Употреба речи његови у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

тамо натраг читав парк; за његовом совром се пије шампањер, малага и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка и српска господа... Али просјаку још није уделио...

“ Истина, рана не беше опасна: могао је лако преболети, јер гониоци његови не смедоше му близу прићи, него су издалека револверима пуцали на њ.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Крокодил стане казивати какова су мужества његови прадедови чинили, по тому доказујући да је он најблагороднији од свију животиња.

“ Мегавизос, персиски сатрап, дође к Апелесу гди ови изображаваше. Слуге и оружјеносци његови блистаху се у злату. Ученици Апелесови сматраху на господина са удивљенијем, а кад ови почне разговарати о живопиству,

Све је то грађанину ништа. Кани се хоће ли неће ли; његови господски зуби нису томе научени; закуси што, ал' не може да прогута.

На велике људе често се и велика завист диже. Његови зависници оклеветају га и налажу на њега да је он с неправдом и грабежом собу једну злата напунио | у коју никада

С најбољим срцем, за своје непостојанство, ником није кадар добра учинити: његови исти сродни и пријатељи не смеду се на њега наслонити: о њему се управ може рећи да у ветар говори; да све што добро

Ако је и богат, кад се разболи или у какву скорб упадне, што ће му богатство помоћи? Напротив, исти сродни његови радо му смрт чекају да што закваче. По смрти да ко чека другима полезним бити, то је сујетна надежда.

Онда ови, за прехранити се, закоље две-три овце што ту имађаше, а кад и тога нестане, а он убије и вола орача. Пси његови то видећи, реку између себе: „Бежимо одавде, ако нисмо ради да и на нас ред дође!

човек све о лукавству мисли; ваља се с њим добро узети на памет; он и кад спава, све о лукавству сања; његови су посли тако замршени да ко га се добро не зна чувати, на коју се год страну окрене, наћи ће се у његовој мрежи.

” Питају младога Темистоклеа његови врсници зашто је постао тако замишљен и од свих забава и весеља престао, који је узрок толике промене.

Да је Велики Петар хотео да његови Росијани остану како су им и стари били, они би били и данас као Татари; али је богопросвештени монарх знао да то

се нико не хвали с благородством својих старих који није наследио оне исте добродјетељи и преимуштества чрез која су његови претки благородство заслужили.

и погрешке, које и сам он како би ваљало није кадар приметити, сљедователно: нити се стара да се од њих како отресе. Његови најбољи пријатељи, или за преизлишњу к њему |љубов, и сами те погрешке не опажају, или му их праштају и извиновљавају,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

На том путу наше слово бледи, наша нит се тањи, селимо се у кртице и мраве! С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе! СИНГЕР Мића Савић иде преко поља, на коњу носи шиваћу машину.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

) Ово што ћу сад да вам пишем, причао ми је мој отац Алекса да су њему његови стари причали, а он није запамтио: — Кад су саме спа’ије с царским бератима у Србији биле, узимали су од сваког жита,

” Ја сам слушао мога оца, и сећао сам се целог живота свију његови̓ совета, и био сам спокојан, задовољан и срећан. Следујте мом примеру, следујте тој чаши мога оца, не само у пићу него

вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали.

Оду његови момци у Зеоке и нађу кнеза Станоја код куће, кажу му да иду у Београд, и да и̓ је ага послао, и хоће онде да ручају.

Турцима Шапчанима једнако смо говорили да они не трпе муасере (опсаде) за хатер Фочића Мус-аге и његови̓ субаша, но нека и̓ протерају из града, пак ми са њима да будемо у љубави као што смо и били, иначе и они ће сви

” — Возе наши возари побрзо, и угледамо Живковића на Дунаву и сустигнемо — јербо његови не возе. Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем. Запита нас Живковић: „Ако Бог да?

А што смо ми новаца дали, док смо Бећир-пашу откупили од Гушанца и његови̓ крџалија!” — Рече Сирчић алај-бег: „Истина је тако, ја сам са везиром у Београду био и очима гледао”.

чули сте и добро знате да су шабачки Турци, не могавши трпити од нас бојеве, лане из града истерали Мус-агу Фочића са његови̓ триста момака јаничара; пак су сада с нама у миру и љубави, као што смо и пређе били, а иначе би погорели.

Карађорђевог) Ја сам од части мога оца Алексе описао житије, Но ово сам заборавио, које мислим да је најважније од његови̓ дела.

А где ти је отац?” Кажем да ја не знам. Пожалим се арамбаши, да ми његови момци узеше кесицу и прстен. Он фришко посла три момка а она тројица дођоше; упаради и пита ме који је узео.

Зовну нас његови служитељи у другу собу, где мало тек поседимо, изиђе нам други ађутант, и почне говорити француски: „Будући даје Лорд

у двор фиршту Метернику да му предамо писмо (на немачком језику) које смо начинили у име народа српскога, но служитељи његови кажу: „Дођите ујутру око 10 или 11 сати, онда ћете моћи предати.” 31.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици. Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...

својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.

Што може сам да стигне — добро, а што не може, то опет стигну његови самсари, које он поносито зове »моји калаузи«. То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја.

« Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће. А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.

— викну неко од дружине Живанове. И док би човек оком тренуо, на брду горе остаде сам Живан. Оставише га његови. Он застаде мало, па довикну: — А нека те, куме, нека! Наћи ћу ја тебе и сутра! То рече па нестаде и њега.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари. Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.

Савете је давао озбиљно, укоре благо... А свакад је говорио истину... И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових папоxијана. Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.

Криво му што га тако брзо прозреше. Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... Ћутећи дођоше до хана.

И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати. Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.

— Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!... Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...

И би му мило, па се рашћерета. Осећао је као да је међу својим друговима. А то су и били махом суседи његови: Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло

— Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао...

Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... На Станкову душу као да планина паде... Јадни његови родитељи! Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!... Као да је град потро...

Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. И глава му поче падати на прса...

И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...

Па се диже, погледа своје људе и рече: — Ко хоће нека иде за мном! И изиђе из шатора, а његови за њим. Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.

Свако срце живље закуца... У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... Зека диже руку: — Браћо!... Бог нас слуша!... Чуо нас је!... Гледајте!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Момак се један по један отпушта. Све иде као у несрећној кући, а новци се троше као киша. Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Мила кишбиров и Нóва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци, јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.

Е чудо ми нико! Та кад сад неће, а дà кад ће, ђавола! А зар сам ја опет био бољи кад сам био његови’ година?! Тане му госино!

— А после, — наставља Аркадија кондуиту Радину, — има још и ту луду нарав да не да ничијим колима испред његови’ кола. Тàки потера поред њи’! А вешт је, обешењак, да изврне туђа кола само док запне левчом о левчу!...

— Па то је онда луд човек! — Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи. Трезан, и боже помози; ал’ кад је пијан, нико с њим не може да изађе на крај.

— Е, па збогом! — вели поп Ћира из кола. — Срећан пут! — поздрављају га његови, гђа Перса, Пера, па и сама Меланија, која се опора вила од лаке несвестице, у коју је малочас пала кад је видела

ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ, његов, а да пасоша нема зато што су му диндушмани његови украли најпре пасош, па ће после и коња, па зато га, вели, и продаје сад јевтиније.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села. Некад молбом, некад силом, везаног, одводили га натраг или у село, код куће, или у манастир на молитву и

Узалуд би му његови опет долазили, молили га да га воде кући, он би их некако страшно, крвнички све одбијао. — Богородица (а варошка

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати. Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.

Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко објављује да га његови пријатељи од посете на његов имендан поштеде. Таково још нигде нисам читао.

Гостољубив је био и пријатељи његови радо су му кућу посећивали. На лицу би му читао доброту, и доиста био је добар, али опет више је добар изгледао него

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Тада јој се допао: био је стасит, озбиљан, снажан и целом својом појавом уливао јој поштовање. Запросили су је његови родитељи и она је одмах пристала и заволела га. Али су убрзо и још пре венчања настали чести неспоразуми.

Ствар је само у томе што се они његови подвизи не могу сматрати јуначким, јер су оне доцније врлина негативног порекла.

— Ја то невидим. — Ја знам да не видите и то је интересантно. Каплари једнога стања жешће га бране него његови ђенерали. Ови признају да је оно рђаво, само, веле, „нема ко да дође место нас“.

Африка

Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих. Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за

Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски издужен све до

Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.

Манконо је село на скоро двеста километара од Боакеа. Његови становници су из племена Ђула, које, зато што презиру земљорадњу и лова баве се само трговином, сматрају за црначке

Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се Уаватара. Чим пређемо његове границе, ући ћемо у краљевину која се зове Конг.

слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.

Сви његови људи су било у лову, било у пољу на раду, или иначе. Он ипак одлази да их тражи. Ми се налазимо између два грдна канари

Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена.

То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред њега његови су државници и дворани. То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

у тврђави, изнад војних тамница, откуда је могао, и голим оком, да види улаз и излаз пукова, и страже пред капијама. Његови прозори били су виши од фасада капуцина, пуних крстова и анђела, а отварали су видик и према утринама, где су хусарска

Док би његови војници трчали на воду, капетан би легао у траву и чекао да се сви напију и њему донесу. Имао је у такве дане израз

у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави. Његови коњаници имали су и тада утисак да се налазе на егзерциришту и да јуришају на Турчина од сламе, по команди, пиштољ, па

Кад се коцка, кад части, кад пијанчи, сви му кажу да су његови рођаци, сви би да се побратиме, сви га љубе, а брци су им од вина влажни. Сви певају, сви се деру, око њега.

Официр форпоста понудио им је да чекају у стражари, али је радо пристао да се разместе, на чардаку, где су његови војници разастрли неколико славонских плетера.

Кад би се неко у том свету женио, или разболео, његови рођаци дошли би да то јаве Трифуну, или Павлу Исаковичу. А грех је био тежак не отићи у тај свет, на сахрану.

Каткад би се смешкао. Што је госпожу Кумру, љутило. Све до оног дана, кад су његови Махалчани хтели да изврну оберкригскомисара Гарчулу, Трифун, селидбу у Росију, није жени помињао.

Па се тај процес дуго одуговлачио и није се утврдило, је ли баш, тако, или никако, рекао. Иако су га били денунцирали његови сународници. Павле ће, међутим, са тим човеком, моћи да путује, лепо, сасвим сигурно.

“ В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО По причи Исаковича судећи, његови братенци стекли су утисак, после, да фамилија Божич није онаква, какве су биле породице њихових сународника, које су,

Валдензер се учини, заиста, грдосија, Павлу, изблиза кад је обукао дуг, плави капут у кући. Његов трбух, његови образи, његови кукови, били су округли као неки бурићи.

Његов трбух, његови образи, његови кукови, били су округли као неки бурићи. Међутим, био је насмејан, и пажљив, и упозоравао је госпоже на степенице.

Очигледно, куће су биле све раскошније, и луђе, што се више ближио престоници царства. Он и његови братенци, богати Исаковичи, били су навикли на простоту и сиромаштво.

Теодосије - ЖИТИЈА

А када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, оцећајyћи натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гдедаху, а и велможе њихове са њима

Добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као мало ко други, монашки чин исувише поштоваше, тако да су и сами родитељи његови зазирали и стидели се, такву брижљивост и закон врлине видевши у младом узрасту.

Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше размишљати да га по закону ожене. А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин

Синови његови и синови синова, и сви благородни у Господу и по телу сродници, плакали су и жалили и раздирали ризе, и шта нису чинили

Ко сам ја, недостојни, да си ме светим твојим молитвама ка Богу удостојио да небески и свети његови анђели дођу к мени, и твојом појавом да овако мени говоре, и да из унинија подигну и узвеселе душу моју?

Јер и ту беше дао много злата за подизање тога манастира, и зато га његови житељи сматраху као ктитора. После тога оде ка светом оцу, митрополиту тадашњем, Костандију, а овај га љубазно прими,

његову, новом Израиљу, учини својом силом да и ова од сухога креча миром извире, јер су неисказани и неиспитани путеви његови. Видевши опет ово самодржац и благородни који су с њим дошли, чудо што чудеса превасходи, плачем плач подизаху.

милости дивимо, по апостолу који каже: „О, дубино богатства и премудрости и знања Божјега, ,јер су неистражени судови његови и неиспитани путеви његови.

који каже: „О, дубино богатства и премудрости и знања Божјега, ,јер су неистражени судови његови и неиспитани путеви његови.

И као што га прво даде мени молитвама и благословом, и сада ће га такође дати коме га Бог научи. Када су његови синови и цви мали и велики плакали и спремали погреб, послаше светоме у сретање, говорећи: — Владико свети, немој да

и уставима православних и христоименитих народа, веома похвали Бога због овога, јер нису напразно ни узалуд били многи његови трудови за њу, него изиђоше у богоугодно дело, и као од апостола, изнад свакога приноса, прими их једини који познаје

Насамо рече краљу Владиславу своју помисао. А краљ и благородни његови, хотећи га зауставити од такве намере, падајући на земљу, много га мољаху и никако га не могадоше задржати, јер је

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али је ову реформу остварио тек Вук Караџић, пореклом из Србије, у коју су се његови преци доселили из Херцеговине, где су припадали племену Дробњацима.

године Људевит Гај је увео код Хрвата штокавски дијалекат као књижевни језик. Људевит Гај је био, као и многи његови сарадници, пореклом из Загорја, из области северозападно од Загреба, где се говори кајкавским, словеначким дијалектом.

По правилу је ово достојанство било наследно у роду племенског старешине. Али ако би се његови потомци изметнули, одрасли племеници би се скупљали око „зборне главице“, збацивали би старог „војводу“ и бирали

У Лазаропољу се један од највећих родова зове Дракули: аромунског је порекла и сви су његови чланови јако црномањасти. Једино се они баве сточарством и сваке године слазе са стоком у Солунску равницу.

Откако се значај прилепских сајмова почео губити његови трговци су се разишли на све стране, нарочито моравском долином: има их по свима варошима до Ниша, у Алексинцу, па чак

Даље је Никола Пашић, бивши председник српског министарства, тврдио да су се његови стари из тетовске котлине, из села Рогачева, преселили у Зајечар.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: И он је отишао, управо нестао је. Сутрадан нађено је крај Дунава његово одело, у капуту су нађени његови документи, чак и лична легитимација и ствар је била јасна.

(чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: „Мислим да ће то бити мој бивши надзорник на грађевини, руски емигрант Аљоша”.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Атаман је имао криве ноге, јер су сви његови били јахачи, али је газио као да се не налази на једва једну шаку широкој дасци, већ на облацима.

Њему је било довољно дати десетак бомбона да ћути, у почетку мислим. У току времена његови захтеви су се повећавали. Јуче је тражио педесет динара. Данас ће стотку.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ко би помислио да ћу постати богатији од њега и од његови’ синова! — Можеш Бунипарти свећу упалити. — Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову.

И мушкима служи као журнал: како Шамика какву хаљину начини, то његови другови одмах по његовом кроју наручују. Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати,

Кречар, и он је срећан човек. Има жену, његову Агру, која му у свачему гове. Његови пријатељи су и њени пријатељи; једно друго никад друкчије не зову, већ „душко”.

У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу. У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер. Богат спахилук, имућни чиновници.

Уједно и њему изређа какав ће то бал бити, што Полачекови угодно приме, као и то да буду његови гости. Већ је и ручак готов. Поручају. Шамика се још мало забави, па се препоручи и кући врати.

— То не, има он већ своје људе, који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери.

Ако се ко усудио, одмах му је рекао: „Руку иа срце! Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. Доиста, Шамика је прави мученик.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и бачен пред улаз у тај чудни дрворед, којим је имао без даха да пројури, а у ком су место стабала стајали непомично његови земљаци, из којих је израсло шибље.

Под свом опремом, месо његово било је сасвим згужвано. Његова проседа, жућкаста коса, оштра као чекиња, и његови барусави брци још подрхтаваху. Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну.

Тек кад чу да ће снаха да му роди, поносит на своје Вуковиче и Исаковиче, као и његови стари, пође да их види, изнурен, од путовања, трговања и подлости, на које беше навикао.

Путовао је црквеним пословима у које га брат беше умешао, враћајући се увек, пољупцем, тој жени и детету, као да су његови.

Баш га се ништа није тицао тај брат. Ни његов нос, ни његов трбух са којим је побољевао, ни његови послови са калуђерима, о којима му је сваки час говорио.

Кад му брат и неки његови другови почеше говорити о Русији и одласку у Русију, он их први поче пријављивати војним властима и подметати им лажне

Вук Исакович пролазио је кроз Виртемберг, са успоменама о којима није говорио и које су и старији његови официри само слутили.

Мада је, као и остали његови другови, морао да научи да игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз

После тих вечери, и он и његови другови обично су приређивали пијанке до зоре, урлајући уз гусле, ван себе од речитости и снаге.

Навикли да се у свему управљају према команданту, његови официри посматрали су Исаковича и сад, тим пре, што се нешто шапутало у пуку о његовом познанству.

пролећа попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и његови војници, али све као у свом позоришту, не дотичући се чистим рукама тих ствари, и чувајући тон веселости и увиђавности

И не само он, већ и његови официри, па чак и војници осетише нешто што их чињаше ломнима, тако да су се гегали после битака, као кроз сан.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Посебно је опасно да детиње име чују његови родитељи пре ручка.⁶⁸ Осим негативних магијских прописа (табуа), постоје и позитивни прописи везани за обред крштења.

мог кумчега Живојина (или како му је већ дао име) да га Бог поживи на много лета и година; дај Господе Боже, да његови родитељи дочекају да и’ одмени у сваком послу и терету, да им буде од сваке помоћи, у радости весеље и срећа, у

знимљив обичај који се обично изводи када дете напуни седму годину живота, а састоји се у томе да оно само (а негде његови родитељи) развеже оно парче пупка које је сачувано после рођења.

Многа знања и релативно једноставне вештине у традицијској култури дете усваја тако што гледа како то раде његови родитељи, старија браћа и сестре, а онда и оно само покушава да то изведе.

овај део нашег народног блага, дечје народне игре, започео је да прикупља и описује Вук Караџић, а посао су наставили његови следбеници: Никола Беговић, Вук Врчевић, Милан Ђ. Милићевић, Лука Грђић Бјелокосић итд.

Стога је разумљиво да у свести народа превладава мишљење да су за карактер детета одговорни, пре свега, његови родитељи и породица (што је у великој мери тачно, ако се узимају у обзир само интракултурне разлике међу личностима).

(Јукић, Ј. Ф.), „Народни обичаји у Босни“, Босански пријатељ, 4, Сарајево 1870. Јунг, Ц. Г., Човјек и његови симболи, Младост, Загреб 1984. Јунг, Ц. Г., Психолоија и алкемија, Нпријед, Загреб 1985. Јунг, К. Г.

Кум је у овом важном обреду заступник предака, а његови (погача и печено пиле) су жртва вилама како би допустиле прелазак детета из нељудског, природног света у онај људски,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За људе које алкохол производи у што не може ни једна срећа, које његови каравани однесу до таквих сувати где се путник више не досећа суморне станице одакле крете ни да ли би до ње да се

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Попут младе животиње, осећао је нелагодност улазећи у свлачионицу испред сале, где су се гурали његови вршњаци показујући нездраву боју коже и бубуљице. Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика.

Та ноћ се првих година Жан Жиковог добровољног изгнанства појављивала уоквирена леденим кристалима носталгије. Његови дланови на топлим девојчиним бутинама, а около бела пустош...

Све време си ти водила, а ја једва успевао да ухватим корак! Хтела си, у ствари, да наљутиш свог момка. Касније су ме његови другари пребили у гардероби и бацили међу зимске капуте... Али, вредело је! Погледала га је први пут са љубављу.

Човек уобичајеним покретом скида брисаче, али шта ће коме његови брисачи? Да их угради на волове? Ваде пртљаг и крећу за Ружом, неком само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад

Матавуљ, Симо - УСКОК

Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим празницима, које обично весело очекују Срби.

Помисли само то да барјактарство није прешло на њега, но на млађега му брата, не дадоше му његови рођени браственици! — Па шта ће бити, најпослије?

Сви га мичемо на душу, по твоме законику, нâко, рече сердар, да га убију твоји војници, да послије његови не траже крв од нас.

Тако је трајало до уочи Видовдана. Тога вечера кнез, мимо свој обичај, задоцни на вечеру. Његови су га дуго чекали, па се почеше бринути.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(1897—1985) ће створити нови, супротни тип дечјих јунака; од питоме и послушне дечице неће остати ни трага ни гласа. Његови су петлићи кивна и незадовољна дружина, сналажљиви мали пробисвети, препуштени улици и себи.

је везан за сељаке онакве какви су, какве их је у детињству видео; саучествујући у њиховој муци, он их и воли због ње. Његови поправљачи живота само су сањари и добричине, који свуд око себе осећају безизлаз и зид, и, попут Насрадин-хоџе,

Такав је и у младости био; кад би његови вршњаци смишљали какву подвалу, нити је у томе учествовао, нити их је осуђивао.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Руски учитељи, Максим Суворов, Емануило Козачински и његови другови, спремају целу једну генерацију српских свештеника и учитеља на руском језику и у рускословенској писмености.

Оригинал је написао Емануил Козачински, као ректор карловачке латинско-словенске школе, и дело су његови ученици играли у Карловцима у јуну 1736.

« БОГОСЛОВСКИ РАД. — На свима пољима на којима је радио Орфелин је имао успеха. Његови бакрорези показују добра цртача и вешта резача; илустрације у Житïю Петра Великог, најбоље штампаној и по спољашности

Исто тако одлични су његови картографски радови. Али свој прави списатељски рад Орфелин почео је побожним књигама. По броју својих дела Орфелин

После смрти Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ

Буквице су изишле из одломака из Јована Златоустог и навода »елино-греческих књига«; најранији његови први покушаји Вънацъ отъ алфавита и ХристоиΘïа јесу слободни преводи са грчкога.

У својој верској критици Доситеј логично иде још даље. Као и сви његови учитељи и узори: Јеротеј Дендрин у Смирни, либерални протестанти и просветитељи у Немачкој, као Петар Велики у Русији

Он је писао у стиху и у прози. Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку.

Али као црквени човек он је и за стари рускословенски, црквени језик, и пише таквим рускословенским језиком да су његови ученици поједине његове оде морали просто преводити на српски.

Видаковић је био познат нарочито као романописац, и он је творац романа у српској књижевности. Његови многочитани и често прештампавани романи ови су: Усамленый юноша (Будим, 1810, 1836, 1852, 1881); Благовонный кпинъ

Видаковић је писац слабе оригиналности и његови романи су не само угледања на популарне немачке ритерске приче и филозофско-педагошке романе но често проста

Очевидно је да он ради без веће спреме и без нарочитих књижевних способности. Његови романи су пуни недоследности и противречности, психологија је наивна, готово детињаста, тако да се Вук Караџић у

Милићевић, Вук - Беспуће

Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци. Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди.

Само пред старијима од њега развлачило се његово натмурено лице, пуно понизне и претјеране љубазности; његови гвоздени и чврсти покрети омекшавали су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је

И онда протабају ходником његови кораци и мирис цигаре продре кроз пукотине од врата; зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како

да проживљује напола успаван дане, да лута сам око Уне, да зури у воду, у планине, у плавичасту даљину, да га носе његови снови као једна широка ријека с лаганим током на којој он плови полеђушке и са затвореним очима.

Звоно застаде у тренутку кад он ступи на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене. Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого

Оно место на Дунаву силном, Са ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци,

— Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји, цветови његови, Процветао, брже увенуо; Дани твоји, меки вруле звуци, Тија ветра вечерњи су зуци, Зајечали, таки нестанули.

ИИ У његови млади груди Разгорели тешки јади, Залуду се ветрић труди Да и мало поразлади, Јер кадгоде лађан пирне, Све то

Што јађане луче ита На та места страовита, Костурницу обасјава, Де му срећа мртва спава, Поломљене каже кости Од његови сви радости, Замукнуше тужним муком, Што он поби својом руком. Ох, да му се само даде Време врнут уназаде!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А како те ноге служе? — пропитује се путник, коме су његови неуморни краци главна спрема, и, да би показао бригу за дједа, већ га услужно нуди: — Сједи, Раде, сједи, отпочини.

Тргне се Сава, трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.

Није му ни на ум падало да некад неког укори за какав лоповлук, а његови пајдаши, опет, нису ни помишљали да му замјере што је друкчији од осталих. — Нека нашег Рада, није он за те послове.

сјеници жандармеријске станице, сједи уврх стола бркати командир Мунижаба, родом из Лике, а с обје стране уоквирују га његови потчињени. Здесна је шкорави каплар Јово, а слијева помоћни жандарм, Ђурајица Рашула.

Шта би му на то казали његови стари, честите, поштене калајџије. — Их, Отпадник Мулић. Једино се усудио да се пожали свом коњу, Урагану, тај му

и докоњаци из команде позадине одавна су командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан, тако га иза леђа зову и његови курири, па и он сам није сраскида да им понекад попријети тим именом. Јашта него цар, шта ту има да се прича.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

задовољан, ипак није дао да он, Мита, на њему то опази, бојећи се да се тиме не ослободи и размази, поквари као остали његови другови. А Мита је све то знао.

Доцније је Аница и мужа познала. Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо. Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.

Увек га је гледала, био је пред њом исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.

Ништа не говори. Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица. И испред Анице укочено, све више почне да се диже.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.

Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара? сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не спусти.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

поезије крајем XВИИИ и почетком XИX века био је тако засенио очи тада владајућег у уметности правца, романтизма, да његови љубитељи поред јунака десетерца и бисер-грана лирских народних песама нису видели ничег вредног у стваралаштву маса на

Видаковића и његових европских узора. Оригиналност народног (и Вуковог) приповедања није била уопште схваћена; његови чудесно ритмични токови били су поређени са ломатањем „преко бундева“.

Зато његови јунаци немају личних имена, већ их потпуно замењују звања и склоности (отац, син, маћеха, пасторак, сиромах, богаташ,

Царевић њима вели да ће још једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога.

три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знак својим ортацима да је ту. Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају.

прошле ноћи нагазио некако на вилино коло, па му вилинска царица ископала оба ока, те сад запјевају н он и сви његови што их је. Онда он помисли да пође тражити очи свога доброг господара.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

др М. Спасића, извађени од части из Земљеопописанија његовог, од части из други његови саставака. Но притом, нека нико не помисли да је карактер докторов копиран с карактера г.

ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: ДОКТОР ФИЛОСОФИЈЕ ИСАЈЛО његови служитељи МАНОЈЛО ПУТНИК ШАЉИВАЦ Мјесто дјејства у Београду. ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

То пакосно ми — односи се, наравски, на део мамине фамилије. Његови су сви О. К. као и обично. — Узгред буди речено ... — наставља матори обраћајући се мени — да немаш негде коју цигару?

Такав један човек! На том месту почињу гавне перипетије са Сулетовим учитељем. Његови ученици из „Три грозда“, а међу њих се убраја и мој матори, сакупљали су данима ловуџу за погреб прве класе и, таман

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Знате, мој отац не би толико ни трибулирао, него тује свашта. Моју су бабу његови одржали, удали и потпомогли, пак оће отац да им врати. АЛЕКСА: То је благородно; премда таква жертва.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПРОЉЕЋЕ Преко ноћи прољеће нам дође, поред Уне уз врбике лази, бијеле трешње, блистави ђердани, његови су ведри путокази. Небом плови, огледа се Уном лаган облак, јагње свилоруно.

Оста Мурат, посластичар стари и његови колачи „брдари“. А другови! Коме првом прићи, док около споменари круже? Тихим гласом једва прогргућеш: „Дај ми

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ја нисам никад никоме то причала. Не бих ни вама да сте одавде, или да не знам да нећете никоме рећи. — Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година.

— Зашто његови родитељи нису вас запросили? — Била сам доста млађа од њега. Имала сам седамнаест година. Да су његови родитељи знали да бих ја хтела, они би ме сигурно запросили; ја са својим везовима могу добро да зарадим; више но он

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Шака му чврсто се држи злата, и снови његови пуни свирке не лете даље од балкона. А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Он слеже раменима и чудно му је што се ја толико узбуђујем. А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други.

Нашли смо их и тучемо њихове ровове. Али онај брђанин досади... Гађају други вод, његови шрапнели засипају и нас, и људи се прилепили за штит, па премиру.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.

»О, како је досадно!... Све ће се понављати једно исто... И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама,. и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па потом ослобођена и раскалашна сеоска деца...

А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То ме је подстицало да и ја пишем. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархелију. На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе на младиће у романима Лазе Нанчића. Тома није волео школу, а био се потукао са професорима.

Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.

Био је извршио самоубиство. Делегацију је предводио генерал Божа Јанковић, који је онда личио на Куропаткина, а његови официри имали су на капи рајерово бело перо. Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу.

ИИИ ПАРИЗ (1) Од свакога града у коме ми је пролазио живот остали су, у мени, само његови рубови како се оцртаваху ноћу на небу.

Цртежи његови утицали су, опет, као чудо. Виртуозни и сентиментални Фабрицијус, изгледао је сад бедно, крај њега, и само један де

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Људи, поданици његови, много су се бојали свога цара. Он је убијао кога је хтео и остављао у животу кога је хтео. Нико му се није смео

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

„Јест, то је језик којим је говорио и мој отац, и његови стари, и ја, али није та земља; он ми је причао о сасвим другој земљи.

страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је зарадио велики капитал. — У том — вели он — паде кабинет.

Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови испади правдају, и чак му нико и не замера.

— Па шта је било с њим? — Пропао је, сиромах. Нема нигде ништа, а и службу му државну не даду... Будала! Његови другови по школи какве лепе положаје имају, а он тако! Није му нико крив.

Има можда млађих и бољих. — Нема, нема! — дрекнуше његови бирачи. — Нећемо да чујемо за те старе заслуге! Колба су јахали још пре десет година — вичу из друге групе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Да, господине. Живи и живеће још вековима на срећу српске просвете и радост њених носилаца. Ви, његови савременици, нисте умели да цените и чувате најдрагоценије благо, којим је промисао даровао нашу земљу.

То је била његова последња порука. ПРВА ТУГА Кад одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи креветић, мали Бора сањаше

Само му пред очима пролећу неки светлаци и у мислима стоје само они, његови најмилији, који тамо негде у равном пољу на овој студени, можда леже размрскани, побијени, мртви. »Шта је ово ?...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи. Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.

! А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести

Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.

да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се страну света поподне упутио? У кафану ниједном у животу тај није навратио. Биоскоп? Никад!

” Његови претпостављени и потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Проучавање плодишта у Тихом Океану оставио је за идућу експедицију, пошто се он и његови сарадници буду добро одморили и понова снабдели са свим оним што треба за тако дуго путовање.

Он је оставио и велики број започетих а недовршених радова које сад, после његове смрти, покушавају довршити његови ученици и следбеници.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

А по томе одмах су Софка и Тодора знале да нарочито ракијом не треба више да га нуде, да су његови из куће зато тог дечка и послали да га он води, а у исто време и да пази на њ, да дуго не седи.

Софка виде како то матер не само да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају.

да не радује, као што би требало у другим приликама, него како је ти изненадни, чести његови гласници, а особито ти његови поздрави, та његова необична нежност, почеше да буне, да је трзају. Испунише је сву страхом и трепетом.

Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони. И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му

И сигурно из искуства знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из сплава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.

И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују. — Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... — храбрећи је врати се у собу.

колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али, дај Боже, да се на томе заустави, а да ови његови и самога Ахмета са кућом не униште.

Испред њега момци на моткама носе фењере, те се види како око њега иду његови, већином све сељаци. И сви се тискају око њега.

И то би. Она, и тако полуокренута, чим се појави, чу општи жагор и дах. Особито се чу како његови, свекрови сељаци, изненађени, зарадовани и чисто поносни због те њене толике лепоте, почеше себи а нарочито њему,

„Њени“ с једне стране, поређани у столове, а „његови“, свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза. Поче осећати како је боле ноге, особито листови,

И то држање младожењине руке било је за њу најтеже. Осећала је како његови укочени, уплашени прсти само леже у њеној руци, те она мора јако да их стеже, да би их могла држати.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

ИИ Те године, Божић послао бјеше обилно уздарје за дарове примљене од народа. Чим он стиже на небо, служитељи његови просуше бијеле ките на земљу. „То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете.

Стари његови оставише трајан спомен у повијести своје отаџбине — спомен који задобише неки мачем а неки као високи црквени достојанс

Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице! а они сједили ш њим и причали мишљаху дјеца и говораху сви једнак.

Докле цура не приспије за удају, о томе се ни говорило није. Знасмо какав је Кићун Радојев, па се надасмо е ни његови неће тражити да се Стана замакне. Зар оваква вила да вијек вјекује с оном узмом?

Сунце се бјеше помолило иза ријечких брда, те зраци његови отискиваху мало-помало дебели хлад манастирскијех зидина. Полак гумна бјеше свијетло, а полак хладом покривено.

“ одговори Петар, шура му. Она двојица за које Петар помену бјеху са Цеклина, његови браственици. Цуца бјеше Радојев брат, што је петог дана с Владиком говорио.

Збиља, ја мним, до јутрос се нијеси овако огријао?“ Сердар и његови гости обуваху се, те са смијехом прихватише ту шалу.

Сваки је од њих познавао сердара и он њих. Са свакијем се он и његови званци ижљубише и за здравље питаше, а то је, богме, понијело комад времена.

„Сердару! о-о-о сердару!“ дозиваху његови браственици са свију страна, таман кад он из авлије. — „Ето ме, браћо, ха момачки!“ гракну он. — „А да како!

Јанко се устави за неколико са сердарем, па, прекрстивши руке и оборивши главу, стаде ходати. За дуго се чујаху његови кораци по авлији, а за колико је то трајало, дјевојка сједијаше са отвореним устима, као да је пажљиво бројала те

А сад ајдемо, чекају нас.“ Пејо и његови збиља чекаху у авлији. Јело бјеше већ на трпези, под бријестом. Заложише у брзо. Адолф толико што је окусио.

Лицем у очи Видова дне, сердар је цијели дан био у планини, и стиже пред колибу, таман кад његови бјеху вечерали и питаху се у чуду, шта се с њим догодило. „Не знам ни сам куд сам се врзао“, рече он сједајући.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

свога духа супротставља се својим безобзирним господарима — готованима и поробљивачима, јачим али глупљим од њега. Његови кратки духовити и двосмислени одговори на постављена питања заједљиви су и имају отровну жаоку (Кад га ага упита: —

А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови. Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на кој начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од Бога.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и положише

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка. ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини прозори још нису отворени; бесно у

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Питамо га како би[смо] могли у Срем прећи. Каже нам да се мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.

од слепо рођена; ко њејзин глас не чује, глувљи је од сиња камена, јербо „небеса поведају славу божју и тво-рење руку његови[х] возвештава земља.” Ко ово не чувствује, њему је гвоздено у прсима срце.

Под сенију крила његови[х] цвета ученије, правда и општа љубов триумфира и победнују песан поје; разум, словесност и мудрост царствују.

Фтори учитељ за Јеротејем био је Хрисант, од први[х] његови[х] ученика, који | је и домостројитељ био. Хрисантос значи златни цвет; но, овога чловека душа такова је блага, слатка

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ИИИ ИЗБОР Бјеше у почетку јесени. Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели. Сјевер је јако дувао.

— Хм! Та-а-ко! Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови. — Није баш посве лош, али је мудар, мој вра-Брне. Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!... — Та-а-ко!

Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар. Бакоња је пио ријечи Срдарове.

Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога. Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи. Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12—13 година.

Брне је у страху посматрао синовца. На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући, зашто сјети се

Сад се Бакоњи образа тицало да му се тако одужи да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро

Диже се права бура, али се Бакоња уклони. Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима све што он може учинити.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

да није било магараца и оваца да га загреју, ако не лажу, дете би скапало, иако је божји син. А што његови близнаци да не остану? Смешка се. Сад спавајте док сунце не изађе. у поцепаној кошуљи примаче се огњишту.

Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је

Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи. Дукати су његови синови... — Паметно збориш, газда-Ђорђе! — рече један са обешеном главом. — Сви сте ви голокотре!

И што је толико слаб, а његови вршњаци се хвале и причају, само о томе причају по читав дан у врбаку, код стоке. Сећао се, знао је из прича како то

Да проба себе, да куша некога и нешто, да види да ли он може онако како то његови вршњаци причају да раде; док причају, он ћути, црвени.

шуб ара ка селу: између брестова и шљива, дебеле и беле пловке с црним ћубама загазиле у снег и Мирују, слушају га, а његови јасенови, високи и поређани као чета војника, стиде се у јутарњој магли.

Тола стаде у средину и засвира радикалско оро. Прошле недеље била је Вукашинова свадба. На њој, сви одреда његови, Аћимови, непријатељи. Играли су и веселили се његовој срамоти и пропасти. Сад играм ја.

Неуверљиво се правдала да није с попом. Продана је душа Никола. Можда се она договорила с њим? Сви су његови непријатељи. Милунка ће га отровати. Отровати и рећи да је цркао од ракије. Може и сада. А поп је свештено лице.

Није се смиривао ни оне ноћи када су га његови дојучерашњи пријатељи и једномишљеници изубијали у мраку. Ни тада, сав раскрвављен, није престајао да виче: „Кукавице!

Па То сам знао! Као да му је и мило што је знао. Гледа по празној ћелији. Баци новине и пљуну на њих. Зашто су његови Преровци гинули? Зашто су Тимочани гинули? Зашто је умро Адам Богосављевић? Зашто се он борио? Зашто?

Као што видиш, Тола је твој отац, а његови синови су твоја браћа по оду. Псуј и мрзи ме колико ти је на срцу тешко, али тако је, Адаме.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Шта бих више? Ту, под тим орахом, одмарали су се још његови прадедови. Требало је да и унуци под њим седе. Старац уздахну. Прели га туга као ледена вода.

Младунац је јео неуморно и споро, али је стално истезао врат и крила као да вежба летење. Остале су његови покушаји нагонили на громогласан смех. — Гле летача!

« Од тога дана његови бродови су тонули тамо где се несреће обично дешавају, али и тамо где их никада није било, а за сваки потонули брод

Лети још и сада, а пред буру чују се његови крици налик на јауке. ЦРВЕНА ЖАБА Богат и славан био је принц из Земље Бисерних Чапљи.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и његови људи, прећи y опозицију а садашња опозиција, Господар Јеврем и Уставобранитељи, узети власт.

Бронзани ратник се, опет, тога не цећа. Биће да се, већ само далеки преци засути прамењем времена, и он и његови сувременици понекад чине, оку новог доба, као једноставни људи којима није било тешко да себи не признају зебњу од

Одједном на лицу тога човека, можда Петра, види ружну примисао и види како га његови нови другови чудно опкољавају. Изненађење, као прасак, пуца у њему и, у трену, он губи дах а онда се маша за кубуру.

У сваком певању као да је бивао све хладнији иако су његови слушаоци осећали како постаје све топлији. Тако и ове вечери: Вишњић је стигао до на крај песме и, по муку у којем је

Почињао је тринаести дан пловидбе а брод је био необичан као и његови путници. Рига од Фере је стајао на палуби већ навикнут на окове око руку и око ногу, носио их је готово пет месеци, и

Надао се, само, да ће толико успети да се навикне на мисао о скором одласку да га та мисао више неће пресретати, ноћу. Његови другови радије су остајали у унутрашњости брода сигурнији онда кад су, у тескоби, повезани истом стрепњом.

А незадовољства, Кнегиња то зна а и Вучић је обавештен, има много. Последњи је час да се Кнез обузда и његови су пријатељи дужни да то учине док његови непријатељи не скупе довољно храбрости.

Последњи је час да се Кнез обузда и његови су пријатељи дужни да то учине док његови непријатељи не скупе довољно храбрости.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Па ћу каз'ти Како је дух божанствен у тој снази, И да му тело тек достојно служи, Плодно и само, - јер његови трази Духу су врело...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

надзиратеља, под влијањем тајнога промисла, он се сјећа прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од погледа, бјеже хитро у мрачним врстама у љетопис опширни вјечности; само што

Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до ја нико вообразит не зна), само што се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ја се присетих: то су, нема сумње, Питагора и његови ученици. Они се сада видим сасвим јасно - пењу, један за другим, узбрдо. Да ме не примете, сакрих се у густ шипраг.

Питагора стиже са својом пратњом на неколико корака до мене и седа на камен прекривен меком маховином; његови ученици поразмешташе се по трави око њега.

Питагора седе. Над источним хоризонтом указаше се први знаци зоре. Он се загледа онамо као да нешто ишчекује; и његови ученици упреше свој поглед онамо. Из мора се уздиже још једна јасна звезда. „Погледајте онамо!“ рече Питагора.

А мени је пошло за руком да одгонетнем тајну геометриског облика њихових пирамида“. Он ућута. Његови ученици, који су га слушали без предаха, гледаху у њега погледом у којем се читао израз дивљења.

Он позва старијег ученика који се звао Сатирос, но којег су његови другови називали у шали филозофом. Пун самопоуздања, изиђе он пред свог учитеља.

када сам на обали мора принашао Посејдону своју топлу молитву“. Но препредени Милон све је већ знао, јер су његови рибари полазили сваке ноћи у риболов, па су, као нека врста тајне полиције, знали све шта се ноћу дешава.

Чим да се хранимо? да скапамо од глади!“, викаше номофилакс, заборављајући да иза њега стоје његови робови, претоварени животним намирницама.

У тим црним мислима стиже номофилакс са својим друштвом на оно место обале које му је Милон означио и где су његови рибари заиста ловили рибу. Рибари су, газећи по плиткој води, баш извлачили своју велику мрежу, алов, на обалу.

Посматрајући тај призор, номофилакс и његови пратиоци напрегнуше очи што су више могли да разазнаду какве су рибе биле захваћене аловом.

„До сто ђавола!“, повика номофилакс, „тресните јаче о врата, та ми смо државна власт!“ Његови пратиоци ударише толико о врата, да се цела тараба затресе, али одмах затим отскочише, као опарени, од плота.

ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари. Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило.

Свако такво зрнце можеш раздробити у ситан прашак. И тај прашак, колико год да ти његови делићи изгледају сићушни, можеш раздвојити у још ситније делиће. Ево погледај!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

развило се дотле да је појединац налазио своја права и на другом месту, изван онога где се родио и где су живели његови преци. И ван тога места он је могао стећи достојанство човека и грађанина.

Све је замрло, све. Само пас нашег суседа, везан у дворишту до нас, кобно и промукло урла, те се његови дивљи И злослути тонови топе у самим мојим грудима, и пуним рана и пијаним од неизрециве сласти освете.

Мислио је и о томе како ће га тамо у варошици дочекати и саучешћем обасути и његови другови у канцеларији и суседи, и сви други знанци и пријатељи.

човека, и жалио се да пати од проширених вена, што их је задобио као трговачки помоћник, вечито стојећи за тезгом. Његови прсти, дугачки и чворновати, постали су такви искључиво од тога што он, како ми је сам причао, својеручно носи куфер

То, најзад, најбоље знају његови пријатељи пред којима је он сва та питања претресао, чак и са свога гледишта и који се данас, само њему благодарећи,

(Признајемо, истина, да пропуштамо овде пуно неких подвига које ће остати да памте његови ратни другови, а после којих ће све потонути у заборав.

Високо одскочило сунце је постајало све топлије, и зраци његови који су све јаче продирали, растапали су мало-помало танко залеђена окна наших прозора.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан. Његови су се удови каткад покретали без његове воље, несувисло, као код ситног дјетета.

Стајао је ту, пред нашим очима, жив и уобличен. Видио сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови просиједи солупи, смијешни и недоликујући једном дјечаку; видио сам његове округле, зачуђене очи, његову кудраву

То је било као звонце пред обредни опход: ускоро ће се зачути из дједове собе громко пушачко искашљавање, а мало затим његови тешки кораци, под којима ће шкрипутати даске пода у ходнику, Појавио би се малко набухла лица и закрвављених очију:

А није био ни тако лош педагог као што би се из мојих ријечи могло по- мислити, све иако су његови начини и методе, од настојања да се што боље и пластичније објасни, изазивали подсмјех самих његових ђака.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили. Попе се на њега и осети се као да је на пољу.

Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. — Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита.

Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.

Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду,

— Па... сигурнији смо овако. Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. — Вала, мени је право, како хоће побратим.

»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили... Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај. Бранио сам своје дете, па то му је!...

Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца. Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села? Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.

Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...

— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? — Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. — Шта велиш ти : кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио ?

Не брини ти : у мојим су рукама сви његови планови. Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога.

најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови; задрма онијем ужетом, те даде знах својим ортацима да је ту. Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају.

Турчин га зацијени сто дуката. Ако би хат крепао, његови кметови да му имају сто дуката скупити и донијети. Који буде јавио да је хат крепао, тај мора дукате донијети.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Одједанпут сам приметио да су се отац и његови пријатељи згледали у чуду. Изгледало је као да се погледима питају: “Какву нам то јерес прича овај дрски деран?

Спасло ме је моје рвачко искуство са идворских пашњака. У трен ока силеџија је био на земљи, а његови другари су прснули у грохотан смех.

Признаоје да његов отац и његови немачки пријатељи имају исте појмове као тај ”жутокљунац" на исељеничком броду. Кристијан је личио на Немца из

Кристијан је личио на Немца из Фризленда, али су његови појмови, његове речи и његов приступ послу били сасвим различити од оних које сам сретао у Европи.

Он је, како даље рече Џим, пре неких дванаест година имао исте планове и замисли као и ја и био моје памети. Зато су његови пријатељи од њега и очекивали велике успехе.

и мојом одбраном америчке демократије, он рече да ће се наша улога променити; од учитеља он ће постати мој ученик. Његови заједљиви напади на америчку демократију и моја одлучна одбрана, учинили су да запазим неке ствари које би ми иначе

Касније ћу говорити о великом утицају који је имао на мене. Професор Вебстер био је идеалан педагог, а његови ученици били су младићи и девојке неких најугледнијих породица у Бруклину.

Он је свакако био леп пример класичне складности, али су његови другови захтевали и већу ваннаставну активност. Он је личио на младог Алкибијадеса по одгоју, изгледу и пози, али не и

Ратерфорд желео је да Винтроп “удише” атмосферу Колумбија колеџа четири године, па макар и немао неки нарочити успех. Његови погледи на школовање у колеџу били су донекле нови за мене и, захваљујући њима, боље сам схватио питање које ми је

Обећао сам му да нећу штедети труда само да помогнем Винтропу. У почетку Винтроп је добро учио. Али његови другови у Тенис клубу, у Рокевеј ловачком удружењу и у Њупорту, били су изненађени и тражили су узроке Винтропове

Ни рођени отац не би могао више учинити и више водити рачуна о мени и мојој будућности него што је он то радио. Његови савети уверили су ме да је он боље познавао моју ситуацију него ја сам.

када ће амерички колеџи имати четворогодишње курсеве физичке културе које ће водити здравствени и спортски стручњаци. Његови синови, по његовом мишљењу, упражњавали су овај спорт, активно се бавећи тенисом и препонским тркама.

Ћипико, Иво - Приповетке

Уз морску обалу, пак, шета се одмереним кораком финанцијални стражар, утегнут у кабаницу и чврсто обувен. Његови тешки корачаји обијају се о камени плочник.

Млади парох дум Андрија, мален, с наочарима, врти се и надиже између гомиле народа. Не боји се; зна да његови жупљани добре су овчице: прогаламиће, па ће се и умирит.

Не појевши ни трећи дио хране и напивши се само једном, већ је сит. Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу.

више на рад, а оженио се, и преко воље, морао је, јер још коју годину, па га цуре не би хтеле; он се тек оженио, а његови врсници већ деце имају. И Цвета је имала тада двоје деце и више их пазила но свога човека, како су комшинице говориле.

После својих у каштелу, то је први човек кога је он познавао и кога је он заволио био. Остали његови утисци били су из првог детињства: морске олује са крвавим западима сунца, пучина која је блистала у сунцу, мајка у

Док га је отац оставио, горко је заплакао. Био је изгубљен у непознатоме, немилосрдноме свету. Сви његови другови били су јачи и слободнији.

Пришао је својој мајци чист и ведар. И ту чистоту и ведрину душе нису могли да збуне његови бивши другови. Двојицу од њих искрено је волео.

Зашто? Његови учитељи и настојници хране се у изобиљу, спавају до воље и слободно се крећу, а њему се то пречи... Па почеше да се

Те цурице, набреклих црвених усница као смокве пуцалице из којих се слатки сок цеди! Другови се његови купају... и пландују. Није могао да издржи. Била је та ноћ топла, упечатљива, месечевом светлошћу преливена.

Код Ахметове, са шест минарета. У глувој, дубокој ноћи, по пустим улицама, његови кораци одјекивали би као у великој гробници.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Већ је поменут Матић. Сви ми осећамо изузетну мелодијску снагу коју носе многи његови стихови и свежину која је непоновљива колико и неухватљива.

6 Његови представници нису (само) Београђани (по рођењу), него потичу из свих српских крајева и прихватају га и узимају учешћа у

Али се ретко помињао језик, његови говорни облици у разним градским срединама, односно у широко узетој социјалнопрофесионалној стратификацији.

А кад уста из мртвијег Штри дана после смртиЋ, опоменуше се ученици његови да ово говораше“ (Јован 2.19“22). Црква је, дакле, тело Исусово, али алегористички.

Ту је песниково тело с једне стране одевено у небо, с друге уроњено у земаљски пејзаж. И његови су делови буквално помешани с њима: Из ковнице изађох, навукох на себе небо као кабан, Под главу жеље старе, да

Тако се за Владислава Петковића Диса пре може рећи све друго него да је савршен као његови претходници. Он је, просто речено, расејан у поезији као што је био и у животу.

које је назвао „старим данима“, а који се исто толико односе на пишчево детињство колико и на варошку прошлост. Његови ликови, због густе мреже културних забрана, имају напет а прикривен унутрашњи живот, у веома чулном телу.

Далеком и од модернога, урбаног света, а готово искључиво везаном за рурални. Кад су, међутим, ближе проучени његови књижевни поступци у херметичким лирским круговима какав је „Реч у камену“, испоставило се да не само да је он био

Стога нас његови аутокоментари упуте на већ прочитане деонице, те их изнова сагледамо или им придамо ново значење унутар разрађених

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари дани” и „пусто турско”.

Јер готово сви његови критичари и тумачи, или барем већина, а међу њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером, упућивали су

надгледа аргате, али га зато видимо у породици како ритуално седа да обедује и ритуално одлази на поподневни починак. Његови се разговори у чаршији углавном помињу, не описују, као и њетово бављење јавним стварима, у цркви, меџлису; али се

], а „иза себе слушала је како се сватови крећу [. . . ]. Њени' с једне стране, поређани у столове, а његови', свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до самога улаза”.

на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка месечини [. . . ]“.

на пропаст чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови књижевни ликови.

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

коју не воли, и о осујећивању љубави према баштовановој ћерки Мари, коју не може заборавити, па због ње копни. Његови су лични мотиви дошли у колизију с породичним интересима, и он их постепено сузбија до те мере да се умирање јунаково

323 Вук Исакович, опет, и његови ратници телом својим осећају најситније покрете и измене у ваздуху кроз који се крећу, у пејзажу, а и на небесима.

Након изневерених обећања и очекивања са којима су он и његови сународници кренули на далеки фронт, након покушаја да их покатоличе и однароде, након занемаривања, сумњичења и

из његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у црвеним лубеницама, којима су се тих дана он и његови војници хранили, расеченим напола.

Цео један народ има привремен и привидан завичај, у блату и магли, поред великих река. Ратници његови из блата и магле одлазе на војну као из завичаја, и у њих се враћају са војне као у завичај.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И они су као остали свет. Ишчекују чуда од расипања и показивања. Па то и не крију. Мисле да су и његови ћемери пуни дуката, као што је громка његова слава хајдучка. Међутим, капетан је танак домаћин.

У злату и на хату као валијин син. Иначе зашто се потурчио и зашто да дете сад чини правим Турчином? Зашто да његови земљаци помисле да је више сојтарија но хајдучки капетан? Али — пусто немање!...

Има и велику предио– ницу конопље. И аге и Арнаути бацили су око на његови баштину. Како то да један каурин има своју земљу и да у сво– јој кући не двори аге и субаше и не откупљује прве ноћи

Краков, Станислав - КРИЛА

Већ читав сат га вуку по мраку, а проклети куршуми још једнако их стижу и звижде. Трза се несвесно. Његови ордонанси га носе.

бацајте... Тада је загрмео страшни глас мајора, и на светлости ватре затресли се његови усправни бркови. Војници се узмували. Нешто се десило.

Петровић, Растко - АФРИКА

Њему су очи пуне суза. Он не жали, како каже, што су његови без њега, већ себе што је без њих. Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за

Он је настављао да уједначено и смотрено весла даље као и његови другови, али у ствари неколико дугих тренутака остаде, једини од нас у чамцу, фантастично и кошмарски издужен све до

Наговогрио ме, узбуђен мојим узбуђењем и чежњом за непознатим и просторима, као да се тако сами његови снови остварују а не да је у томе и цела његова младост прошла“.

Манконо је село на скоро двеста километара од Боакеа. Његови становници су из племена Ђула, које, зато што презиру земљорадњу и лова баве се само трговином, сматрају за црначке

Мој поклон од двадесет и пет франака изгледа да га необично радује. Његово краљевство дуго је сто километара, његови поданици зову се Уаватара. Чим пређемо његове границе, ући ћемо у краљевину која се зове Конг.

слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.

Сви његови људи су било у лову, било у пољу на раду, или иначе. Он ипак одлази да их тражи. Ми се налазимо између два грдна канари

Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена.

То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред њега његови су државници и дворани. То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК (у себи): Ниједан од њих није Станоје, Ал’ су, зацело, момци његови; По дивљој снази, мрким очима, Познаћу вука ове планине. (Гласно.

Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости! ЋЕРИМ: Момци ће његови за њом у потјеру, а ми ћемо га сама у очајању напасти... Мањ да га не бије олово, те да остане!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога не погане« — као што рекоше његови земљаци. Марко Црногорац добио је још једну »пашију огреботину« на бутини.

Мој предлог одобре. Мртвога Руса његови земљаци завуку у један жбун, с обећањем да ће, ако остану живи, доћи с попом да га опоју и погребу, а сад би, веле,

И збиља, 18 августа било је то бирање кандидата за скупштинскога председника, у коме су се Гарашанин и његови тако показали, а већ 19 августа чича Данило јавља да је нов кабинет образован. Ј.

непријатеља, мучки убијају људи, којима је сав грех у томе што су других начела и погледа и што су у мирно време били његови активни политички противници.

Не, не, ја нећу у то да верујем, па ма ме како Алекса уверавао да су његови извештаји поуздани. Али иако нећу да поверујем, хоћу да задржим толико сумње колико ће ми бити довољно да о овој

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али лекар је утврдио да ни његови бубрези нису у реду. Испод очних капака видели су се набори, као неке кесице, а горњи део стопала био је отечен.

— Где је командир? — питао сам. — У великој земуници. Тамо сви идемо. Командир се подбочио рукама. Дисао је брзо. Његови нерви као да су још напети. Јесте ли добили ватру на време? — запитао сам га. — Добро је. Хвала!

— На саслушању код иследника је изјавио да их је он позвао, да су они били његови гости, и да ће он о свом трошку оправити кућу. Радослав се широко и добродушно насмеја. — Шта да им радим!...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ово је важно утврдити већ и стога што су се кадикад Луки Милованову приписивали и стихови, често лепи, који нису његови: тако је Андра Гавриловић (в.

опрезност према вуковском језичком и правописном радикализму; јер не знам како би се друкчије могли објаснити и овакви његови стихови у песми са карактеристичним називом Неодважност, а још карактеристичнијим мотом из Еразма, објављени у Седмици

До краја своје позне активности (последњи његови стихови које знам јесу они публиковани у новосадској Даници 1866—9) он није примећивао никакав несклад између поезије

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ПЕТИ ДЕО ПРВА, ДРУГА и ТРЕЋА ПОЈАВА [Турска војска, у којој су Станиша и његови људи, надире кроз Црну Гору.] ЧЕТВРТА ПОЈАВА Црногорске бусије Капетан Ђурашко, Катуновић, капетани и остали

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су његови стари судили на Змијању, и да је он потомак од Змијања Рајка што се у пјесмама пјева.

Да је те би знати, колико је мене његов ђед, па отац, па сви његови мучили, облагивали, пањкали и код турског суда, и код овог швапског суда, и код владике, и код људи!...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Пошто је уништено политичко вођство српског народа, црквени поглавари остали су једини његови вођи. Промена је настала у другој четвртини 18.

оне црквенословенске и руске речи, махом апстрактних значења, које нису имале еквивалента у народном језику Срба. Његови следбеници наставили су правцем који је он означио. Почетком 19.

Аутобиографију млађег брата, краља Милутина (1317), где су његови бројни ратни успеси приписани небеској заштити српских светитеља, Саве и Симеона, Данило је (1321) прерадио у опширну

Али није само кнез хришћански херој. Подвижници су и његови витезови који гину заједно с њиме. Они су заточници верности владару, осећања части и дужности.

током тродневног излета по мору и објавио их у свом стиховном путопису Рибање и рибарско приговарање (Венеција, 1568). Његови веслачи, рибари испоставили су се, наиме, као врсни певачи, и у доколици "за време минути" казивали му бугарштице: "...

борбама с Турцима, затим се приклонио класицистичком маниру, где су му учитељи били више руски него српски класицисти. Његови антички узори нису били римски, него хеленски, а пре свега Хомер, Пиндар, трагичари.

је историчар Слободан Јовановић (1869-1958), који је само повремено разматрао књижевне теме, али се зато сви његови текстови могу читати као да су књижевни већ и због саме стилске вештине.

Српски модеран роман и приповетка заправо почињу од Борисава Станковића (1876-1927). Његови су ликови сложено грађени, с јаким унутрашњим конфликтом између противречних побуда.

Дошло је до зближавања стиха и прозе, лирике и романа. Стога његови романи имају јак лирски набој, почев од Дневника о Чарнојевићу (1921), који је тематски паралелан Лирици Итаке.

А најплоднији и најпопуларнији драмски писац свакако је Александар Поповић (1929). Лако и занимљиво писани, његови комади немају ни чвршће вођену радњу ни јачи драмски заплет.

Винавер писао као о мешавини захвалној за драмску обраду. Најпознатији су његови комади Љубинко и Десанка (1963), Чарапа од сто петљи (1965), Крмећи кас (1966), Друга врата лево (1969).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. Утом би његови пролазили чаршијом на гробље. Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.

До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.

У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте, јединац, толико мажен.

све из бојазни да он, такав човек трговац, због њега не задржи се, не сврши какав свој велики посао, као што су сви његови послови, и после не потужи се: »Ама не могах, дође ч̓а Марко и омете ме...

И за то се знало. Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они, те да би се задржао, расположио, остао дуже него што му је

« И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу]. Чита псалме, вапаје, бол. Чита као себе да чита. Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Он крља у чешмове као и влашац, само што су његови крупнији«. Упор. »ајма (или аљма)«, »ајма или аљма« (ибид., 9; 40; в. и »Регистар«). Упор. и Симоновић и РСА.

Разним чудесним јабукама додана је и »врбовача«: Глишу Елезовића његови земљаци на Косову и Метохији уверавали су да се тако зове што роди на врби, а такву ј.

Ћипико, Иво - Пауци

двају племена, није нико други него наш свечар, узор—свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани... Дакле, нека га бог поживи!

Чим ду'ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош. По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови. Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице.

новинарски чланци све о „нашем милом народу” и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости,

И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јарца су, Пипац и његови људи, пронашли чак у Диљу, после двомесечног упорног трагања. Што се тиче девице, то је ишло мало потеже.

Њима се није могло тако јајарски подвалити. Но највећа, најбезочнија подвала била је у вези са Јањом. Дадара и његови дрипци су му подметнули највећу курвештију у читавој жупи као невину девицу.

Но док је властелин прикупљао снагу, Јању су забављали у амбарима, шталама, сењицима и на свим другим местима његови стрелци, копљаници, коњаници, коњушари, псари и соколари.

Опет се пењемо степеницама, опет улазимо кроз капију у још мање двориште где нас сачекују Лаушева жена Јелена и његови доглавници: Милош Јевтовић звани Дадара и Исидор Алимпијевић звани Кирча. Забога, зар је Јелена тако лепа?

Најпре ће бити да је он. Рекао је то можда као узгред, да не испадне наметљиво, а онда су то мишљење ширили као своје његови следбеници, сва она силна булумента пришипетљи који нису имали свога мозга него су се служили Кирчиним, говорили су то

Али док је Богдан постајао све тиши, његови потчињени постајали су, напротив, све разговорљивији, веселији па, богами, и разузданији.

ударити преко поља, кроз топољак, на Синђин газ, и ту ће је с друге стране воде, баш кад буде из ње излазила, дочекати његови стрелци, скривени у врбовом густишу. Нико се од мојих неће извући. Посада тврђаве ће бити преполовљена.

угојених кљусина које му служе само зато да би их гледао како се пропињу и ржу у доњем дворишту, док их узјахују његови кицошки ћурани што се шепуре онде под својим ћубастим калпацима.

Очекују да ће се баш у овом трену збити чудо и да ће отуд из беле пустоши изронити Дадара и његови. Дан се примицао крају, а Дадаре и његове поворке није било.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ 6 ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ 9 ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА АСТРОНОМИЈА И АСТРОЛОГИЈА 14 В ДАНАШЊА АТИНА.

ЕРАТОСТЕНОВО ПРЕМЕРАВАЊЕ ЗЕМЉЕ 33 ВИИИ НЕОЧЕКИВАНИ ДОГАЂАЈ, НОВА ЈЕДНА ТЕМА ЗА ПРЕПИСКУ 40 ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ 42 X ПУТ У ЦАРИГРАД. КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈЦИМА 45 XИ ЦАРИГРАД.

ДУБРОВНИК И ПРАГ ГОДИНЕ 1601, НА ХРАДШИНУ У ДВОРЦУ ЦАРА РУДОЛФА ИИ, ТИХО БРАХЕ И ЊЕГОВ ПОМОЋНИК, СМРТ ТИХОВА, КЕПЛЕР И ЊЕГОВИ ЗАКОНИ 85 XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ КРАЉЕВСКОГ УДРУЖЕЊА 1686 ГОДИНЕ И ЊЕНИ УЧЕСНИЦИ.

ЖИВОТ ЗВЕЗДА, СУДБИНА ЗЕМЉЕ 167 XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ 172 XXXИ ВОЖЊА НА МЕСЕЦ 175 XXXИИ МЕСЕЦ И ЊЕГОВИ ПРЕДЕЛИ 180 XXXИИИ КИБ, ЛЕВЕРИЈЕ И ФЛАМАРИОН, РЕШЕЊЕ МАРСОВЕ ЗАГОНЕТКЕ 185 XXXИВ РАКСА.

год сам ушао у тај храм науке, ја сам се осетио као прогоњен бегунац, који се спасао међ зидине манастира, кроз које његови прогониоци не смеју да кроче. Прими мој поздрав, часни доме, и срдачну хвалу на гостопримству које си ми указао.

ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ Београд Ви сте, дакле, драга пријатељице, спремни да путујете са мном до на крај света.

Ни сурова рука човекова, ни његови топовски метци нису били у стању да га унаказе, јер све ране које су му нанесене начинише нам га још дражим,

Он је замишљао да Земља има облик бубња. Да Земља има облик лопте, то су прво учили Питагора и његови ученици. Њихови разлози за то сасвим су по укусу Платонову.

како смо путовали, прича нам о просвећености и дарежљивости садашњега краља Птолемеја Филопатора, који, као и његови претходници, чини неописано много за Музеум и његове научнике.

Када се његови таласи врате у своје корито, а жарко сунце осуши њихов талог, онда је време да га орач заоре, а геометар васпостави

Јер ако се у Цариграду проведе таква реформа нашег старог календара да његови свеци падну у исте дане када и свеци грегоријанског, онда је наше календарско питање решено, бадаваџисање уклоњено.

ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ Београд Више од две недеље деле ме од поласка за Цариград, али је мој живот већ добио други ток.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на крају само фирмоносац радње коју одавно воде његови ожењени синови из првог брака. Стари младенци, на своје властито чудо, родише сина, и стадоше крити дете.

Све што је крива линија, то он тегли и прошива за машину. Рукави његови су били чувени, као живи. Мајстор га је ценио; мало мало па звизне неку поруку свом млађем калфи, Костици; или му

Али се и мајстор Коста вратио преображен. Док је тамо био, у разговору с људима, на малим излетима, његови се балкански појмови прилично расветлише, многа његова знања из читаонице се како треба повезаше.

— „Не знам шта је сад с њим, а синови његови, знају сви, живи су, и отели се обојица од сиротиње. Старији је адвокат у Букурешту, богаташ, али је узео презиме

Немој да плачеш; ја се радујем што ћу имати своју кућу, а Тодор, видиш, води ме радо. Он је богат човек, послови његови су од сваке врсте, а ја волим да радим, и да служим на неком озбиљном раду.

Онај богаташ са уцењивачким писмом, и његови синови, нису се виђали нигде пун месец дана. После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар.

Кад је Павле био у петом разреду гимназије, сви су његови другови знали за две ствари: да Павле пише песме; и да увек има новаца и зна неки особити систем руковања новцем.

” А никад исправнијих односа, и никад поштенијег човека од Мише Богдановића! Илустровани његови часописи обигравају целу варош, и може се казати да му се скоро никада и не враћају, али паланка зна да их он тако

— Хвала, не могу. Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови сународници, појео је оба комада хлеба и испио све вино. Смирио се, разведрио се.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

То други. Но Роману, који за љубов ништа није хотео знати, видећу да је један од његови непријатеља унутра утекао, представи се замок Влајков бити, гди се погано легло укоренило, кујући против њега сјети и

— Код куће нашег гимнософисте дочекају ји његови самисленици у пуној униформи, и разумевши намеру наше Чимпеприч, с највећим торжеством младенце венчаду, после ког

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет ће му изићи Курјаци његови на црним коњима Са црним заставама Носиће му главу На укрштеним црним фрулама Везаним црном косом удовица Глава ће

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

је за нас број 70, јер се из целе његове танке фигуре, као она кука код седмице, издвајао један од оних носева које су његови праоци превели негда неоквашен преко Црвенога мора а затим прешли преко Јонског мора у Европу и одомаћили га.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сломљен годинама, седи старац се вероватно и није занимао за рат и његови појмови нису од мицали далеко од трошне дашчаре у којој су се махнито окретали воденички точкови.

Коритник и Паштрик, Копривник и Паклен... Жлеб... Копривник се разметљиво шири, онда се постепено скупља, а врхови његови су у беласастој магли као чалмом обавијени.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

онда толика бивства извори; На сваку реч коју би изговорио, Страшном шупљином бих му платио: Само на образима ми његови влажни дланови Прелажаху свежином морском као жалови.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Песме га највише и помињу у вези са његовим задужбинама. Култ Немањин нарочито су ширили његови синови Сава и Стефан Немањић. О Сави има више песама и много приповедака.

И кад су се војници примакли једни другима, судар је био страховит. Момчило не могаше одолети; многи његови изгибоше. И пошто му остатак војске би прибијен уз градске зидове, и већ се не имаше где борба на коњима водити, а не

А кад је Момчило у борби пао, његови сви, колико их је било претекло, предадоше оружје. И од те војске не беше бегунца, него сваколика или изгибе или у

Уз Лазара су били и његови сестрићи Стефан и Лазар Мусићи. Није познато да ли је и други његов зет Ђурађ Страцимировић Балшић суделовао у боју.

И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову

Према Константину Филозофу, дакле, Лазар и његови ратници задобили су „небеско царство“ по божјој вољи и кроз борбу. Мисао о небеском царству које задобијају храбри

Да, видех: његови отац и мајка држе му главу и његова жена (клечи) поред њега. У Махабхарати древних Индијаца, која је завршена најдаље

Из неколико песама види се да је он спреман и на то да учини безразложан злочин. Чудовишни су његови поступци према сестри Леке капетана и, нарочито, према Златанића Мајци. Грђе нису поступали ни Турци.

Надимак Старина, како се мисли, у вези је с тим што су га његови хајдуци као свога старешину звали бабо У изворима он се помиње и као Баба Новак.

Био је оптужен за више дела: да је опљачкао габелске Турке, запленио неку вуну и кордован; његови „јунаци“ да су починили насиља у Хрватском приморју и, за најтеже дело, да је суделовао у нападу на државне лађе и

борбе са Турцима, који су били и бројнији и боље наоружани, народ је могао да се поузда само у сопствену храброст. Његови повремени савезници (Аустрија и Млетачка Република) били су му то само ради својих интереса, као што су му често због

Затим се износи бој на Цареву лазу (1712); јунаци његови јесу по песми: Вук Мићуновић, који је представљен као највећи јунак тога времена (има песама које и његову смрт

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Спава гдје стигне, једе гдје га ручак затече, пере га и крпи свак помало, а сви његови путеви воде га у крчму. — Дедер ти сад њега нађи тамо гдје он стигне, гдје га ручак затекне и гдје се помало крпи —

— Чекаћемо га овдје, ту њега доводе сви његови пути. Наредник Накарада и његов друг, жандармеријски каплар Мане Варалица, свратише у крчму и ударише по светој

Опазише то чак и његови у кући, па га дјед упита зачуђено: — Часте ли вас то на курсу ракијом, кад си тако усвијетлио очима?

— Тако је, то и ја велим, бојс! — озбиљно додаде Ник. Стриц само ућута. Морао је признати да његови другови имају право. Изненада се растужи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу.

СОЛОМОНОВ ГРЕХ Не стоји поштење у узрасту Пре би се море пресушило него ли се којој лажи пронаћи може у његови пророчаски псалми!

И здоговорише се међу се да га убију. Пак онда ћемо, рекоше, виђети нашто ће се његови снови извршити. Да ако не застидеше се свога им брата ни од отца им стара не узбојаше се, како бар јеџека им донесена

брату пригодило, те му и царство је породило; њино назубство у дибу га одену и царску столицу му подметну, те сами његови крвници ринуше га чак до везирства властнога: невољник људма владаше а ковлајџије му стрепећи у служби годијаху.

сећају за онај им првашњи посао што су му учинили, те кад га прознаду да га се боје и виде како право јесу му се збили његови снови и изашли су на видело, ако су они и радили да га то прође.

« Известиваше им да ће доиста сачувани бити његови светими до Бога молитвами, како је он о том провидео, како се је времено после и уталожило.

А пак злобе их и глобе. Еда неће со тога џебап пред Богом давати? Кад су једно у Бога, а његови људи, мали и велики, једно су му на очију — та му цар та му просјак.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ — говораху често мештани хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира. А та сила долазила је од силног богатства његовог. Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати!

И то није, да кажете, одскора — одвајкада је то. Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, пуни смелих,