Матавуљ, Симо - УСКОК
Старац у причању никако не умијаше приказати језгровито њеку цјелину, него све одломке, а и те с бескрајнијем уводима и кићењем.
Рецимо, да си ти и твоји старији рођаци ма у којој другој земљи, као стари, измучени ратници, имали бисте њеку помоћ од државе! — Знам ја то, Јанко!
архимандрита слали су владика и наши главари у Русију, још за вријеме цара Павла, да однесе цару молбу да даје владици њеку помоћ, нашто је, као што знаш, цар одлучио да даје на годину хиљаду дуката.
О томе се и поведе разговор. Мирко му бјеше намијенио њеку бајичку дјевојку, али је, због крви што леже међу та два браства, не могаше још испросити, него се надаше да ће се то
Но ти се молим, опрости ми грјешном!“ Па му, вели, цјелива руку и лијепо га замоли да сједне... — Једном њеко похара њеку самохрану, стару удовицу. То је било у Ријечкој нахији.
Како се бјеше дубоко замислио, а имађаше у руци њеку кутицу, стаде је пребацивати из руке у руку. У толико наиђе десетак доњокрајаца, да-ти, с каквом давијом, па кад га
Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу?
Ноћ их стиже још на турској земљи, али бјеше све мања опасност од поточи. Око два часа ноћи стигоше на њеку пространу рудину, гдје на другом рубу видјеше ватру: — Стој! — нареди вођ.
Али никада у своме вијеку кнез не бјеше толико испитљив, толико жељан да њеку сумњу изведе на чистину, на тврду истину.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници
Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ. Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред
Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије. Педесет их потекоше да му донесу камен.