Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње огњене, Да му ни онај делић једини Ништавог бића љуљку не види!... Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће душман видела, Син Арабије, бесно ринути У мутан песак мора сињега. ЈЕЛИСАВЕТА: Шта рече?...
СТАНИША: И ево ти се, божји престоле, Идоле бледи мухамеђана — Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку рушити У којој нас је мајка брижљива Певајућ оне сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала