Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања. Своја кривица се обично заглађује љутњом. И он се наљути...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Туђин, туђа вера! Пропали Сарош. И онда, откуда ја смем... ТАШАНА (прекида га с љутњом и иронијом): Гле! Гле! (Уноси му се у лице и заборављајући се у љутини и једу): И ти још имаш да се љутиш?