Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Може бити, госпо, да бисте ви волели да знате и име и колевку моје обожаване љубавнице? Ја вам њезино име нећу крити. А зар бих и могао?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност. Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. — Стојо, сестро!... Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи. Напољу је пљуштала киша и текла потоком.
Он се свлачио у мраку и чинило му се да још чује њезино болно и уздрхтало јецање; и кад је легао, чинило му се да је још види сатрвену и сломљену, пуну неизрецивог јада који
— каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи. Како га је бунило њезино: „Зашто?“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он.
— Ви ћете скоро у Загреб? — запита га она. Он не очекиваше њезино питање и трже се. — У Загреб? Не, нећу ићи ове године.
Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га
Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан да ту могилу крене, да је
“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају, припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће
Он се немирно питаше: „Зашто то она мени прича?“ али није пропустио ни једну ријеч, у једном тренутку дирну га њезино причање, но он се свлада и остаде равнодушан.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јадна била, Какав ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде за друго сунашце: „Дакле, сунце, само јоште сада, Само сада па више никада!
пред Бога оде млада, На колена пред њег' пада, И отвара срце живо И моли се жалостиво: Да то око своје благо На њезино баци драго, Да не пати тако, јао, — Да л' је Вишњи услишао?
А кром драгог њезино срдашце Није знало за друго сунашце, Та тек што јој на небеса грану, Па јој ето већ за гору пану.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, шта ће сад ово бити? — гласно упита зачуђен старац, али њезино царско и краљевско апостолско величанство и даље је постојано ћутало. Дјед онда викну стрица Ниџу.
Свак је умио набројати шта једна угледна кућа има и шта се у селу рачуна њезино. Мање се знало о другом, невидљивом дијелу нечијег богатства.
се залијепила за Јошанове нове чизме, од њих више ништа даље не види и не разумије, у огорчењу заборавља да је то и њезино дијете и тврдоглаво гура само једно те једно: — Нећу више и нећу, ето му његовог дјетета!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда царица уседне на овога коња и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, најстарији, средњи и најмлађи.
Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино. Онда он захвали Усуду, па му опет рече: — У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А шта ти још пишу, Јанко мој?“ запита Јока њежно, јер јој се ражали. Њезино материнско, рањено срце, осјећаше јако све што подносаше момак у томе часу. „А ево што ми пишу, казаћу ви све.
Јанко опет уздахну и то прекиде њезино шчињане. Она му се примаче. „Јанко! Ја знам да ти је тешко, да...“ „Ти не знаш како ми је!
Бог зна!... Шта ти мислиш, Стаке?“ Како она не бјеше до тада ни ријечи проговорила, сви бјеху радознали да чују њезино мишљење, те сви погледи обрнуше се к њој. „Ја,...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
207 12. КРЕПАО КОТАО. 208 13. ВИНА МИЈЕХ И ЊЕГОВА ПЈЕСМА. 209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. 210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. 211 16. КУДРОВ И КУСОВ. 212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19.
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. 5. СТОЈША И МЛАДЕН.
Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па штогод стечеш све кажи да је њезино.” Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је
” Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
али после дође јој на жао гледајући другу децу која су се с њезиним родила где нарастоше на женидбу и удадбу, а њезино остало као биберово зрно. Онда окрене у плач и јаук сваки дан.
оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени. Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Начелниче густијех редовах, сјајно сунце међу бесмртнима! Кад пламови зраках свијетлијех ноћне масе и њезино лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
покојне удовице Ленке Вестермајер што поживе 36 лета, а у вечност пресели се кратко време пре њега, који, да је знао њезино име за живота, не би пропустио, изговарајући га својим својственим тронуто-дрхтавим гласом, некога да насмеје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну
Тако и учине; крава стане куђељу у уста узимати и жватати, а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој. Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље.
Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па што год стечеш, све кажи да је њезино. Онда он захвали усуду, па му опет рече: — У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је
јер по његовој несрећи дијете дедино наличаше доста на њега, те га кадија осуди да плати жени у име нафаке дјетиње и њезино сто и педесет ћеса.
Ћипико, Иво - Пауци
Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и с травног свога пута Туђинац хитам блед. Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар? Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више.
Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан. (Грлећи Магду): Ово је моја друга мајка, њезино сам млеко сисао. МАГДА (разнежено): Слатко моје дете, како ми оно све зна. (Раздрагано Коштани): Певај, кћери!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Међутим, у селу се ковала велика завјера против малих бјегунаца. Њезино средиште била је кнежева кућа и у тој кући велика соба, а у соби сам кнез Ваљушко.
— Ако се не врати? Као да јој одговара на то њезино тајно питање, Мачак одједном проговори: — Вратиће се опет наши дјечаци, треба у то вјеровати.