Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Извесно је да је Његошу од Милутиновића остало: мешавина народне поезије и митологије, митолошки речник, местимично коване речи, чести
писма из Немачке одају ведар дух, младићко расположење и животну радост: писма из Италије више су посвећена владици Његошу, са којим се Ненадовић на путу сусрео; друга писма из Немачке показују већ зрелије духовно стање и извесну скептичну
И место овешталих малих романтичких писаца српских, признајући вредност Његошу, Змају, Јакшићу и Јакову Игњатовићу, он указује на Виктора Игоа, Жорж Сандову, Дикенса, нарочито на руске реалисте, у
Њему се има захвалити за прве боље и потпуније студије о Ђури Јакшићу (1875. и 1882),119 Његошу (1877, 1879, 1884), и Сими Милутиновићу Сарајлији (1878, 1879).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
БРАТУ СТЕВАНУ 247 (ПЕВАМ ДАЊУ, ПЕВАМ НОЋУ) 258 (НУТО ЈАДА ЗА МОМИЦЕ) 259 (ПИСМО У СТИХОВИМА) 261 ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ 262 КАЈГАНА 263 (РАДОСТ И ЖАЛОСТ) 268 (УКОР) 277 (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ
“ Ништа, брате, све сама чудила, Ако оћеш, оно и лудила. У Бечу, 18 (6) дек. 1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља славо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост, Андрићу Иви (нека нам живи!) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно перце, пројури бесно народном песмом купећи десетерце.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
збунити, а нимало није узимао у обзир важна мишљења ауторитета које сам набрајао; било да се радило о српском песнику Његошу, мудрим изрекама из Идвора или псалмима Давида.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Прва су значајна и као књига о Његошу, с којим је Ненадовић путовао по Италији. Бранко је остао усамљена појава у свом времену.