Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ето баш ту, код те шарене и многобројне гомиле, застао је, љутитог и огорченог изгледа, али без трунке оне радозналости, која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Могли су, онако у незнању, налетјети на каквог ћошкастог и љутитог божјег угодника и замјерити му се, па зло по њих. Овако, Раде је њихов, па таман ако се и посветио, лакше ће се с њим
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Напоље песак!... Сад, Раде, сад!... РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду престолу, О некаквоме праву
немоћне Што га је силан оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње огњене, Да му ни онај делић једини Ништавог бића љуљку не види!... Да га не буде!...