Матавуљ, Симо - УСКОК
Ту се Стијепо Мрков ухватио у коштац с њеким младим високим француским официром, који му одсјече два прста, а Стијепо њему главу...
Та дјевојка бјеше још у колијевци вјерена с њеким Залажанином, који погибе под Новијем, у боју против Французâ, па ће се тешко ко наћи да је узме.
Е, сад видите и сами, поље је свуд по сриједи чисто, а по окрајцима крваво, дакле бићемо се с њеким, али не жестоко! Има једна биљега, која ми није мила! — Је ли гроб? — пита Рако.
Сам бог зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом њеким, спасавао и шта све по свијету није видио, чега се ни у сну не привиђа! Млађи су га радо слушали и хватали у лажи.
прво, вјежбаће се у писању српскога језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов с њеким од војника, најрадије, разумије се, с њим. А кад му дође новац од куће, даће га кнезу да му зида кућу.
Тада Јанко нађе другу забаву да испуни часове одмора. По ћелијама, у подрумима, на тавану, у њеким иструхлијем ковчезима, чак и у ризници, бјеше доста старинскога оружја, које он поче прикупљати у своју ћелију.
разумије се, изазвао њеколико пута, те се не могаше начудити тој необичној супротности — покорности владици у њеким стварима и немару у другима. Стигоше у браство подоцкан; не чуше нигде гласа, сјем што узаври лавеж.
То сам ја тражио од ваших снова! — А усни ли ти што? — запита га Крцун. — По њеким биљезима као да ћемо се врнути дома с образом! — Па шта ћеш боље! — поврну Крцун зијехајући.
? Реци: зар није? — То јесу, али... — А и по њеким ријечима Гојачиним, па и Јокиним, могох се домислити да и оне то помишљају!
Биће! Па се окрете Грубану Стијепову и рече му: — Хајде се, Грубане, молим те, нареди да отидеш њеким мојим послом до града. Наћи ћеш ме у кући. Грубан отиде својој кући, а Јанко кнежевој.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: — Јето јес магареће крви,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта оно ја кажем да чине хајдуци кад чују
дјело његово, Путници, прочита н са животом његовим сравни, не само да ту њега као у огледалу налази, но чудесним њеким предосећањем и саму је смрт своју као Пушкин његда предсказао, тако да се са променом неки имена сасвим сходно