Употреба речи љутњи у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

У љутњи својој, сав тај крај којим га је провео отац и брат, тргујући, он би био најрадије спалио или продао, заједно са оним с

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

које Ћопић, можда и несвесно, прихвата, јасни су и узвишени, а оличава их деда Раде, чист и отворен и у нежности и у љутњи.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Могао је да стигне одавно. Већ сам стрепела где ли је одјахао. У оној првој љутњи, свашта је могао... Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

им ово узалудно трагање и страховање; они се управо настраховаше, те и то осећање мораде уступити место другом — љутњи.

већ као што је ред, прави погодне за тај случај изразе лица: неко је рад да прикаже своје искрено учешће у капетановој љутњи, неко изражава сету или болећивост, други се мрште и љуте, — како је ко схватио значај самог догађаја...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Нисам ни помислила. Други је неко помислио. Шапнуо ми. Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Арнаути одмах вешто окружише домаћина. Јер се мењаше у лицу и све упорније погледиваше за женом. За једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности