Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога! Тако се небо нада ме не пролило! Тако се не вукао потрбушице као змија љутица! Тако се не згрчио као кљувко у решето! Тако се не савио као срп! Тако се по рђи не познавао!
“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?“ А овај четврти, љутица, цикнуо: „Ако чек’о, не пораст’о!“ И зато није ни порастô, већ остао колики је и био.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су се накитиле, — То су т’,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што сам, јадна, од њег претрпила, и једва сам и жива остала!“ 9 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЉУТИЦА БОГДАН Пораниле три српске војводе од Косова уз кршно приморје: једно бјеше од Прилипа Марко, друго бјеше Реља од
Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна винограда, припази ме Љутица Богдане на кобили танкој бедевији; ја не смједох шчекати Богдана, већ побјегох уз кршно приморје.
Поћера ме Љутица Богдане на његовој танкој бедевији: да ми не би Шарца од мејдана, доиста ме уватити шћаше; већ ми Шарац стаде одмицати,
Кад то виђе Љутица Богдане, он потеже тешку топузину, пушћа за мном уз кршно приморје; довати ме по свилену пасу, побратиме, сапом од
Доцкан рече Љутица Богдане: „Ходи, Марко, да се помиримо: пусти мене дванаест војвода, да ти пустим Рељу и Милоша“. То је Марко једва
се вина накитише, устадоше три Војводе српске, добријех се коња доватише; рече Марко Љутици Богдану: „Збогом остај, Љутица Богдане! Да с' у здрављу опет састанемо и црвена вина напијемо!
Да с' у здрављу опет састанемо и црвена вина напијемо!“ Вели њему Љутица Богдане: „Збогом пошô, Краљевићу Марко! Већ те моје очи не виђеле! Како си ме данас препануо, никада те пожелети нећу!
На Загорју, мјесту питомоме, онђе бјеше Љутица Богдане. На Пазару, граду бијеломе, онђе бјеше Реља Крилатовић. На Сјеници, на равној паланци, онђе бјеше војвода
Док погубим кнеза тавнавскога, из Љутица Станка оборкнеза; док погубим кнеза мачванскога, с Богатића Мартиновић-Лазу, — он је паша, а ја сам субаша.
“ Од Подруговића Вук је записао око двадесет песама, између осталих и ове: Женидба Душанова, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Марко Краљевић и Вуча џенерал, Цар Лазар и царица Милица, Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и
Варошица је 1832. године исељена на десну обалу Дунава и прозвана Доњи Милановац.“ 9 Љутица Богдан је историјски неодређена личност (по некима, рођак деспота Оливера, који је владао у југоисточној Македонији).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Злочест је био љутица и Птоломеј, Александров принц, мисирски краљ. Од зла му пробеже његова жена, краљица, к своме оцу.
ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах, љутица и крота, отворан и туп, коловођа и слепчовођа, испраљач и падач, светилац уједно и спотичац.