Матавуљ, Симо - УСКОК
љепота и у простоти необичне душевне особине, тако и њу занесе Јанкова мушка љепота, храброст, просвијетљен ум и њежно срце.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И прерадосно чекају га свуда И поздрављају г' млогобројни кљуни; И даље врело звечи којекуда А међ собом цвеће с' њежно буни: Са њим би оно ићи доле тело, И пита се, од зефира би ли смело. 31.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
зачу некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му се јавља, њежно, преко пуних уста, не заборављајући при том свој најважнији посао, пашу. — Ињи-њи-њи, ихи-хи ...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
зраке млазну с њима по зиду, а кад допријеше до старца, мјесец их устави, сложи их у сноп, на тијем златнијем снопом њежно помилова старачко лице. Ваљда су стари знанци, они двојица!
„Пусти ме, Маркиша!“ „Нећу док не одговориш хоћеш ли га!“ рече Маркиша загрливши је њежно, и гледајући је братскијем погледом. И она њему стави руке на рамена, па га гледаше мило.
“ „А шта ти још пишу, Јанко мој?“ запита Јока њежно, јер јој се ражали. Њезино материнско, рањено срце, осјећаше јако све што подносаше момак у томе часу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Брне пусти да чине с њим што хоће. Он их је само гледао. Пјевалица му опипа листове и стопала. Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало. Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да весело блуди, Раскинувши прије оштрицом невјерства Њежно срце једно? Рече л', старче с'једи, На ког мртва ћерка помишљаше онда Онај горки осмјех кад јој уста следи?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Поведе ме сретњи дух небесни, како мајка устрашена синка што га води њежно милујући док га себи врати и утјеши; на брежуљак један од топаза изидемо и на њем сједемо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нејака доб и њежно здравље; касније просторна удаљеност, а увијек моја неспретност у практичним стварима — све је ишло у прилог тој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ниже шчадит јуних цвјета, ниже малих дјетеј љета, отроча њежно ведет приљежно за собоју, во всјех људеј дом погребајет в том незрел плод.
Ти мене позиваш к моје жизни другу, Не знајући јешче сву мог серца тугу. Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови
Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити срећно у буџаку, У
Љуби мој је чврст ројак, Леп словенски је јунак, Љуби мој је Славе син, Крепки син планин. Мати ме словенска је Њежно дојила, В сладкем домољубји ме Је одгојила. „Бог вас живи вечни час!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. Бак махну по навици репом, па га ухвати мало по образу. — Зар мене, Јабо? — пита га пријекорно.