Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— запита ђед и отац. — Богме, кад сам на врх брда ижљегао, врћући се дома, једном сам руком начинио роге а другом њаке, па викао што сам више могао: ово, кадија, тебе, а ово ти суду, а ово ти хоџи, а ово ти души, а ово ти имену.
па ишћерала јариће у планину а оставила дома зубун, па почне пухати шјевер, а она с објема рукама почне давати роге и њаке шјеверу, говарећи: — На шјевере, а прц марчу!