Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
меким корацима ронили су се облуци, а трбушасте мјешине сједиле су им разметнички за шијом, у блаженом гаванском љуљушкању, издигнуте у сунце над ознојеним и препланулим лицима.
Углачало се као морски шљунак у вјечитом крилу плима и осека, у непрестаном љуљушкању валова и пјена. Сад све прелази преко старих ожиљака милујући их својом глаткоћом и односећи им утажења хладом свог