Употреба речи љуња у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Јованче се нетремице загледа у њезине уплакане сјајне очи и упитно надиже обрве: — Зар ни мене не волиш? Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности