Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Њему се Ђоша повери, али се љуто преварио, јер га другар онога часа изда и приказа власти. Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али старе баке кажу то и то, и друго. Наше се баке у том љуто варају, и боље је нек ћуте. „Нек ћуте”, ласно је то рећи, али баба Чава зна и каже толике примере како се је привидило
Каже му да се у осталом добро находи, но да се је стражњом ногом на ивер набô и да га нога љуто боли. „ То је најлакше, xоди да ти зубма извадим ивер”.
Овде можемо очевидно познати како се и ми људи, баш као и ови наш зец, често и љуто варамо сравњивајући и сприуподобљавајући себе онима и у онаковим вештма од којих смо ми врло далеко.
Злоба, покварено срце и развраштене нарави љуто ослепљавају човека, и не даду му знати оно што је најнужније и важније, тојест добродјетељ, без које сва наука,
Наши су стари за многе којекакве после љуто пострадали: је ли дакле право и паметно да и ми у њима остајемо и страдамо? Нипошто!
Но мисле такови да су храбри јунаци. И у томе се љуто варају, нити знаду што је право, разумно и поштено јуначество.
Али кад нам ревњиви дервиш дође казивати да тај исти бог самим Турком добро жели, а на све проче народе да мрзи, он се љуто вара, нити има чисто поњатије о богу, о којему овако ваља мислити: мрзити, срдити се, завидиш и прочаја, — то су
” Но у тому се љуто вара. Жеља излишњега подобна је отрову змије, зовоме жеднице, која кад уједе човека или животињу, такова љута и
Притом, ти знаш како је господи мучно угодити. А што велиш да пастири и пастирке нису моје музике достојни, љуто грешиш! Зашто нису, кад чувствују красоту јестества?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
о да нам вреди ђурђевком на мач! Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу шиндру покриће маховина. Страхиња уздахну, опет га љуто стеже у грлу; опет повуче два-три густа дима, па похита наниже к зарошком хатару. Пресамари преко Голога брда.
Африка
да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и
почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме ниједан чај не може да поврати. Н.
Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов братучед, док је Павле говорио, пребледе, и био је блед као крпа. Осмејкивао се љуто. „Ако крећеш у Росију, дугоњо, имена нашег ради и образа, шта причаш онда о талирима?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
потурчењака сањао је озринићки сердар Вукота старога Озру, који је по предању родоначелник племена, и он је љуто опомињао њега и све Озриниће да истребе потурице.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па онда да нас још Полачек у процес ували! Но, то ми још фали! Мани се ћорави’ послова! То је господар Софра љуто изрекао, па неће више ни да слуша, већ мрнђајући удали се. Сад је Шамика између две ватре.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Трудница, на пример, не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било по карактеру љуто (напрасито): главу од рибе, да дете не би имало вртоглавицу; доливано јело јер ће иначе дете имати „засип“.
Ако је новорођенче веома црвено у лицу, биће љуто.⁶² О судбини новорођенчета гата се и по његовом плачу. „Ако дете плаче кад се роди, народ мисли да ће бити радљиво;
„Ако дете плаче кад се роди, народ мисли да ће бити радљиво; ако поред тога и рукама маје, биће сербес (дрско), љуто и дигноглаво; ако испрва ћути, па тек после неког времена почне да плаче без јаког напона, биће паметно“.⁶³.
У Лужници и Нишави сматрају да мало дете не ваља љубити за врат, „да не буде љуто (срдито)“. Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
људима недозвољене, изопаче, за човека кога анђео зачне, а ђаво дотка, за испоснице које природа, хиљадуротка, љуто прокуне и у души им запали порочне маште; за оне који дуго, ћутке, гутају горчину, када наједном из њих
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Веруј, брате, сваки љуто лаже Ко год овде за Пегаза каже Да се само амрозије слади, Не — и траве кâ друга кљусади.
Када једном душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од
свак те радо чека, Јер си, видим, путник из далека, Мајка, сеја за тебе се боје, Јер си самац оставио своје — Но љуто се млада заговори, Ваљало је да сам већ на двори, Збогом сада, ал' кад отле пођеш, Немој наших двора да мимођеш.
Још из пушке једне удари ме, Јоште једном љуто обрани ме, Испаде ми бритки нож из руке, Вас ти клонух, — јао моје муке!
Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише. Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас
чете су турске, Што серашћер унапред послао, Па какве их назад види јао: Поломљене, огњем опаљене, Бритким гвожђем љуто нагрђене, Ага пешке, а бег без сарука, Жива, брате, овог света брука, Ни по бруке да је још од кога, Већ од раје,
Откуд — како — једва ко запита, Свако скочи, пред Турке похита, Сретосмо се, па се покрвисмо, Изгибосмо, љуто с' изранисмо, Без ране нас не оста једнога, Сваки братски бранио је свога, И сам Рајко у бој се нагнао, И он ране
Гдје се оте то причати нећу, Отео се, и сретно му било! Али пуно још Србиња има Штоно Турчин љуто притискао, Под топузом кâ црви се вију, Ни уздисат јађани не смију!
И тај је звук ми душу такнô љуто, У мени срце задркта ми мушко; У души ми се питање то роди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди? 39.
Но љуто се млада заговори, Ваљало је да сам већ на двори. Збогом остај... Но кад отле пођеш, Немој наши двора да мимођеш.
Јер Раде је био недалеко, Те јуначки злотворе је секô, Секô љуто; на друга гледао, У невољи њега угледао, Те довати ону шару дугу И поможе од самрти другу.
Тако Силић реч је потурио, Моју младу Раду поклонио, Ту ме Силић љуто преварио. Ал' што ли је Раде крив ту био? Та он није, сирома, ни знао, Да од оца мому сам искао...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Освитало је неко горопадно и љуто јутро с тешком росом, па старац крену бос да не би расквасио опанке опутњаше. Претражио је тако све завучене окуке,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат'
у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове просу староставних књига, на певници што
стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту увукла, излети испод буктива гаришта, опаљена пламом љуто пропишта, побеснила пуста гуја немилости, у грудма гризе срце, плућу, кости!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.) У првој труби чујем фрулу седме и у ме има да се збије, зграца, аждајин тутањ, налет скакаваца.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим једна страна његова постаде прозирна, љуто зелена, огњена и виолетна а друга доби огромно тамна осенчења. Како се зове тај градић?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ту је држа дуго врјеме; Кад је доша’ Спасов данак, Љуто цмили ђевојчица, Љуто цмили, не престаје; Ћешио је љути змаје: “Што м’ је тебе, ђевојчице?
Ту је држа дуго врјеме; Кад је доша’ Спасов данак, Љуто цмили ђевојчица, Љуто цмили, не престаје; Ћешио је љути змаје: “Што м’ је тебе, ђевојчице?“ — “Како што је, плахи змаје?
“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити. Ал’ јошт плаче ђевојчица, Љуто плаче, не престаје; Ћешио је плахи Змаје: “Што м’ је тебе, ђевојчице?“ — “Како што је, плахи змаје?
Да ми с’ хоће драги смиловати, Да се хоће са мном помирити, То би мене много мило било; Е се на ме расрдио љуто, Да је за што, не бих ни жалила, Већ за једну грану рузмарина; Зашто сам је у суботу брала, У неђељу другом
“ Љуто куне Богданова мајка: “Ој Мораво, водо валовита, Што утопи мог сина Богдана, Што ћу јадна без њега једнога!“ 219.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам. Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега. Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.
Промислите се добро па ми јавите, немојте ову красну прилику пропуштати јер ћете се после љуто кајати... Тако је баба Сока говорила проводаџиско слово својој снаша Јули и доиста јој је искрено говорила, није
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТУРЦИ ЈЕДАН ЗА ДРУГИЈЕМ СВИ ОДОШЕ, ЉУТО СЈЕТНИ. СЕРДАР ВУКОТА Ја сам Озра ноћас на сан гледâ. Бјесмо пошли двјеста Озринићах, и толико поћерали коњах, да
Тад задоби плату у принципа, на годину стотину цекинах. Поп је пао љуто од старости, па је драшко у Млетке ходио да донесе од Млечића плату.
Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Ђе си, Марко, нагнута делијо?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци јој главу откинули, а пси месо разнели, а ветар вуну на трње натерао!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Цар се уплаши па запне стријелу на овога чоека и љуто га обрани кроз обадва крила. Чоек падне с коња и врисне од муке и жалости да се до неба могаше чути, и завиче: „Моли
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Тако нашавши вас наоружане и укрепљене, непријатељ ће се посрамити, сујетно и љуто разобличен побећи ће, и ништа не урадивши од вас ће далеко отићи, а ви се спасавајте и величајте и мирни будите, и
Песма осма Ирмос Седмоструко већом силом халдејски мучитељ љуто распали пећ богочастивима. Спасење видевши, Творцу избавитељу вапијаху: Децо, благословите!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове што закашњавају.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Руке јој опуштено, лако лупише о црну даску. Једва је дочекала да се врати. Три недеље није био код куће, па га се љуто ужелела. Вечерас, док је, окупана, облачила чисту кошуљу, ухватила је себе у заборављеном смеху.
Шта си очекивао од мене? — Некад нисам морао да ти поновим наредбу. Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи. Кроз слеђену помрчину ниједна мисао не може да пусти жилицу. Јасенови узалудно чекају ветар.
Али је све остало у њему било кисело, љуто, мокро. Он је преклан. Отац га звао да дође на вечеру, он се забио у јасле и покрио сеном. Звао је и Вукашин.
Од мраза, људима пуцкају ноздрве и они љуто псују војску, владу, крала и сваку власт на земљи. ...Сва су му сећања бистра и сва извиру из Вукашиновог одласка,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сиједи, под старости ледом Што изнурен дркћеш као суха грана, И носећи иње по свом челу бл'једом Што посрћеш љуто под бременом дана, Да ли памтиш?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кад помисле да су их пристигли, онда ће им даље измакнути. Ова њина пишта пријеварна биће сумњом отрована љуто; лаковјерни земаљски сужњеви бич ће страшни сумње испитати: она ће их свуда спроводати, она ће их свуда претјецати
Са првијем Адам покољењем на земљи ће љуто пострадати од Сатане душегубитеља (јер ће Адам први плот човјечку облачити и почет носити): зли властитељ ада
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам заштитник закона па ћу, као такав, наћи пута и начина да тебе и твоју дружину љуто каштигујем због вашег антидржавног понашања“. „Све ће добро да се сврши“, проговори напослетку Милон.
То што наше папе сада чине, одушевљавају се просветом Грка и раде на њеном васкресенију, љуто ће им се осветити. Човек је добар само онда кад једноставно живи, не тражи да зна више но што му је потребно и не тежи
Очекивао сам, чим кроз онај први калем пустим електричну струју, да ће се таква струја појавити и у другом калему. Љуто се разочарах кад видех да није тако. Моја основна замисао, рекох била је погрешна“. „А ипак вам она није дала мира“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И то пет година после навршене педесет и прве, и после ратова, и после свега што је било и прошло, али се љуто и дубоко у души и у телу урезало.
, онако отрован и наоштрен да се љуто освети, враћао из Шапца, из посете Лази Бркићу, шефу и техничком директору оне прокопавајуће конзорције и „ондашњем
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Истина, мислиоци су понајвећма једнострани, љуто ексклузивни. Али то и јест њихов главни недостатак. И зато од појединог од њих, узета сама за се, и не можемо
А тај се гријех (или је и то само болесничко сујеверје) љуто освећује. Тако је то. Чим човјеку слика смрти пред очима изгуби само нешто од своје оштрине, чим само за трунак
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку. Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Види га један најстарији миш, па завиче дружини: — Ко је мој, близу рупе стој! КРАВА И ВО Љуто остарио један во, тако да се већ није могао с мјеста макнути; него би преживао.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и упре у њ плашљиво очима. —Умро је, — одговори мирно дете и загледа се у ватру. Њу у грудима љуто жицну, као да јој је ко заринуо нож у срце. Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад. Нико не трену оком.
Испије чашицу ракије и, љуто уцвијељен, пожури да своје достигне. Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио
Биће да их је љуто жеђа морила: неколико пута заједно у тројицу долажаху пред каменицу; сумњиво се обазиру, напели уши, фрчу из ноздрва
И поред покајничких мисли, силно га потреса ово „си россо пассионато” и љуто се каје. Југо је дувало када је он за младих дана пловио широком морском пучином као парон барка „Санта Луциа”.
Мали Иво Полић повратио се кући осрамоћен, љуто плачући. Мајка га топлим пољупцима тешијаше. Већ у деветој години оделише га од куће и мора.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њихов Поп-Добрињац им је и владика и патрика. Тврдо држе све четворо поста и љуто се крве са сваким ко то жели... Средину заравни заузели Колашинци. И око њих су дрвљаници од пушака.
Поткошена, као по срцу ударена, као да иде за истин– ским носилима. Па се љуто отимље и снагу јој као огањ обу– зимље жеља да не омекша, да не попусти, да не увреди векове који су у њеној крви
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО (Из символа моје вере) Гвожђе је црно, Злато је жуто. Злато је меко, Гвожђе је љуто. Силник се увек Уздао у то; Тим противнике Многе ућутô.
људи Стајали круто Да ничје чело Није погнуто — Нит’ би им црно, Нит’ би им жуто, Нит’ би им меко, Нит’ би им љуто — Не би им нико Слободу спутô. Ја барем чврсто Верујем у то.
Ако и Декембар превари те љуто, Немој да ти очај надање пресеца, — То исто понови у години новој, И та има пупих дванаест месеца.
Петровић, Растко - АФРИКА
да без четрдесет хиљада франака не могу стићи до Бамака; да ми зато треба пола године, и да ћу боловати, и да ћу се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и
почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме ниједан чај не може да поврати. Н.
Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Видећемо како се Черњајев љуто преварио. У 8 часова ујутру већ је цео штаб био у шуми на висовима, северно од Алексинца, а западно од Шуматовца.
Кад опет дођох себи видех да сам поново y оној честој шумици са једно десетак Руса и три Црногорца. — Љуто ли пострадасмо — рече један Црногорац. Један Рус брисаше сузе: — Само да није Кирилов убијен!
Сад смо поново стајали пред оном несрећном искрченом пољаницом, на којој пре једнога сата онако љуто пострадасмо при јуришу. Пољана је била засејана труповима наших изгинулих другова.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да с’ видела како ли сам У бој скорио, Да с’ видела како сам се Љуто борио. Да с’ видела кад ми стрела Срце пробила, Од крви се, управ овде Ружа створила.
Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети. Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји? Једна чада у Турској, а посвуда друга стењут љуто, жалосно, — ах, прегорка туга! По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости!
Храбра Иракла врагова љут полк диже на небо. Љуто ту гоњеним јест красним примером он. Ево, и теби је судбина дала задатак не лаки: Славе узлетит на врх, вечну ил'
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом.
Дирнуо сам ти у част, али се љуто кајем. Сад ти клањам се до земље, признајем ти дивну красоту, И пред светом, ево, скидам ти, бане, капу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној утроби... Ал’ што га нема — Тога Ђурашка?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нико ни да се нашали! Старцу се то нешто грдно ражали и љуто га заболи, и, да је имао суза, грко би и болно проплакао.
Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати. Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом, испрва тешко, као да се мучи и натеже, па онда лакше, учестаније и
у 'ном пристранку? — Јесам. — Оно су све пометенички и гињенички гробови.. Све је љуто, немирно, горопадно и тврдоглаво на 'вој планини и испод ове планине. У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1862. ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ Ране моје љуто тиште, Мила, дивна Црногорко! Моје груди помоћ ишту, Испаране на бојишту. Помоћ, помоћ, Црногорко!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг. 5 И секира кад љуто засече дуб: и јагњету вук — кости кад млави зуб; немо све свему тугом верни остане друг.
ХОР ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ Запојте ми, сестре, Никад не остави Бог Ни срамно у ропству, ни љуто у јаду Народ свој најдражи, Избрани љубљен свој. Вечни Бог, Вечни Бог Штити нам Израиљ.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Шта је? Болно, радосно га погледа, уста јој заиграше. Али, кад га виде таквог, љуто намрштеног лица и као камен хладног, њој само у грлу пукну нешто: — Ништа! А једнако се смеши на њ. — Како ништа?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55). Ко пре Ђурђевдана убије змију штапом, нека тај штап забоде у лук, па га црв неће
Ћипико, Иво - Пауци
Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио... Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.
Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол. Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.
— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. Та га вијест љуто жацну: — И ти? — рече сухо. — Е, да ча ћемо овдје?! Брзо ће нам све однит', а брат пише да је посла' пинезе.
Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије
— Ко за то пита! А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво. Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста... Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.
— И надам се! — Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи. Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се”! — Говори и таре зној с лица.
— навали он, силно потресен. —Узми, друго немам што да ти дам. А дајем ти за нашу љубав, не за друго! Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и сјајне дворове лиже. Силна се забуна деси и Азок развали врата, Па с бујном дружином својом нагони
Кића је преплашен ћутô, Но туга Звездану узе и она зајеца љуто. Крајичком кецеље своје заклонив образе мало, Она окрете главу. Ал' шта је кравару стало До њених детињских суза!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сока је била упадљиво лепо дете. Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од оних других двеју маторки.
за све и свачије наслеђене и стечене способности, пошто се прочује нешто из Сокине родитељске куће, говорила би: „Љуто дериште, као и покојна мати јој... Биће да није ни сасвим здрава, болесни јој и отац и мајка...
Девојчица на то хистерично врисну, и баци оцу у очи, љуто и дрско, питање: Ко те је научио да тучеш дете, рођено дете, а никада ниси ни кера ударио! — и излети из собе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
од ципеле, А око кроз подеротину лица: Учи угласти костур камена и сарделе; Па узбудљивије од љубичица Мирише љуто млеко непомужених крава Кроз планину!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сав дрхтећи од умора седе Ведран, и не гледајући где седа: на мекано је увек седао. Кад, гле, шта га то љуто гризе, као ватрица пече? — Ко сте ви? — пита мајушна црна створења. — Мрави! — кажу му. — Зар не видиш?
Дешавало се да је био тако уморан да је заборављао за чим он то трага. Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда! Можда изгубљени кључ и не постоји?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гдје су наше муке?... Гдје су наше жртве? Зар не чује нико: све јаче и јаче Крв наших отаца како љуто плаче И како се тресу оне кости мртве? Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара...
1908. ПУТНИК Не могу даље! Овдје ћу стати, Гора ће мени покоја дати. Гора је вазда примала оне Што љуто пате и што их гоне. Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Против те заповести побунило се цело њено биће. Али како да помири несрећну браћу која су се љуто завадила „око врана коња и сокола“?
Како је то изгледало, довољно речито сведочи један запис с краја XВИ века: „У љуто зимње време свлачише и наге на земљи бијаху, а друге наге, свезане за опаше коњске, вуцијаху.
тако сложену личност као што је Марко Краљевић (на крају песме Урош и Мрњавчевићи): На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода!
Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати младу и зелену!
Ти нијеси посјекао Марка, већ посјече божјега анђела“. На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије! Ти немао гроба ни порода!
му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
“ Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно
Турчин ману, а дочека бане, на сабљу му сабљу дочекао, по поли му сабљу пресјекао. Виђе бане, па се разрадова, љуто сави и отуд и отуд, еда би му главу осјекао, јал' Турчину руке обранио. Удари се јунак на јунака.
Но ти подби један комат сабље, удри, љубо, мене, ја Турчина: мисли, љубо, кога тебе драго“. Али Турчин љуто проговара: „Душо моја, Страхинова љубо, немој мене, но удри Страхина: нигда њему мила бити нећеш, пријекорна бити
Ал' је женска страна страшивица, страшивица свака од пашчади, баци комат у зелену траву, љуто врисну, далеко се чује, жута хрта за уши подбила, те се с њиме коље низ планину, а Турчину очи испадоше, колико му
Кад Лазару ситна књига дође, књигу гледа, грозне сузе рони... Да је коме послушати било како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово — од руке му ништа не родило: ни у пољу бјелица пшеница, ни у брду
Јер знадеш ли, моје чедо драго, кад оно смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не имао од срца порода, ни
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
торби Апетит у мензи Уживам у чорби То са тим у вези Млеко је пиће Што јача мишиће Много волим слано Кисело и љуто Младо поховано Горепоменуто Једите тесто И много и често На шпорету шерпа Паприке се ломе Лепа шаргарепа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дође к њему веселим образом пророк Натан на разговор. Помало, помало док се увезоше у беседу, ништа му преко ни љуто не говори, ни га чим обличује да га не засрами. Зашто стидљив приговор човека на јарост диже.
Него ли ангел, човечији на мозгу судац, њихова свест у оно доби сукоби себи скопост: та и нападе на њих, љуто сапре их и уплаши. С никојим принуђивањем опрепасти их, натера их да искажу своје зло.
И нигде ниодашта се не препадати ни се што љуто опренепастити да би одашта. Вере ради сваки се човек спаса, когод право с чиста му срдца у Христа верује.
« А цар мнеде да се Тома њему со тим исто подругује и јадовито гледну на апостола и љуто заповеди својој стражи да га ухвате кано једну лажу преварну, и у добоку помрчну јаму тако заједно и с оним трговцем
Перси и Татари Цариград облегоше с великом силесијом узимати га, пак с божијим судом изарад те им пробе, сви изгинуше љуто а град с христјани уједно здрав и читав од њих оста.
Али Татархан лукав и безчовечан а на новце лаком, лепо их напре прихвати, дарове од њих прими себи, а после љуто се осече на њих пак, по сланике ружно празне и с прећњом оправи их на траг.
Свако љуто недоумљивање: од буне ври у небу. Карлагања велика а јунаштву нејма доби, нит се зна чији је мејдан ни разбојиште.
И собом сам цар, с које му рад неправде, с царства испада и на љуто сиромаштво потпада. Прилучује се и то, те под неким и врло младим новоизбрато постављеним мудрим царем свој му земљи у
Огањ сасма љуто клокоће; распаљујући и ка море ода дна њихајући ш њиме преко мере силовити ветар а смрадљиви, што излази из Левијатамов
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...