Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а вата га санак, Њему с' чини е се бели данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и
Ал' највише лепотице жале, О њему зборе, па дивно га фале. Та све је, веле, у његака дично, Све у њег' једно уз друго је слично: Уз врат витешки она коса дуга, Уз око сјајно она тија туга.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. — И ја! — вели Блитвар. — И ја! — потврди Вртиреп. — Меника је зло!