Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
” Не долази у обзир! ЈУСУФ: Предочио сам ти шта би могао бег. ХАСАНАГА: Зâ њга ја имам адут у рукаву! Да га адутирам како ми падне на памет! ЈУСУФ: А шта мислиш, ако он теби адутира?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тек што Еро замакне уз поток, ал̓ ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те преда њга: — Да видиш, мој човјече!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када цару тужбе додијаше, посла на њга Ћуприлић-везира и са њиме три хиљаде војске. Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју и ухвати
Не носи ми крило позлаћено, а тако те не одбјегло друштво јутрос рано у пољу Косову!“ Ја не чујем, нити хајем за њга, већ ја носим крило позлаћено. Опет ђедо јаче подвикује: „О делијо, живота ти твога!
Купује га Туркиња ђевојка, даје за њга два товара блага; она оде да донесе благо, враг донесе булу удовицу, удовицу Џафербеговицу, даде за њга три товара
за њга два товара блага; она оде да донесе благо, враг донесе булу удовицу, удовицу Џафербеговицу, даде за њга три товара блага, и три коња што ће носит благо! Љуто куне Туркиња ђевојка: „Води роба, Џафербеговице!
“ Була води роба драгокупа, води њега двору бијеломе, пак донесе воде и сапуна, те окупа дијете Грујицу, пак удари на њга одијело, и донесе господску вечеру.
Кад обуче дијете Грујицу, тад га покри златали-тулбентом, па се у њга млада загледала, па ми оде млада говорити: „Лијеп ти си, мио побратиме! Та љепши си од мене ђевојке!
је ли се досад оженио; ако бог да и срећа донесе те с’ не буде јоште оженио, ја ћу млада баш за њега поћи, јали за њга, јал’ већ ни за кога!“ Мајка Анђи онда проговара: „Бре, не преши, моја шћери драга!
дође Зуко од Удбиње, уд’ри барјак у земљицу чарну, пак ђевојци пружи десну руку, ђевојка се и сама подиже, и усједе за њга на ђогата. Онда Зуко окрену коњица, и полеће преко равна поља као зв’језда преко ведра неба.
им има скроба овсенога и дебела меса овнујскога; ал’ ти ђецу ја послати нећу док ми не даш брата Милутина, и уза њга три товара блага, јер су скупља два банова сина од једнога сужња из тавнице“.
дозивље Лијеша војводу: „Ко је овђе Лијеш од Пипера, нек изиђе пред таваницу клету, Пипери га на откуп узеше, даше за њга све пиперске овце, и још много небројено благо, и сувише робињу ђевојку“.
је овђе Селак Васојевић, нек изиђе пред тавницу клету, дошла му је остарила мајка, од паше га узе на откупе, даде за њга краве и волове и бијеле овце и јагањце, још сувише небројено благо“.
снаха, стра м. страх, пра м. прах, вала м. хвала, уватити м. ухватити, итд. итд. Врло су чести и застарели облици: њга м. њега, сватом м. сватовима, Турком м. Турцима, за сватови м. за сватовима, пред сватови м.