Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сада, дакле, не видећи га у скупштини, почне на њем клеветати, говорећи да сам он не само не поштује но и презире и за поруганије држи лава господара.
Друге птице, чудећи се толикој отмености, скупе се око њега и начну га питати држе ли њем у толиком поштењу у земљи рожденија његова. „Не”, — отвешта он — „онде смо ми као и остале птице, баш као и ви овде.
Упази га јато незлобивих голубова, долети к њему, опколи гга и пријатно гледајући на њем запита га: каквога је рода и племена, и на који се пут приуготовљава.
153 Врба и трн Врба, гледајући да трн сваком који покрај њем прође за хаљине заквача, упита зашто он туђе одјејаније к себи вуче, и нашто би му баш да и има то.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
децембра 1801. године. Митрополит Стратимировић објавио је народу његову смрт: »Церков свјатаја наша изгуби в њем ученаго и заслуженаго свјашченика, обшчество добродјетелнаго человјека...« БОГОСЛОВСКИ РАД.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде. Ње нестаде, свет ми се опусти, Оде драго још што у њем' беше; Ох, те речи што сада изусти Све ми, све ми из њега однеше. Хеј пријане, шта то копат поче? „За њу раку.
Нешто сину — богме свећа! Ко то иде амо сада? Ето, ето господара, — Та је ли му дегод пара? 135. На њем хаља до земљице, А на глави шепа лака, Под њом оно згодно лице Ка у телца, брате, кака, Трбу напред шеће тио, Кâ
XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ. Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде ништа да им каже За јуначке тешке муке, Од
Он је глену, ао јада! Препаде се она млада, Виде око укочено, Силном тугом уморено, Беше у њем' и сијање, Ма ко стражње то тињање, Како око јадно сјаје Када тело душу даје.
Кад провела кога туда, Одма с' крсти, брзо ита Поред места страовита, Јера страшно, страшно гуди Што причају о њем' људи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И рекох вам, у позоришту смо. А позориште? Зар то није храм? У њем се служи жртва љубави. Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у
Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у њем трепте јасне звездице, самртних страсти бесмрт-веснице.
За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма света. Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
12. Град градила б’јела вила као Цариград: Љепше га је саградила него Цариград, По њем пирге испиргала као Пирин град, Начичкала камичцима боје хиљадам’: Па бедеме граду гради, чудом чувене, Све од
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— По имену Лазар, иначе полазник Течаја за укидање тоталитаризма, Пригушен страх још тиња у њем, (Притискивала га је предуго чизма), Једва је раскрстио с једноумљем, Туђа му је освета и свака пизма, А од изрека
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му трагу оста за господство“.
Што спомињеш Косово, Милоша? Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић
Вам' предстоји преужасна борба: племе ви се све одрекло себе те црноме работа Мамону! Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе.
УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У КОЛО СТАДОШЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Чуј, Никола, кнеже дупиоски, и ти руку пружајеш на клетву!
ВЛАДИКА ДАНИЛО Ти, игумне, не разумје писмо, а би и ти на њем проплакао: по шестину уједно копају! ИГУМАН СТЕФАН Разумјех га, ал' плакат не могу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
а с које му стране долазили злотвори и душмани, они пути порастали црнијем трњем, те се по њем шалацале срне и легла се папрад и дивја прасад!
(Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач? (Кртица) 157 — Пође слат непослат, нађе град незидан, на њем штап неђељат? (Змија) 158 — Преде, а ништа не напреде?
Ето, погледајте да не лажем: погача — колик орница, печенка — вол из плуга, вино и ракија, да се плива по њем у кориту, ако нема чуна! Ево и за чаушем...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он ћути додир неког тајног крила - К'о струје ситне у води што спава Што, када цвеће својим махом дирне, Остаје на њем измаглица плава.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
устрашена синка што га води њежно милујући док га себи врати и утјеши; на брежуљак један од топаза изидемо и на њем сједемо. „Ето небо куд ћемо лећети!
“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем показати, док одједном сву небесну сферу прикри шатор чистога кристала, но бијелог и непрозрачнога, заустави
несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на средину бучна океана, кад окрену сунцу на рађање тражећ у њем себи спасенија - пређе сунце рукам докучили но ви моћним троном завладали.
На огњеној летећ колесници, пред свануће сан ме лаки стиже; у њем виђех страшно видјеније на наказу творца разгњевљена.
Враг се неки црни у њем неба горди адским самодржавијем, заслужена то му је награда и његову злобну легиону што су с' дигли небом
Шар је овај доста поголеми једна маса црна и плачевна, состав ноћи и вјечног ридања; дв'је стихије у њем су ужасне, разљућене највишом крајношћу - студ и огањ, раздути бурама, спровођени страшним олујама, на све краје
а за њиме Флегетон и Менте са љутошћу ада неситога; међу двије противне стихије тамо тече тајни поток Лете, на њем страже кћери Горгонове да прегнусни неба одметници од струје му пријатне не вкусе.
тешког заточења Адамова и његова лика; шар ће овај бит састављен мали од хаоса и мрачне прашине, стихије ћу на њем поумјерит, а времену непостојност дати. Мир ћу груби овај Земља назват.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тета остаде на истом мјесту и чекаће га, а он оде. Дошао до кревета, спази дјевојку гдје спава у њем, а сва се сја од сувога злата.
Ћипико, Иво - Приповетке
Са собом је понио само што се на њем нашло; чак је заборавио и на струку, без које дотада није никада од куће кретао.
— Видиш, брате, ја замишљах, кад онога јутра одозго угледах овај град, да су у њем виле одњихане, а оно, брате, пакао је ово! — говори Лазо, лежећи наузначице. —Знао сам ја отприје како је...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ІІІ Јуче чарах пролеће и цвеће, Да се по њем’ шеће; Будих горе, да зелен прихвате, И славује да се песме лате; Причах извор из вилиних двора, Од ког болник
— Та страхота даклем уме Да се стиша и затаји! Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова, Кол’ко с’ у њем изгубило Жеља, нада и бродова.
Ко га гледа, не би рекô Кол’ко с’ у њем мртвих снова, Кол’ко с’ у њем изгубило Жеља, нада и бродова. Ох, причај ми, причај јоште — Груд се моја од тог шири, Даклем море, силно море,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И отечество уж, ненавидит, ибо в њем бољшој тут мње завидит, жит в том не даја, всјуду гоњаја опшчој Зоил, опшчој Зоил. Ах, бједа моја, бједа повсјуди!
Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прохлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће!
седам сто седамдесет пето Христова рождества зачињајет лето, Које вама, драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.
По гробу му пелена је доста, — Другог брата по гробу просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И одлакша пута тешка
Пјеј и ти, и по њем, јест ли чувство смерти имјети хоштеши, управљај жизн твоју. Ти увидиш что все сујета, ти усмотриш что и тебје в
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Људске су труди, Миро, без срца, А то што таким крсте именом Гадно је клупче самог отрова, У њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно
Све ме у овој земљи презире; Све преза, стрепи — све се уклања, Као да лице носим кугино, Ил’ поглед смрти, ил’ у њем’ смрт; Па ко се оне такне светлости Којом живот ми мрски негујем, Тај ће умрети, отроваће се. — Господе!...
Ћипико, Иво - Пауци
Јагодице се зажарише; поче да губи свијест. Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. Навријеше му сузе на очи. Дрхтавом руком, марамом обриса их. Хоће силом да се освијести, но залуду.
Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег. Пребираше по њем и нађе њену слику. Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.
Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.
— А улови ли шта?— упита Иво. — Погдјекад је и сретан... А чудан ти је... И сам знаш, свашто се о њем говори ... — Сјећам се...
Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале. Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.
Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних” ствари. У задњу говорило се да је био господар великог
— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха... И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прехлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Распе краљу свилена шатора, зелен шатор од зелене свиле; на њем златни дванаест крстова, тринаеста јабука од злата, — у њој сјаји бесцен камен драги.
му се руком у џепове, код њег нађох до три кесе блага, па их пуштих себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци; па посједох његова дората, одох
долами тридесет путаца, — свако пуце по од литру злата, под гр’оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, у њем носи за јутра ракију; по долами троје токе златне, златне токе по од двије оке, двоје вите, а треће салите; на ногама
обуче црвену доламу, на доламу пуца с обје стране: свако пуце од по литре злата, ама што је пуце под гр’оцем, у њем има двије литре злата, забурмано, па се одбурмава, те њим Влашче пије вино ладно; па обуче токе позлаћене, опаса се
Бајо скиде бега Љубовића, скиде с њега рухо и оружје. На њем нађе три ћемера блага, сва три пуна жутијех дуката; с њег отпаса а себи припаса, пак посједе бијесна путаља, оде право
На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу,
ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш челенка од дванаест пера, свако перо по од
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Толико само једноме учитељу и по њем чатцем и певцем црковних ту време нека је говорљиво, а не и другим. Јерно ваша је ћуд слична новоме вину испод