Црњански, Милош - Сеобе 2
Подиже своје хлебове и оде према лазарету, као да јој ништа није казао. Али у њеном ходу, њеном љуљању, било је нечег, лаког, чега дотле није било.
Пошла је, као ветар, весело, сасвим другаче, него што ју је, малопре, гледао, и он осети, у њеном лаком љуљању, као неку нову вољу, да човека понесе и слуша.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од