Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Првог дана је познала у гомили дароваоца једног племића који је био друг њезиног детињства, када је са широких тераца пуштала птице да по њиховом лету види ко ће од њих двоје бити срећнији.
Милићевић, Вук - Беспуће
гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа по први пут, не скидајући погледа с њезиних
Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.
лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Како Вранац, Раде брате? — Добро. —А како Доруша? — Здрава је, хвала богу. — Нека, нека. А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића? — Продадосмо, браћи Јованићима. — Је л му било жао оставити матер?
у новим жутим опанцима и већ истог трена јој у ушима зажубори добростив мекан глас и знане ријечи, незаборавна пратња њезиног рођеног дјетињства. — Добро јутро, пиле бакино.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Све што у срцу беше светиње: Жену и децу — браћу, другове... А зар ту жртву не заслужује? Та поглед један ока њезиног Сву крв да плати срца рањеног — И моју, и моје браће крв!... ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме.
На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала тужну судбину, Шта у црнилу своје тајности Подмлатку чува срца њезиног... КАП. ЂУРАШКО (озго са стене): Нећеш, неверо! (Пушка пукне, Станиша посрне.) Прости, Станиша!
Да од нас прави својим ћудима По обичају том венецијанскоме — Прстима меким шарен-луткове, Што ће се на миг ока њезиног Вешто окретат — и кô пајацо — Љубимче лудо земље њезине — Служит за шалу подлој госпођи?...
знамо ми — Мораче шумне тврдо корито Многој је сеји показивало Оштрога ножа бесне трагове На мртвим груд’ма брата њезиног.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
своје лице мојем и говорила ми шапатом нешто о Саборишту и једино што сам успео да схватим то је да сам постао човек њезиног поверења, да ми поверава нешто од великог значаја и да сам изабран између многих.
Димитрије је око ње обилазио, подсмешљиво меркао час њу час њезиног творца. Бацао би каткад сумњичаве кратке погледе на лулицу одакле смо очекивали прву капљу. И она је канула.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И помињући прошлост, венац је од њега плела, И он је мирисô благо са светлог њезиног чела. Столећа древна су прошла и ноћи минуше сретне, Сад, сретна, грљаше драгог под небом Палмире цветне.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У близини весело залаја Жуја. XВИИ Послије онога Луњиног наваљивања да добије батине и њезиног неочекиваног бјекства кроз прозор, учитељ Паприка сасвим се прозлио.