Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу!
Сви праснуше у смијех. Стриц љутито забаци шешир и осветољубиво завреча: — Их, што сам се јуче код Марице најео јабука!
Дај га овамо да му погледамо рану! — забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру. Овако ми је сасвим добро.
— Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу. Љут и посрамљен, Стриц се исправи, сједе и развика се: — Ништа, ништа! А ове рупе на шеширу? Погледајте само!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан. — Несам гу видеја, бата-Коте, — вели
— Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито. — Мане, Мане, мајка ти не плакала! Што мислиш? Ја сам си проста жена па се ич не разбирам и не знајем овај сагашње...
! ’Ајде и ти па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор. А затим метну шубару на главу и оде љутито. — Није без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања.
Питао би је: — Зоне, мори, што ти работи датке Костадинке? — Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?! Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџијска крв!...
Кому ће да кажеш муке и дертови ако на тетку си нећеш да кажеш?!... — Ама што да си зборим? Што да казујем? — викну љуТито Мане. — За кога да ти казујем?... — Ете, за чорбаџијске да казујеш... Што бре!
шебека ћеш имаш, а унуче — јок! — рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее!
— раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, бог да чува!...
поубав оди гардијског поручника, ете... — Ама, збори, де... — Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлијска врата за собом, оставив Мана напољу.