Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
високоуман, а он неће нипошто себе да понизи да од другога што прими, а јоште, што је црње и опачније, хоће силом и на љуту срамоту и друге да научи, пак говори пуст што му год на памет дође.
У таковом без закона месту мора човек за љуту невољу овога лекара совјет слушати, мора онога истога који га дави и мучи с својом крвљу хранити.
мора сиромах тумарати по мраку и главом које о шта лупати и нос гди не ваља завлачити; мора, ако му се и неће, за љуту невољу блудити и као изгубљена овца заблуждавати, и ако ће анђелско срце имати, принужден је и штетити га и покварити.
видиш, ко год хоће, у синодическим књигама, да су и иконе и мошти само за просто почитаније (и то касно, силом и на љуту срамоту) допуштене, и сад су свуда те вешти чудотворне; а вешт чудотворна, то значи која имаде свемогућега бога силу у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сирома старац дуго је имао љуту муку са мном, док ме је научио полагано и разговетно читати. Зато вам препоручујем где вам буде дужност о детињој се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: — Дарнули су љуту гују испод камена!... И сам би им ђаво опростио, али он никада!... Тај ће се светити на седмом колену!... 12.
Станко осећаше нешто узвишено у души својој. Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину. Он приђе свештенику, скиде капу па рече: — Онда, попо, дај ми благослова!
9. ОЧАЈНА БОРБА — „Ко ти ископа око?” — „Брат”. — „Зато је тако дубоко!” Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак. На авлијским вратима затече Пелу, Леке кабаничара жену, нешто љуту, где грди шегрте. — Да се нисте и ви тукли с ким гођ? — запита је гђа Габриела. — Нисам, слатка,...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била. Толико су шље- мали некакву љуту ракију да им се најзад учинило како им с неба намигује мјесец, па су истрчали у двориште и стали да вичу: — Хеј ти,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Већ смо видели да она пуно тога не сме да гледа (нпр. мртваца, пожар, змију итд.), додирује, једе („начету“, љуту и сл. храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та што ће ружа без сунашца свога?“ То млада рече, лати га за руку, У оку сјајном ону љуту муку, А руку њојзи стиште Стојан мио, Па вако оде говорити тио: „Да, ја се спремам, ја ћу некуд поћи, И то скоро,
Ох ту његов грдни јаде! Кад сунашце понестаде, Кад завичај слађан ману, На срдашцу љуту рану, Када из ње крв потече, Заш' не пусти да истече? И у свет се јада(н) вину, Оде, ето, у туђину.
беше љубак, тио За срце га уватио; Учини му с' да г' укине, Учини се баш за њега, Те се саже, утрже га, На љуту га метну рану — Крвца стаде, бол одлану. И заче се жиће друго. Лепо беше, ма не дуго.
Тако седи он у куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није
токе, Токе златне од четири оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да Толико још беше на путу: Тако Србин бије ваистину, Кад удара на освету сину. Пушке циче а крвца се лије...
Силан Вељко, ватра жеравица, Свак' му момак љута убојица, Ал је ево љуту гују нашâ: С њим се бије они Раман-паша.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
њему плоче, па кад ли јуриш тенковски поче: тај ти је крчме рушио, тај ти је бурад бушио, тај ти је чаше сушио и љуту крџу пушио . . . Ево новине! Новине ево! Двије ми банке дај, тако ћеш причи, живио чичи, најзад сазнати крај.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Једна црна птица прхну у љуту светлост. Можда је он уистину демон. Он лети у светлост муње, са црним огртачем који се шири око њега.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже целог, до семена.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич — косу девојачку, Љуту гују ручконошу?
воке, Младе воке витороге, И јармове јаворове, И палице шимширове, И заворње босиљкове, И бич — косу девојачку, Љуту гују ручконошу.“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
мирисна цветна трава по равним дубравама, вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу косе и цакићу белегије по љуту челику, а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно, те сада те молим обоје: да Ме исхраниш и да утишаш буру љуту душе и тела мојега. Јефимија усрдно приноси ово теби, свети.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то много, све саму ракију, љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине.
— Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Замаријала се, па и заборавила! АНЂЕЛКО: Дајде једно ладно пивце и љуту! ИКОНИЈА: А шта ћеш сад? Мислим, за посо, и стан... АНЂЕЛКО: Важно је да сам се вратио у Београд!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Она, та Циганка са Васкиним очима и врачара што му сваку ноћ баје и гата на кост. Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту.
Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља,
Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута.
Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
преслатке љубови, та иста љубов твоја, коју људи криво разумеваући и злоупотребљавајући, служи им на раздељеније и љуту мрзост?
на покрову таковог интова (у који за улести ваља се пењати по мердевинам) седим као неки римски диктатор, и победивши љуту скудост и суровог мучитеља убожество, аки у победоносном тријумфу улазим у славнији и лепши град него је икада Рим
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо. Угасивши жеђ љуту, пресићени смо стали, С утољеном жељом дубоко оданули, И с заједничком мишљу смо се погледали, Па, приступив бунару,
Ал' у дубини плахи се колути вили; Невино задовољство што нам радост чини Изгубили смо! Жеђ љуту смо утолили; Ал' доле, на усталасаној површини, Ах, не могасмо више огледати лица...
Ал' данас љуту ја осећам грижу До саме сржи сваке своје кости, И плачем: сузе једна другу стижу; И грцам: „Мајко, молим те, опрости!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXXВ Много ли је загонетно У природи што се стиче. Кад убију гују љуту — Још се дуго она миче. То трзање само трпе, — Не разуму хладне стене.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Косе моје на сабљу врази моји вијут и ногама тлачу ме, а по лицу бијут; чада моја прогоне, Марсу љуту дају, и тим срцу мојему жалости задају.
Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас. Зар мисли да ћу пасти жртва злобе?
Јован Пачић ЈЕЗД КОЊИЧКИ Лепо сабљу тргнут бритку И у љуту рушит битку, Кад нас трубе зове глас; Знамен кад се напред вије, Бубањ поступ вес’о вије, На јунаштво храбру нас.
Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А
По ланитје бијут, Скрежешчут зубами, Власи на меч вијут, Топтајут ногами: Чада расхишчајут, Марсу љуту дајут На жалост мње горку.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
("ја сам био човек сиромашан") и у дубокој једноставности открива хајдучију као принуду ("јест ми било за невољу љуту") и као самоодбрану од обести турских господара.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
узме земљу коју је раније извадила испод момкове стопале, мало његове косе и комадић хаљине, све то стрпа у једну љуту паприку, затрпа све то у ватру на огњишту, »и као што то све гори, тако и момак да гори за девојком« (СЕЗ, 40, 65). П.
Ћипико, Иво - Пауци
Али нигдје никога уоколо: свугдје снијег и гола дрвета што се на леду грче, као да љуту студен осјећају. Угледа у снијегу коњске трагове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Питам, вас, трезвене људе који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и пустити напоље љуту аждају греха да хара по колебљивом и слабом људском стаду? Не! Не наглимо! Не рушимо!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Страшна јулска жега и мори и пали, Снуждио се листак, не жуборе вали, И кад ветрић пирне кроз ту жегу љуту, Врео прах се диже по равноме путу Па се вије, кружи и све шири бива, И кô лаки вихор у небо се скрива.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Траже савета отац и мајка, али свако другачији лек предлаже: — Дајте детету мед у млеку! — каже бака. — На љуту бољку — љуту травку!
— каже бака. — На љуту бољку — љуту травку! — уверава их видар, а дечак равнодушно слеже раменима, у своју чаробну кутију зури, уши му као локвањи расту,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Која књига од Стамбола града, цар га у њој на војску позива, на арапску љуту покрајину; која књига од Будима града, краљ га у њој у сватове зове, у сватове на кумство вјенчано, да га вјенча с
Кад дођоше граду Цариграду, диже царе силовиту војску, отидоше преко мора сињег на арапску љуту покрајину, те узимљу по мору градове, четрдесет и четири града.
“ Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем: јест ми било за невољу љуту!
Прелећеше сву богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-капетана; како па’ше, оба загракташе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а овај буљи у мене као рак и пита: „Хоћемо ли да тргнемо по једну љуту?“ — Баш се ви простаци разумијете у школу! — подругљиво дочека кнез.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију заповест ваљало им је то подносити.
А свој свога ни у љутој тузи и невољи... Зато ту и сваку каштигу Бог и напушта на нас, те за љуту невољу служимо туђином, свако зло теглећи а никакве нам хвајде из тога кахања диринџена, ни плаће које не имајући ни
много више Богу и људма згрешују неголи шумске харамије и ноћни хрсузи, јерно они и неки узрок одговору се имаду: за љуту невољу је њима на тај злочести пут ходити — које са зла бежање ропства ради и зарад сиромаштва, глада и голотиње.
занату и књиги научи га, свачим напредује му и гови, човеком га и добрим господаром учини, — а после да од њега тегли љуту невољу, бригу и прогону из своје му куће и добра кроз њега излазећи. Је л' то лепо и слушати а камоли пропатити?
Овце су вам клали и јели вуци. Ама, којино благосивља годину, то ће нам зло на добро обрнути. »Погубићу — рече — љуту и злу зверад из ваше нахије.