Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На девојкама звече низови сребрних и златних новаца, а под ногама чврстих планинаца тутњи земља, рекао би љуља се...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А овде у рову, у подруму битке, рђају шлемови на киши и хоризонт се љуља. Кад би макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— О, родиће, сине!... Мора родити! Та оваке земље нема ни у Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља... Видећеш ти како ће ту бити добра пшеница!... Огњан поруча, па се диже те прихвати опет рало и ошину волове...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема. На њу кидаше бесно и њено рођено срце, а нема ко да га одбије.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
му пастве, него седи као станац камен или кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору. Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив.
Гледа у башту. Тишина; нигде никог. Ћарлија ветар, ваљда је он и залупио баштенска врата. Љуља се ластар и дрвеће и цвеће. — Гле, гле! Боже, баш к’о да су живи!
овамо код куће, око шпорхерта, а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси онај бели пешкир, и где се љуља онај цимер од жутога плеха.
Африка
Не знајући како да сачувам себи ово истинско чудо од декора, ја га снимам лагано, обрћући се око себе, у чамцу који се љуља. У Салеу ми се нуде два сасвим смешна дерана да ми буду вође кроз варош.
Црњански, Милош - Сеобе 2
и беду, примети како се у дну ходника, у полумраку, млађи људи окупљају и хватају у коло, које поче, лагано, да се љуља и повија. Зачу се туп удар ногу.
Ђурђе је причао да је заиста млада, лепа, витка, пуста, црна. А како се љуља у куку, то се не може заборавити. „Гле, гле!“ довикну му на то Ана.
Петар се, кад чу како Павле хвали ту жену, насмеја. „Ђурђе каже да се, у стражњици, љуља!“ Павле онда исприча да је тачно да се та жена љуља. То јој је нека навика. Ваљда зато, јер је стидљива.
„Ђурђе каже да се, у стражњици, љуља!“ Павле онда исприча да је тачно да се та жена љуља. То јој је нека навика. Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима.
То јој је нека навика. Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима. Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи. Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра.
у прави, непролазни, огањ љубости, према сапатницима, него је био колебљив, као што се грање, старих, врба, лако љуља, на ветру. Он је јахао, погнуте главе, неколико сати, за тим својим сународницима, а после се вратио.
Она се прво бранила, дивље, поче да га шамара, а затим поче да уздише, и најзад поче, дивље, да га љуља, и љуби. Али, сад, у колима, на светлости дана, кад су пошли, кад је Ђурђе почео да јој говори, као да ништа није
за време патријарха Чарнојевича, који је кукао да је његов национ, на бурном мору, у мрачној ноћи, лађа, коју олуја љуља. Старац је, видев како национ лута, а Господ не помаже, посумњао био, у својим писмима, у Бога.
Рече да је прошле године још одлично скакала, али да је ове године, као луда – мења галоп, мења корак, љуља се као пијана, а чим пође на највише препоне, скрене – као да би села. То је проклета женшчина. Опасна.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Придржи ти само земљу да се толико не љуља — рече пијани чича Тришо крчмару — а ја ћу се зачас попети на дрво и њега зграбити.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мислила је да ће дунути ветар, Тиса почети да се љуља, десити се нешто огромно и неочекивано. Није се десило ништа, бар је она, Рашида, убеђена да није.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Неиспавано и слабуњаво, било је после све тише. Он поче да тихо певуши и да је љуља, а ћерчица му леже на груди и заспа. Спремао се топал, пролетњи дан, после кише.
она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како се, мада је тврда као камен, ипак лако вијуга и љуља. Учини му се да никада није овакве жене видео. Отпутовао је из дома братовљевог, кроз неколико дана, наврат‑нанос.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸¹ За њу је опасно и да се љуља на љуљашци, јер ће јој дете стално патити од несанице. Даље, она не сме раскопати гнездо, јер ће јој дете пузити; не
Према својој прописаној улози, отац у нашој традицијској култури нипошто не узима у руке мало дете, нити га облачи, љуља, храни, ретко га носи, а још ређе милује и љуби.
⁷ Будући да се више брине о деци, мајка више и утиче на њихов развој, посебно у млађем узрасту. Мајка дете носи, љуља, доји, пере, облачи, храни и подучава га хигијенским, друштвеним, верским и моралним правилима понашања.
Милићевић, Вук - Беспуће
Може да се усели кад хоће. И они се растадоше. Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души. Послије се покаја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово збори, љуља се да пане. Прихвата га, с коња му помаже, На земљицу Гојко га полаже, Полаже га, а мозак му гори: „А Мој брате,
Ја је нећу преживети. Јуриш, јуриш!“ — Веће скочи, Већ унапред силан крочи; Но шта му је, зашто стаде? Ето с' љуља, ето паде, Пушка њега погодила, Прискочи му јадна мила, Већ долете, већ притече, Већ крај њега млада клече, Већ
киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена; Небо, земља, све се ускомеша, Све заједно оће да се смеша...
Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља ето по прашини, И још глава и десница рука, —
Али деде привати ме јако, Пусте су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане, Ал' Милета прима га са дора И на траву меће крај чадора, Њега меће, а мозак му гори: „А мој брате,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево их онда, извиру, неко путељком из кукуруза, неко плови царском џадом, цестом државном, па још се и на кобили љуља, трећи трнапи из првог сутона право за вечерњу софру — дућ!
Види га, и то ти знаш. Е, јеси прави Џакан, нема ту шта ... ОРАСИ Поскочан, ватрен чичица, члан Врховног штаба, љуља се већ сатима на леђима дурашног босанског коњичка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Мој се често љути, али шта ћу, кад не могу, ето, да се разбудим. СОФИЈА: А дете плаче? МАГА: Љуља га, ето, Никола. СОФИЈА (Максиму): А да л би ти заљуљао дете?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
специјални фазон: седа у столицу за љуљање и цирише своје преостало пола литре у дугим гутљајима, не престајући да се љуља.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Проблем, дилема: Како да дане скупим у букет изворно росан? (Шта ли се љуља? Можда још траје спирање муља?) Не видим с трона Дрво живота. Жедне ми очи трњем се пуне.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се, шуми зелено море. Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!
“ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец у Јапри води.
“ — ускликну птица, ал у том трену гнездо се крену. Чупави Славко убрза ход, љуља се гнездо, пијани брод. Сирота чавка у чуду била: кроз маглу гнездо плови без крила ил можда под њим креће се пањ?
ЗЕЦ: Јесен ћеш само једанпут срести, чучни па бирај шта ли ћеш јести, свуда се љуља океан трава, нижу се војске купусних глава, још само Шаров да чвршће спава.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стар је војно трула јаворина, Вјетар дува, јаворину љуља, Киша иде, јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар Дува, ружа се развија, А од кише бива веселија,
Трговац је бешу доносио, Бабо сину бешу куповао, За њу дава три товара блага — Да се љуља чедо пренејако. 239. Јово ми се санком кара, Као да се разговара, Боље санком, него с мајком: Санак ће га
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Или сјај јутарње буктиње Сунца, што диже у бескрај, па нас љуља, у плаветнилу, као росну кап? Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи?
Мотор лупа као срце. По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји. Онај други љуља се као сенка, недалеко од нашег. Питам рибаре шта им уче, у школи, деца.
Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти. Тетурам се по палуби, јер је брод почео да се љуља. Ветар душе. Мада ме је Блажевић једнако покривао, јер се бојао да ми месец „не шкоди“, мени је хладно и дрхтим.
Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет. Дрхти, љуља се, одблескује. Губи своју тврдоћу и сав се претвара у сенке, што се љуљају у киши.
Далеко, у стајаћој, широкој води, суро, као нека галија чуварица у луци, са својим црвеним светиљкама, љуља се острво Париза, са старим зидовима и готским кулама.
се и звиждуци; најзад, младићи грлатији и шакатији, побеђују, и све се слива у огроман пљусак и клицање; гомила играча љуља се, пијана од пролећног заноса, пред декором, који је „космички“, и све се смири у тешкој, огромној теми бола, која
У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу. Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо. Јавља се жуд за мраком.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!...
Сунце одскочило, па греје благо и топло и растапа оштру јутарњу свежину, а наш се ланац љуља и креће, пење и спушта и све граби унапред.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама. Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.
Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе. Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Преоблака За сто облака: Куља и куља Талас љуља. ГОСТ Први пут је јутрос у град Дошао један Лукац Млад. А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и глáва.
Уморна, кад треба заклопити око, Легала сам увек на његове груди И слушала како, к’о море широко, Љуља ме нежност једне моћне жуди. У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха.
— Не. Студен ветар беспоштедно дува; Очи пуне суза; земља нам је сува; Наш се свет снова из темеља љуља. А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв.
владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За мајку му отишли сватови. 8. РУГАЛИЦЕ 1.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бобан наздрави гвардијану. Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије. Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше. Фратри се превијаху од смијеха.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ноћ је тако дуга, скоро с бојом гроба, У њој моја глава ево већ се љуља: Ја укочен стојим с каменом сред зглоба. СЛОБОДА ЈЕ УСАМЉЕНОСТ Сâм сам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
снегом, лако и вешто скаче с гране на грану, па се дугим рукама без зглобова и костију хвата за чуперке дрвећа и љуља, гибак, увек млад и најбржи. Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка.
“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Па ми дуну сав пухор са цигарете у очи. Ја трљам очи и погледам у лампу: љуља се. И под и дуварови и таван све се таласа, а ја га сваки час питам: „Је л' те, молим вас, може ли се иначе?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло. Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а
А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Ћипико, Иво - Приповетке
Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не знајући како да сачувам себи ово истинско чудо од декора, ја га снимам лагано, обрћући се око себе, у чамцу који се љуља. У Салеу ми се нуде два сасвим смешна дерана да ми буду вође кроз варош.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И сви се смеју, па им изгледа као да се они платани клате и све се љуља. И деца се смеју, па чак и стари капетан Зарић, који седи за суседним столом и вели: — Еј децо, бог вас не видео!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је: већ у овој појави, хтели-нехтели, морамо гледати симптом који казује да се читав двојезички систем у ствари већ љуља, као што ће се ускоро дефинитивно и срушити, до у темеље потресен логиком живог и разумног језика.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева. Највише, најопасније да се она љуља, издиже.
Највише, најопасније да се она љуља, издиже. И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да
И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо у чаршији да види
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 143). Чемпрес (ціпреѕѕуѕ ѕемпервіренѕ). У једној причи »се лорко ствара у чемпрес, те се љуља као да га вјетар цуља« (СЕЗ, 50, 1934, 174). Четруна (цітруѕ медіца). »Као велики лимун« (Вук, Рјечн., ѕ. в.).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из истога разлога мења се и нагиб Земљине осе према равни њене путање која се љуља, а по овој путањи селе се и еквинокцијалне тачке, повлачећи за собом и промену годишњих доба.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Синови моји, који се тамо врзмали због Јулице, описивали су тај цвикер: огроман, страшан и кад виси и љуља се, и кад се усади на крупан нос госпа Ноли.
— Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани ждрали”. Лепо је то казао Лаза, за воду.
У трговини није имао грчку срећу, а у животу поготову никакву. Врло висок, тежак, у ходу се помало љуља. Чист Грк, који се у туђини не осећа добро, и може понекад скоро да се расплаче над успоменом на родни крај — тај као
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
О клатну стиче дете појам још у колевци. Најпре му над колевком обесе о канап какву стварчицу, те се она љуља а дете је прати погледима и забавља се.
дете том направом забавља мачку; обеси о браву од врата парче папира о канап, па се од свакога додира мачкине шапе љуља тамо и амо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гранчици попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара гіовінезза.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прошло је љето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ниједног славуља; Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... 1908. БАДЊА ВЕЧЕ Вечери света, хоћу ли те и ја Славити пјесмом радости и среће?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Познајем ове дугачке ноге. XXИ Пљуска се ракија у зеленкастој боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на кривим ногама, журе ноге узаном стазом, пење се стаза