Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне. С десне стране одвоји јадан прамен косе и метне га у уста.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима. Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Увуче своје мало и меко тело, које се никако није гојило ни мењало, увуче га у крут циц као у порцеланску љуштуру. Само јој глава вири, козја глава оштре косе, са два мутнотамна ока, с великим носом, њушкавим и треперавим, с мазним
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Море да сте их видели кад су јели шкољке... А онај зејтин смрди, да се угушиш. Један још узео љуштуру шкољке и срче оно смрдљиво уље... Пих! и капетан Војко пљуну. — Ама, бре, какве су ово џукеле што по целе ноћи штекћу?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва је последњим погледом успела да обухвати сјај свога малог сунца, а већ јој се у испражњену љуштуру увуче слани морски ветар. Рибар однесе зрно бисера, а један дечак узе бачену шкољку, очисти је од песка и принесе уху.
— рече Јежица Хоботници. — Боље да си Главатог Угора одабрала! — Боље да никог није изабрала! — с негодовањем уђе у љуштуру Рак-пустињак. Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље! Како је немирно кружило јато риба!