Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев Рат за српски
[Он је био радник на епу, један од првих историчара обновљене Србије, најзад учитељ Његошев и његов иницијатор у поезији.] Али то је била слаба и збуњена глава, невешт писац, уврнут таленат.
Као спев хрватскога песника Ивана Мажуранића Смрт Смаил-аге Ченгића тако је и Његошев Горски вијенац постао заједничко дело и српске и хрватске књижевности, једна књига која везује обе књижевности нашега
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Чини ми се да се глас Зорана Мишића о томе уверењу и о борбености (не наводи он случајно на различитим местима Његошев стих „нека буде што бити не може“) лако препознаје и издваја између гласова других наших поратних критичара.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и