Милићевић, Вук - Беспуће
је у себе упила, да је она добродушно понавља жамором својих таласа, да и она воли своје обале које вјечно обдјелавају њезини потиштени унуци, да би она можда друкчије текла, кад не би, једне године, чула ударање српова и пјесму жетелаца.
и опор; она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога; она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' наш ето соко сиви Није за њу да не аје, Ма за жену, што би лагô, Не би је занаго. 78. У њезини млади груди Силан за њ се плам разгоре; Да г' угаси, он се труди, Клони је се де год може; А што она још уздише,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Како, зашто, питај бога, тек одједном видим да ја више нијесам ове земље човјек и да су ми тијесни сви њезини закони. Почнем ти ја, мој мили Радане, да живим само за своју душу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако говоре по селу непријатељи њезини. Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
расрди март, па узајмивши од фебруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамене и баба и њезини јарићи.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
После некога времена змијина жена затрудни. Онда је стане питати мати, стану је питати сестре и сви њезини: „Како ти са змијом остаде трудна?
Ћипико, Иво - Приповетке
— попусти он. — Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља. Бијаху јој мили људи, — надода лакше, — али то су њезини посли... Напиј се, стара! Антица послуша и напије се, па, отрвши дланом уста, рече: .
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, него, чим се једна потроши, мора се друга намотати: ако прела преноћи гола, биће сви њезини оне године голи (ЗНЖОЈС, 7, 148). Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к.
Ћипико, Иво - Пауци
за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...