Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моје је ножеве искухала моја баба Мага, те њима сад љушти кромпире и пори рибу. С мојим микроскопом играју се деца, гледају бухе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
био је у стању да, за тили час, истеше Сунце – које се плази – у дрвету, лако, као да ножем, не дрво, него јабуку, љушти.
Оно је било видно, издалека, изнад пољана у житу. Фарба на том кубету почела је била да се крњи и љушти, и да опада, па му је Исак јављао да треба новаца, да се то оправи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Окрећући се попут вретена, девојка напушта свој путени оклоп, као што се љушти банана показујући наги плод. Бел Амија хвата страх који суши грло.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
полен, сипи лирски, чудотворно, алхемијски, а ништица шишти, шкљоца, гута мајку, гризе оца и оштрећи љуте канџе љушти кору са наранџе. ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже.
Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јесте ли видели запад пред вече, како пљушти? (Тада се стари људи сећају ратова и буна). У самој ствари, то сунце љушти Џакове поморанџи и лимуна... Кад заврши, седне у рачваст храст И поједе све то, у сласт.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кажу да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе. Остави ме без друга, родићу ти за два друга.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Крије дукате у недрима, љушти стеничаве и смрдљиве механске миндерлуке од Паланке до Пеште, и страхује. Да бар увек има и овакву, топлу собу.
Данас, одмах ће је истерати. Само што прескочи праг кухиње, упита је: — Је ли истина оно што си ми рекла? Симка љушти кромпир и не подиже главу. У ћутању, њена суза исече се на ножу. Она. му не показује лице, а он види ту кап на ножу.
— Ти ме жалиш? Она сагну главу и наже се над тепсију с кромпирима, настављајући да им љушти меку, земљану кожу. Ја само себе жалим. Ти и твој отац бисте ме у капи воде попили.
— Родићу ти! — с мржњом викву, а он то не осети. — Истина ћеш родити? — Сигурно. Она настави полако да љушти кромпир. Никада није био тако несрећан од среће као сада. Истина је, помисли, гледајући је како плаче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А Београд, после тога, опет удари у бес и расипање, док оном голом народу не остаје ништа него да и даље љушти ону пројетину и пасуљ, од којих пре времена остари и пропада.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
зглавци као оглодани, од тврдих дугмета, штављене поставе, јаких конаца, и вреле материје испод утије која просто љушти шнајдерске прсте. Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад.